Чекају нас хладне године с пуно кише и снијега!

У наредних неколико деценија Европу очекују топлија, а сува лета, као и шумски пожари, што ће све заједно имати лош утицај на  пољопривреду. Можда ће бенефит од отопљавања имати северна Европа, али југ дефиитивно неће. Очекујемо да последице климатских промена, нарочито пораст температуре, буду штетне по људе.

Ове речи Андреја Ганополског, добитника медаље Милутин Миланковић Европског геофизичког друштва, изговорене на скупу у САНУ, требало би да забрину све нас.

Он тврди да су управо људи ти који имају лош утицај на климу, као и на последице које су тако изазване.

- Главни утицај човека на климу представља емисија угљен-диоскида и то је суштински почело пре 100 година, са индустријализацијом.

Сад већ имамо утицај угљен-диоксида већи за око 40 одсто у поређењу са периодом пре 100 година. Угљен-диоксид дуго остаје у атмосфери. Например, кад би овог тренутка престала његова емисија, он би остао у атмосфери још хиљадама година – поручује Галанполски.

Међутим, редовни професор Института за метеорологију Физичког факултета проф. др Млађен Ћурић, један од наших највећих стручњака из ове области, сматра да ситуација неће бити тако катаклизматична као што предвиђају светски стручњаци.

Он верује да су многи “климатски трендови” заправо само пропаганда коју диктира политика. Према његовим речима, многе негативене прогнозе праве се само како би се државама продао систем за контролу климе.

Према његовим речима, немогуће је да у исто време имамо поплаве и велике суше, како се најављује. Но, ни он не предвиђа сјајну климатску ситуацију – чекају нас хладне године с мало сунчаних дана.

- Заиста ће да буде хладније с пуно киша и снега. Ова година је изразита по томе. Пре неколико година је почео један хладнији период и он ће трајати неколико деценија – каже проф. др Ћурић.

Он објашњава да такве периоде нису необичне и да се у последњих 100 година променило неколико. Тако је од 1900. до 1940. забележен талас кад су температуре расле, да би од 1940. до 1970. уследио пад температура. Након тог периода, све до 2007, опет смо имали топли период, да би на крају наступио овај хладнији.

Дакле, ушли смо у период кад ће нам све више требати кишобрани, кабанице, чизме и топла одећа. Ако вам којим случајем буду недостајале оне тропске врућине, ваљало би да знате да их у наредних бар двадесетак година неће бити – бар ако је веровати домаћим стручњацима.