Сјећате ли се? Партизан - Нефчи, прије двије године

Незапамћен егзодус фудбалера из Хумске и чињеница да је клуб из Бакуа сачувао кичму тима ставља знак једнакости између шанси српског и азербејџанског представника у баражу за пласман у Лигу Европе.

Партизан против Нефчија – трећа рунда. Стари знанци из групне фазе Лиге Европе пре две године поново ће се срести у Хумској 1, у мечу који ће, из угла црно-белих, обележити фрапантан податак: од стартера који су се намерили на Азере 20. септембра 2012. у првом тиму је још само недодирљиви – Саша Илић!

Остали су напустили Топчидерско брдо својом или вољом Управе и управо се у тој чињеници крије круцијалан одговор на питање зашто у раздобљу од тачно 23 месеца Парни ваљак није оставио значајнији траг на међународној сцени. Једни ће посегнути за опробаним флоскулама како је продаја била једино решење да клуб преживи, али да баш ДЕСЕТ фудбалера из те ноћи кад су мреже мировале више није у озбиљној конкуренцији болна је истина за све присталице црно-белих и представља чињеницу која не даје превише разлога за оптимизам домаћину првог меча баража за пласман у Лигу Европе.

Јер...

Голман Владимир Стојковић је зимус напустио Партизан и после епизоде у Ерогтелису овог лета потписао за Макаби из Хаифе, десни бек Александар Миљковић се пре 14 месеци преселио у Брагу, његов колега с левог бока Александар Лазевски променио два клуба (украјинска Говерла, београдски Рад), штопер Иван Иванов после огромног притиска на руководиоце отишао у Базел, још у зиму 2013. Немања Томић и Медо Камара су пронашли иностране ангажмане у Генчлербирлигију и Болтону, шест месеци касније из Србије су отишли бисери попут Лазара Марковића (најпре Бенфика, сад већ Ливерпул) и Александра Митровића (Андерлехт), а податак да тренер Марко Николић не рачуна озбиљно на Милоша Остојића и Сашу Марковића јасно илуструје какав фудбалски земљотрес је погодио Партизан. Њему се одупро само Саша Илић.

Отуда, велика је дилема може ли садашња генерација да се издигне изнад рушевина насталих тектонским поремећајем у Хумској 1, где озбиљног плана одавно нема, што потвршује и податак да су од тог првог меча са Нефчијем до данас црно-бели већ успели да промене двојицу тренера (Владимира Вермезовића и Вука Рашовића) насупрот клубу из Азербејџана, на чијој клупи и даље седи Бујукага Хаџијев (иако је и он смењен, додуше, само на шест месеци, после чега се вратио послу).

А замислите, на пример, у каквом би страху био тренер Нефчија, да данас мора да спрема тактику за заустављање Марковића и Митровића да су, којим случајем, остали у Партизану?

Без обзира какве предрасуде о фудбалу у Азербејџану владају у овдашњој јавности, не би требало сметнути с ума да су од стартних 11 Нефчија који су се представили београдској публици пре две године и сада у најбољем тиму још петорица. Голман Саша Стаменковић (Србија), дефанзивац Бруно Бетрући (Бразил), везиста Ерик Рамос (Парагвај) и нападачи Џулију Вобај (Сијера Леоне) и Флавињо (Бразил) јасно казују да је сачувана кичма тима, а тренер који их познаје у душу и којој је јавно поручио да толико зна фудбал да је "енциклопедија" може врло лако да се испостави као предност гостију.

Таквом тиму, у коме се бар мало назире реда и плана, Партизан ће супротставити екипу која, потврдио је то и Марко Николић, неће остати на окупу до краја прелазног рока: Лукач – Вулићевић, Илић, Станковић, Гулан – Брашанац, Дринчић, Грбић, Саша Илић – Лазовић, Шкулетић.

И ко је, онда, ту фаворит? Има ли га, уопште?