Због бактерије остао без екстремитета и усана

Тридесетчетверогодишњи Алеx Леwис изгубио је сва четири екстремитета када је обична прехлада прешла у
смртоносну бактерију која "једе месо".

Свијет 03.09.2014 | 19:22

Недавно је провео 20 сати на операционом столу како би му доктори поново направили усне које је такође изгубио.

Доктори су му прво поставили тзв. спужву док му нису направили нове усне које су спојене на артерије тако да крв долази до њих. Стављена му је и нова кожа која ће временом уклонити ожиљке.

Леwис је казао како је након операције био престрашен, али да му је враћена нада у то да ће се поново некада моћи смијати.

"Ово је један корак напријед ка циљу. Осјећам да је најгоре прошло, да ће се сада моје лице опоравити и када ме људи буду гледали неће видјети само ожиљке и ране. Било је тешко. Нисам се могао мицати, нисам се могао пробудити, нити фокусирати. Сад је то све иза мене", рекао је Леwис.

Леwис је добио Стрептокока А инфекцију прошле године која је прерасла у сепсу и токсични шок синдром. Провео је седам дана у коми када је бактерија почела дивљати његовим тијелом. Доктори су му одстранили обје ноге до изнад кољена и лијеву руку, те су му давали три посто шансе да ће преживјети. Но, успио је и изборио се с опасном бактеријом. Најтежа операција му је била посљедња, у којој је радио реконструкцију лица.

"То је нешто најчудније. Када изгубите удове суочите се с тим јер знате да ћете их поново некада користити у некој форми. Но, када је у питању фацијална реконструкција, односно поремећај на вашем лицу, тада таштина извуче најгоре од вас. Мислио сам 'Шта Луцy види сада?' Недостајало је много лица. Било ми је тешко да се такав крећем. Посљедњом операцијом то је још више дошло до изражаја. Навикао сам се на мала уста која сам имао и сада сам се пробудио с новим лицем. То је било шокантно искуство и осјећао сам се као ванземаљац. И тада сам схватио да поново имам своја уста, поново могу јести", рекао је Леwис.

За шест мјесеци чека га нова операција када ће његове нове усне добити коначни облик и имати боју уз помоћ технике тетовирања.

"Мало је смијешно видјети тако напухане усне, али више се не стидим. Желим да мој син буде поносан на мене. Никада не знате шта вас чека у животу. Треба се борити и остати позитиван", казао је млади отац и додао како му је ово искуство помогло да заиста схвати како изглед није битан јер је пролазна ствар, те да изглед не испуњава човјека већ његова унутрашњост.

"Некада сам мрзио своје ноге, што је иронично јер их сада немам. Спремао сам се сатима за излазак како бих се свидио сам себи. Тога више нема. Сада се осјећам пријатно у својој кожи", истакао је.

Алеx је прошао бројне дијализе, неколико операција, остао без дијелова тијела и са ожиљцима, но његова породица и пријатељи помогли су му да не падне на дно и избори се. Иако га понекад нервирају погледи и
коментари људи, каже да се одлучио фотографисати како би свијету послао позитивну поруку и онима који се боре са сличним проблемима да су чуда могућа, само је потребна воља и стрпљење.