Универзитети из БиХ у свијету безначајни

На престижној ранг-листи 500 најбољих свјетских универзитета, коју сваке године објављује кинески Иао Тонг универзитет из Шангаја, налазе се само два универзитета из региона: Београдски и Љубљански.

Свијет 20.08.2014 | 08:55
Универзитети из БиХ у свијету безначајни

Осталих универзитета у региону, укључујући и некада престижни Загребачки, а камоли универзитета у БиХ који су на самом европском дну, нема ни у повоју.

Београдски универзитет је први у региону, и налази се између 300 и 400 најбољих, док је Љубљански између 400 и 500 најбољих.

И ове године, очекивано, најбоље су пласирани амерички универзитети, којих је на листи 500 најбољих чак 146. Иза Америке су Нијемци са 39 универзитета, Британци са 38, Кинези са 32, Канађани, Италијани и Французи са по 21, те Аустралијанци и Јапанци са по 19 универзитета. Од осталих великих земаља на листи су још Бразил са шест универзитета, Русија са два и Индија са само једним универзитетом међу првих 500.

Први на листи је Харвард, па Стенфорд, МИТ, Беркли, а затим британски Кембриџ.
Иначе, Универзитет Иао Тонг с објавом листе почео је 2003. године с циљем проучавања како се кинески универзитети носе са свјетским универзитетима, али је листа због методолошког приступа и објективног рангирања врло брзо широм свијета прихваћена као ствар престижа.

За рангирање се користи шест објективних индикатора, који укључују број добијених Нобелових награда за науку и признања у научном пољу рада, затим број високоцитираних научних радова, број чланака објављених у магазинима "Сциенце" и "Натуре", затим број индексираних чланака, те однос ефикасности универзитета у односу на број студената. На листи је регистровано укупно 1.200 универзитета, а сваке године се на ажурираној листи објављује 500 најбољих.

Првих 100 се излистава према појединачној позицији, а остали у групама по 100, односно група од 101. до 200, затим од 201. до 300, и тако даље.

Харвард, који је први на листи, има површину од 20 квадратних километара, имовину од 33 милијарде долара и годишње приходе од 4,2 милијарде долара. На њему ради 2.400 научника, од чега су 47 добитници Нобелове награде.

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

Будимо_реални

20.08.2014 07:05

Људи, да се не варамо ја не вјерујем да је београдски универзитет у топ 500. Мозда Љубљана јесте, јер улазу знатно висе. Узмите у обзир УСА, Њемацку, Јапан, Кину и јос неке земље које имају барем 30 универзитета бољих од београдског (Америка их има пуно пуно висе). То је назалост сурова реалност због које сви иоле бољи студенти своју срецу тразе вани.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Будимо реални други пут

20.08.2014 07:38

Не бити у првих 500 - то онда и није универзитет или школа . Универзитет у Београду је уништен али је ипак испред љубљанског и свих осталих . Београдски универзитет је до тзв. Болоње и приватних универзитета .био озбиљна школа . Универзитет није фудбалски клуб да је увијек и у свему важно колико се улаже новца . Има ваљда нешто и у људима .

ОДГОВОРИТЕ
Name

м.в.20.08.2014

20.08.2014 07:56

Јели могућа да факултет од Клинцова није признат а толики студенти прошли кроз њега пословно право пола Б.Луке је то завршило а поготово студентице плати па се клати

ОДГОВОРИТЕ
Name

Будимо_реални

20.08.2014 08:16

Ранкинга наравно има разних. На неким сигурно и јесте у првих 500, али када се све реално сагледа бојим се да није. Ја бих волио да су сви наси универзитети у Босни и бивсој Југославији у првих 500, али реалност је назалост другација. Ево има и овај ранкинг нпр. хттп://www.топуниверситиес.цом/ноде/3820/ранкинг-детаилс/wорлд-университy-ранкингс/2013

ОДГОВОРИТЕ
Name

Академац

20.08.2014 08:27

Ја ниста не видим у томе цудно. БиХ цијела је као трецина Лондона, не знам ста онда да оцекујемо? Ми смо мала и непримјетна земља. Студирао сам и на БХ и на универзитету вани и мислим да са насим знањем апсолутно не заостајемо! Бас напротив. Радим у иностранству тренутно и у знању нимало не каскам, као ни друге насе колеге. То сто на насим универзитетима нема науке је резултат неимања новца. Само то.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мирко

20.08.2014 10:59

Систем високог школства који имамо (државни универзитети) је искључиво из југословенског периода и као такав био је одличан до тренутка разбијања те дивне земље. Након тога у свим републикама се дешавају пропусти у образовању који су за актуелне политичаре нерјешива енигма, они хоће послушне а не оне што размишљају. Одмах по ослобођењу земље 1945. кренуло се са изградњом универзитета, института, освајали смо знања и резултат тога је био врхунски. Имали смо своју привреду, производњу, стабилне институције којима је народ вјеровао и културну политику-независност. И најмањи градић је имао некакву фабрику и производио је нешто конкретно, сада и најмањи градић има факултет и штампа дипломе.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Јулио

20.08.2014 14:55

Вјерујте ми да су наси Универзитети по знању и струцности бољи него пола њихових.

ОДГОВОРИТЕ