БиХ међу земљама са најмање злата

Босна и Херцеговина са три тоне тешким златним резервама спада међу државе с најоскуднијим износом обезбјеђења у овом племенитом металу, показао је посљедњи извјештај Свјетског савјета за злато, објављен у овом мјесецу.

Босна и Херцеговина 28.08.2014 | 21:03

Према овом извјештају, међу балканским земљама највеће златне резерве има Грчка, 112,2 тоне, затим слиједи Бугарска са 40 тона, док је на трећем мјесту Србија са 16,1 тоном.

Македонија је на четвртом мјесту са 6,8 тона златних резерви, Словенија је пета са 3,2 тоне испред БиХ, која има три тоне, док је на посљедњем мјесту Албанија са 1,6 тона злата. Треба напоменути да Албанија, како међу балканским земљама, тако и у свијету, посједује најмање резреве злата. Напомене ради, Хрватска, Косово и Црна Гора нису на листи.

Иначе, од три тоне злата које има БиХ нешто више од тоне добијено је на основу сукцесије бивших југословенских република.

Златне полуге чине свега 2,3 одсто од укупних девизних резерви БиХ, које тренутно износе више од седам милијарди КМ, посљедњи су подаци Централне банке БиХ.

Ипак, према мишљењу експерата, тежина златног обезбјеђења држава данас у економском смислу нема ни приближно онакву улогу какву је имала некада.

Марко Ђого, економски стручњак, објаснио је да обезбјеђење монетарне сигурности у важећем систему валутног одбора, каквог има БиХ, не значи готово ништа.

"Према систему нашег валутног одбора, вриједност конвертибилне марке је везана за евро. Централна банка БиХ нема законску обавезу да има било какву резерву у злату, она напросто има отворену законску могућност да га купује, а познато је да је ова институција то и чинила када је одређеним дијелом своје добити куповала злато, као и неке друге видове девизног обезбјеђења, као што су хартије од вриједности", објашњава Ђого.

Он је рекао да је инвестирање у злато данас вид шпекулативне трговине, те је нагласио да Централна банка БиХ није институција чији је основни циљ да оствари добит, већ да очува вриједност новца.
"Централна банка БиХ, да би обезбиједила сигурност новца, у својој подлози мора имати новац који емитује адекватну вриједност, управо због тога и није препоручљиво да Централна банка БиХ купује злато", каже он.

Према његовим ријечима, у цијелој причи о куповини и продаји злата има веома мало реалне вриједности, док изузетак представљају земље које имају значајну сопствену производњу злата и које кроз њу стварају своје девизне резерве, као што је то случај с Русијом.

"Међутим, код нас то није случај. Ми за злато морамо да платимо еврима или доларима", каже Ђого.
Са друге стране, он је истакао да земље попут Бугарске, које су дио ЕУ, морају да воде монетарну политику у складу с оним што им каже Европска централна банка.

"Оне су на тај начин осигуране кроз њихове механизме. Ми те механизме немамо, тако да не постоји никакав смисао да држимо огромне количине злата, чак би се могло рећи да би за нас најбоље било да га имамо што мање то боље. Јер, уколико је валута везана за евро, онда разлика између цијена злата и његова претјерана куповина нарушавају повјерење у валутни систем", каже он.

Кемал Козарић, гувернер Централне банке БиХ, раније је казао како је злато којим располаже БиХ похрањено у трезору једне европске централне банке и додао да три тоне златних полуга свакако не би могле сачувати стабилност конвертибилне марке ако би, којим случајем, дошло до колапса европског монетарног система.

Од 100 рангираних земаља на посљедњој листи Свјетског савјета за злато највеће резерве злата имају САД, 8.133,5 тона, затим слиједи Њемачка са 3.384,2 тоне, иза које је Међународни монетарни фонд са 2.814 тона, па Италија са 2.452,8 тона, Француска са 2.435,4 тоне и Русија са 1.094,7 тона.
Претпосљедњи на листи, на 99. мјесту, је Хаити са 1,8 тона, а Албанија са 1,6 тона закључује листу 100 земаља по обиму резерви злата.