Стрес због поласка у школу

Највише новопечених првака се лако и без проблема адаптира на боравак и обавезе у школи.

Здравље 30.08.2014 | 16:23

Брзо заволе учитеље, другове из одељења, радне обавезе, правила понашања. Ипак, један мали број првака се не снађе баш најбоље.

Исто као и одрасли, и деца могу да буду под стресом. Знаци који указују да се тако нешто дешава су разнолики и зависе од особина личности и способности детета да изрази своја осећања. Неко ће се често жалити на бол у стомаку, главобоље, нерадо ће устајати из кревета или одбијати да пође ујутру у школу. Можда ће плакати док родитељ одлази и оставља га учитељу.

"У школској средини неадаптираност може да се манифестује и неприхватањем правила понашања, честим скретањем пажње на себе, повлачењем, неприхватањем дружења, одбијањем рада на часу или агресивношћу према другој деци", каже за "Новости" Звездана Никитовић, школски психолог Основне школе "Влада Аксентијевић“ у Београду.

Она објашњава да су овакви случајеви ретки, али уколико се тако нешто деси, учитељ ће у разговору са родитељем скренути пажњу на проблем.

Задатак родитеља је да разуме дете, да разговара са њим и покуша да открије узрок његовог стреса, или препреку на коју је дете наишло у својој средини. Решење није да се свака тегоба детета схвата као болест, или да се оно остави код куће када почне да плаче или да се жали, јер ће се тако постепено навићи да бежи у болест кад год наиђе на неку непријатност, а неће се решити узрок неприхватања школе.

Ако проблеми буду трајали дуже и поред заједничких покушаја да се реше, можда ће учитељ упутити родитеља код стручног сарадника у школи - педагога или психолога.

Да би се дете лако и без проблема снашло у првом разреду важно је да родитељи редовно комуницирају и сарађују са учитељом или учитељицом, и да се обавештавају о свом детету. У почетку, бар првих месец дана, не би требало да очекују превише утисака јер и учитељи морају прво да упознају дете.

"Родитељи би требало да верују ономе што поручује учитељ, а ако су у недоумици због неког поступка учитеља да обавезно разговарају са њим о томе", напомиње Звездана Никитовић.

Никако не треба говорити лоше о учитељу пред дететом. Родитељи морају да се интересују за све што се дешава у школи.

Питајте дете како му је било у школи, шта се лепо и интересантно десило, пријавите се да учествујете у заједничким активностима које се спроводе у разреду и школи. Помозите детету да развије радне навике. Дете треба да има свој простор за рад, да отприлике у исто време свакога дана започиње израду домаћих задатака, али мора да има и друге обавезе у кући. Такође, требало би да буде похваљено када самостално уради задатак или покаже самоиницијативу.

"Ако домаће задатке решавају родитељи уместо детета, шаљу му поруку да оно не уме ништа само и да је рад непријатност од које треба да буде заштићено", истиче психолог.

Уместо тога, требало би да обезбеде детету услове за рад - место, време, прибор. Да му објасне ако нешто није јасно, да га храбре, хвале труд, подстичу да самостално ради задатак. Треба да одвоје време да прегледају шта је дете урадило и да не губе стрпљење ако није све успешно.

Помозите детету да организује и слободно време. Дете и након поласка у школу има потребу да се игра и да се родитељи друже са њим, а након повратка из школе има потребу да се одмори. Не треба га одмах након повратка из школе терати да настави са учењем.