Хоће да спријече експанзију Кине

Уздрмани односи земаља на азијском континенту, који су неколико пута ескалирали до усијања због неразрешених територијалних спорова у Јужном кинеском мору, могли би да достигну тачку пуцања након наговештаја званичника из Вијетнама да су спремни да по сваку цену спрече експанзију Кине и чак с њом уђу и у озбиљан сукоб, који би подржао и Јапан.

Свијет 21.08.2014 | 12:41

Ти наводи појавили су се након што је у главни град Вијетнама Ханој изненада допутовао амерички генерал Мартин Демпси, који је, према наводима медија, само потврдио да је у Азији од почетка ове године дошло до политичког и војног натезања какво досад није виђено. Иако још нису обелодањени детаљи Демпсијеве посете, наведено је само да је он дошао да пружи подршку влади у Ханоју у њеном спору с Кином због нафтне платформе коју је званични Пекинг почетком маја инсталирао у близини вијетнамске обале.

"Моја посета је последица кинеских провокација", рекао је Демпси и додао да ће САД укинути санкције и ублажити војни ембарго према Вијетнаму, земљи с којом је Америка жестоко ратовала пре више од 40 година. Кад је Кина пре скоро четири месеца инсталирала нафтну платформу у Јужном кинеском мору, то је изазвало огромно незадовољство у Вијетнаму, као и демонстрације народа, који је тражио да сви Кинези напусте њихову земљу, јер вређају њен суверенитет. Тих дана убијено је неколико, а рањено стотине кинеских радника у окршајима на вијетнамским улицама.

Иначе, на страну Вијетнама у спору с Кином нису стале само САД већ и Јапан, који је тој земљи недавно послао шест патролних бродова за обалску стражу. Међутим, није само тај потез изазвао заоштравање односа између Кине и Јапана, већ и недавна одлука владе јапанског премијера Шинзоа Абеа о промени пацифистичког устава његове земље из 1945, који су наметнули Американци. Тај врховни закон земље ограничавао је јачање оружане силе и забрањивао јапанским војницима да учествују у акцијама изван земље, што се новоуведеним законима значајно мења.

Аналитичари тврде да развијена азијска острвска земља највише проблема има с тим да ће Кина извршити још већу војну и економску експанзију на континенту, али и у свету.Амерички државни секретар је почетком августа присуствовао регионалном безбедносном форуму у Мјанмару са амбицијом да смири тензије око спорних територија у Јужном кинеском мору и захтевао од кинеских функционера да тим поводом остану уздржани, пише "Курир". Пекинг је, међутим, поново реаговао негативно на мешање САД у решење територијалних спорова и нагласио да Кина има историјско право на већину острва у Јужном кинеском мору. Подсетимо, на њих још право полажу Јапан, Филипини, Тајван, Малезија и Брунеј.Територијални спор између Кине и Јапана тиче се острва које једна земља зове Дијаоју, а друга Сенкаку.

То је група ненастањених острва у Источном кинеском мору за која се претпоставља да крију велика изворишта нафте. Кина тврди да су она саставни део њене територије од 1534.Јапан је преузео контролу над острвима 1894. и негира да Пекинг има легитимна права над њима. Власти у вијетнамском Ханоју тврде да је Кина у мају 2014. поставила нафтну платформу у вијетнамским водама у Јужном кинеском мору како би експлоатисала нафту Кинеска национална офшор нафтна компанија ЦНООЦ 2012. је изнела прорачуне на основу којих би Пекинг дуплирао годишње приходе од тог енергента постављањем спорне платформе.