Млади не желе у воћаре и ратаре

Градови и општине у којима је пољопривреда носилац развоја и главна дјелатност веома брзо суочиће се са недостатком обученог кадра, јер је за похађање смјерова у овој области све мање заинтересованих ученика.

Примјера ради, у Бијељини, највећој житници РС, мјеста за упис у средње школе остало је само у области пољопривреде и прераде хране, док у Градишци, која је позната као лидер у производњи воћа, готово нико неће у воћаре.

"Упис у пољопривредне смјерове је катастрофалан. Планирали смо уписати три разреда по 28 ученика, а уписали смо тек 70 и недостаје нам 14 ученика да бисмо формирали три разреда", казао је Родољуб Вуловић, директор Пољопривредне и медицинске школе у Бијељини.

Због тога је, како је рекао, ресорном министру упућен захтјев да разреди буду формирани са по 24 ученика, а не како је планирано са по 28.

"Имамо 40 одјељења, али из године у годину све је мање интересовања за пољопривредну струку. Вјероватно због тога што је могућност запошљавања мала, а сточни фонд уништен", оцијенио је он и додао како је због великог интересовања за медицинску школу уписано више ученика.

Љубо Малетић, предсједник Удружења бијељинских пољопривредника, каже да су дјеца, када се погледа ситуација у пољопривреди, можда и паметна што не желе на њиву, већ, како је рекао, траже себи мјесто на државним столицама.

"Дјеца знају какви су услови у пољопривреди и са каквим се проблемима срећемо. Такође, видјели су своје родитеље како се пате и не пада им на памет да иду за њима", казао је он.

Оцијенио је да власт и ресорно министарство не размишљају много о томе шта је младим људима потребно и да се све ради без икаквих планова.
Ништа није боље ни у Градишци, гдје кубуре да саставе један разред воћара и цвјећара.

"Направили смо тек једно одјељење воћара и цвјећара. У то одјељење је уписано 12 цвјећара и девет воћара и надамо се да ће до почетка наставе и њих бити укупно 24", казао нам је Миладин Гагић, директор Срење стручне и техничке школе у Градишци.

Иначе, због великог интересовања и ова школа је своје одјељење медицинских техничара морала проширити на 34 ученика.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, каже како је незаинтересованост младих уједно и највећа болест у воћарству.

Ипак, како је рекао, сваки поштен и вриједан воћар, уколико се озбиљно бави својим послом, уз помоћ надлежних може солидно живјети.

"Воћарство је перспективна грана и жалосно је да у њу готово неће нико. Може се зарадити и тражи се струка, али нико не воли да ради. Неће свака година бити као ова, да буде града. Ми у Удружењу и ресорном министарству идемо на сигурнију производњу, гдје уз садњу воћњака постављамо противградне мреже и системе за наводњавање", казао је Дојчиновић.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да се труде да на све начине привуку младе људе да се окрену аграрној производњи, али и подсјећају како је образовање у надлежности Министарства просвјете и културе.

"Ако произвођач има формално образовање у пољопривреди, што значи да је завршио пољопривредну школу или факултет, добија пет одсто више подстицајних средстава из нашег буџета за пољопривреду, а ако је млађи од 40 година, добија још пет одсто у односу на остале", казала је Гордана Роквић, помоћник министра.

Додала је како се много ради и на неформалном образовању, кроз обуке и семинаре, којима се подиже ниво примјене савремене технологије у пољопривреди.


(Независне новине)