Како да дијете учините паметнијим

Магазин Тиме доноси десет научних метода о томе како ваше дијете можете учинити што паметнијим, сретнијим и успјешнијим.

Свијет 03.09.2014 | 19:08

Сваки родитељ жели најбоље за своје дијете - да оно буде сретно, успјешно и задовољно собом, кроз читав свој живот. Ипак, многи родитељи, иако у најбољој намјери, знају гријешити кад су у питању њихове одгојне методе, а то се најчешће дешава и несвјесно.

У наставку прочитајте на које начине ваше дијете можете учинити паметнијим, те евентуално што успјешнијом и сретнијом одраслом особом.

1. Часови музике и свирање инструмента

Бројна су истраживања потврдила да часови музике и свирање неког инструмента ваше дијете чине паметнијим, те да повећава коефицијент интелигенције. Стручњаци сматрају да додатне музичке активности дјеци помажу да буду продуктивнији и бољи у школи. И не само то – часови музике и свирање неког инструмента помаже и старијима, те успорава слабљење функција мозга.

2. "Глупи спорташ" је предрасуда и мит

"Спорташи су глупи јер више времена проводи на терену него у библиотеци." Но шта кад бисте свом дјетету омогућили обоје?

Добра физичка форма директно је повезана са вашом способношћу учења. Једно њемачко истраживање из 2007. године, показало је како је након вјежби наш мозак у стању да запамти нове ријечи 20 посто брже него прије физичког тренинга.

Континуирана вјежба у трајању од три мјесеца повећава циркулацију у дијеловима мозга задуженима за меморију и учење за 30 посто.

3. Немојте читати вашој дјеци, читајте с њима

Имате мало дијете које учи читати? Немојте допустити да само гледа слике у књизи док му ви читате. Натјерајте га да обрати пажњу на ријечи. Читајте с њим, не њему. Истраживања су показала како ово помаже у развијању вјештина читања, чак и код дјеце с потешкоћама у развоју.

4. Сваких 15 минута је битно - мањак сна дјецу чини глупљом

Мањак сна од само једног сата мозак дјетета у шестом разреду претвара у мозак онога који похађа четврти разред, што значи да је сат времена мање сна еквивалент "губитку" двије године когнитивног развоја, што представља директну везу између квалитета сна које ваше дијете има и оцјена које добија у школи.

5. Самодисциплина побјеђује ИQ!

Десетине студија показују како је управо моћ воље кључ успјеха кад је у питању индивидуални успјех на пословном пољу. Самодисципилиновани ученици и студенти који посједују снагу и моћ воље лакше ће добити добре оцјене Такође, код њих је забиљежен мањи број изостанака, као и мањи број сати проведених за ТВ-ом. Генерално, самодисцпилина има већи утицај на бољи успјех у школи, факултету, али и животу него коефицијент интелигенције.

6. Учење је активан процес

Интерактивне игрице, играчке и ДВД-ови за развијање вјештина и интелигенције код мале дјеце до 4 године као што је нпр. "Бабy Еинстеин" уопште не функционишу. Штавише, вјерује се како дјецу чине још глупљима.

Једно је истраживање показало како ове интерактивне игре и играчке немају позитиван ефект на вокабулар циљане публике, дјецу од 17 до 24 мјесеца. Неке су чак биле и штетне, а показало се да дјеца која дневно један сат проведу у гледању таквих ДВД-ова разумију у просјеку шест до осам ријечи мање него дјеца која не гледају те видео садржаје.

Право учење мора бити активно, а не пасивно, кажу стручњаци.

Људски је мозак еволуирао на начин да ствари учимо тако што их радимо, а не слушамо о њима. Ово је разлог зашто је, за већину вјештина, много боље провести двије трећине времена тестирајући себе у томе, него учећи и упијајући. На примјер, уколико желите запамтити један пасус, боље је да 30 посто времена проведете читајући га, а осталих 70 посто времена тестирајући себе у покушају да га поновите.

7. Слаткиши могу бити добра ствар – али у правом тренутку

У суштини, било би најбоље да се дјеца хране здраво све вријеме. Начин прехране је јако важан, а није ништа необично да како директно утичу на оцјене у школи. Сви знају да бисте на дан великог теста или испита
морали појести добар доручак, богат угљеним хидратима и влакнима, а најбољи избор су зобене пахуљице. Ипак, не заборавите да и оно што једете седмицу прије тога такође има велики утицај.

Истина, ниједно дијете се не храни здраво све вријеме. Но, чињеница је да већина дјеце као награду добије нездраву храну - газирана пића и слаткише, управо то у погрешно вријеме.

Кофеин, који се може наћи и у Цоца Цоли, као и шећер у слаткишима заправо имају позитиван утјецај на когнитивне способности, а у комбинацији повећавају концентрацију и перформанс можданих функција. Стога, уколико ваше дијете повремено конзумира газирана пића и слаткише, боље би било да му их дате за вријеме док учи, него кад се одмара.

8. Сретно дијете = успјешно дијете

Сретна дјеца имају веће шансе да одрасту у успјешне, испуњене одрасле особе. Генерално, сретни људи су успјешнији од несретних, и кад је у питању посао и љубавни живот.
Такође, оптимистични и сретни људи ће прије наћи боље послове, а чешће ће имати квалитетне и здраве бракове.

А како ваше дијете учинити сретним? Тако што ћете ви бити сретан родитељ!

9) Вршњаци и окружење играју кључну улогу

Ваша генетика и генетика вашег партнера имају велики утицај на ваше дијете. Али начин на који га одгајате? Не баш толико, пише Тиме.

Кад су у питању интелектуалне способности и одређене карактерне црте, дјеца су прилично слична својим биолошким родитељима. За дјецу која су усвојена, међутим, то није случај. Они су, судећи по бројним истраживањима, немају готово ништа заједничко са родитељима који су их одгојили, хранили, облачили, који су им читали учили их... ништа више него било која два странца на улици.

Дакле, шта је то што има највећи утицај на ваше дијете? Њихови вршњаци.

О вршњачком притиску најчешће говоримо у негативном контексту, но овај утицај може да буде изузетно позитиван. Уколико живите у добром насељу, ваше дијете иде у добру школу и дружи се са добром дјецом, веће су шансе да ће и само бити такво.

Који је најбољи начин да ваше дијете поправи своје оцјене на факултету? Нека изабере доброг цимера.

10. Вјерујте у своје дијете

Уколико родитељ вјерује у то да је његово дијете паметније од просјечног, то може направити велику разлику. У једном је истраживању учитељица насумично одабрала неколико ученика и говорила им како су
паметни. Временом су та дјеца почела показивати много боље резултате него раније, те добивати више оцјене од осталих.