Задужени 300 пута више од дозвољеног

БиХ се налази у веома тешкој економској ситуацији првенствено с аспекта њене задужености и приближава се прагу гдје ће износ укупног дуга на нивоу државе врло брзо, можда идуће године, достићи укупан БДП, тврди економски аналитичар и директор Института за едукацију Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић.

По његовима ријечима, власти БиХ се задужују по сопственом нахођењу без посебне стратегије задуживања, одобравања, усмјеравања средстава с јасним циљем гдје би она одлазила. Умјесто тога, каже Хасић, „из периода у период раде се ребаланси и иде се у задуживање.“

„Заиста је недопустиво да у току само једне године ентитетске владе продају банкама стотине милиона трезорских записа обвезница и тако остварују енормне профите за кратак временски период и на тај начин премоштавају своје дефиците у буџетима“, сматра Хасић.

Подсјетио је да је у Хрватској покренута процедура личног банкрота, што је и правило у земљама Европске уније (ЕУ), тако да не само да државе и институције могу банкротирати, већ и грађани. С тим у вези, каже, постављено је питање високим званичницима да ли БиХ може банкротирати, а одговори су били „невјероватни и интересантни.“

„Један од највиших званичника с државног нивоа изјавио је да ‘БиХ може пропасти, али не може банкротирати’. То показује потпуну неодговорност. Направљен је такав модел да нема одговорности у вези са задуживањем и дужничким ропством у које је доведена БиХ“, мишљења је Хасић.

С друге стране, каже он, од људи из Парламентарне скупштине БиХ који су задужени за законитости и имплементацију законодавне регулативе, дошла је информација да „БиХ нема модел за банкротирање“, што је, сматра Хасић, невјероватна констатација.

„Задужење је толико да ће у наредном временском периоду свако новорођенче бити задужено по неколико хиљада КМ. Сви ови дугови су велико оптерећење за БиХ, и они су превенствено ишли у потрошне сврхе тј. пуњење буџета. Мало или готово ништа, ишло је у производне сврхе развојног типа како би се остварила вриједност, а из те вриједности створила могућност пуњења буџета“, истакао је Хасић.

По његовом мишљењу БиХ је узимала изузетно неповољне кредите, првенствено из извора Међународног монетарног фонда, и то средства намијењена земљама које се налазе у кризи и које имају потпуно нестабилну економију. Друге изворе БиХ није ни користила, каже Хасић, „а то су извори свјетских и европских развојних банака, укључујући и Свјетску банку, који се односе на пројекте.“

Хасић наглашава да је врхунац свега пропуштање кориштења средстава из Инструмената за претприступну помоћ (ИПА).

„У периоду од 2008. – 2013. године изгубили смо 300 милиона еура. БиХ је, заједно са земљама Југоисточне Европе, намијењен значајан извор средстава у оквиру Стратегије СЕЕ 20120. Међутим, готово ништа није урађено по том питању, нити су направљене одговарајуће припреме“,истиче Хасић.

Појашњава да се то десило зато што би за средства која се узимају из ИПА фондова требала постојати најмање два критеријума. Први је стратегија гдје ће се улагати та средства, а други је тај да се морају положити рачуни о њиховом улагању, од почетка до краја.

„Зато власти БиХ не хају за тим средствима, много је лакше узети средства из кредитног односа и онда их имплементирати по сопственом нахођењу“,сматра Хасић.


Извор: Фена