Сјећања: Миланов Гре-Но-Ли!

Ово је прича о Гунару Грену, Гунару Нордалу и Нилсу Лидолму, „троглавој аждаји“ која је терорисала ривале и била први велики трилинг у европском фудбалу.

Када се каже „трио фантастико Милана“, углавном сви помисле на крај осамдесетих, када се на Сан Сиру клицало трилингу холандских асова – Гулиту, Ван Бастену и Рајкарду. Ипак, тројка која је ударила темеље за потоње велике успехе Росонера, тима с највише интернационалних трофеја у Европи, стигла је на север Италије још крајем четрдесетих, и то из Шведске. Ово је прича о Гунару Грену, Гунару Нордалу и Нилсу Лидолму, „троглавој аждаји“ која је терорисала ривале. Звали су је ГРЕ-НО-ЛИ

Један у трку, брзином кретања и сналажљивошћу плете попонце по терену и везује ноге чуварима – Гунар Грен.

Други попут кошуте у највећој дивљини – с ништа мање елеганције – прескаче те исте препреке после маневара којима би заварао траг и најкрволочнијим зверима – Нилс Лидолм.

Трећи је пуцач. Животињска снага, врхунска интелигенција, осећај и инстикт убице – Гунар Нордал.

По природи ствари, испао би из оваквог система у сваком случају, али у фудбалском смислу комплетирао је трио који ће обележити године послератног лоптања на Старом континенту. Појединачно, сваки од њих постаће ас за себе, али у легенду ће отићи као трио фантастико Милана. Први у модерном фудбалу. ГРЕ-НО-ЛИ.

Спеловањем почетних слова презимена три од четири највећа шведска фудбалера свих времена, почиње прича о славној историји Милана. За оне који не знају Росонери су и даље најтрофејнији европски клуб, ако се у обзир узимају само интернационалне титуле, а многи долазак поменутог шведског трија узимају за почетак Милановог успона ка звездама. Поједини италијански новинари чак су отишли толико далеко да су Берлусконија називали „преписивачем“, када је крајем осамдесетих на Сан Сиро доводио холандске асове Руда Гулита, Марка ван Бастена и Франка Рајкарда.

С друге стране, опет, неке озбиљније анализе доводе до закључака да је први послератни председник Милана Умберто Трабатони заправо ударио темеље новог функционисања клуба који ће касније Росонере избацити у орбиту.

Милан је од свог оснивања па све до данас (а ово данашње време то вероватно само потврђује), као ретко који клуб на свету имао епохе у којима је био недодирљив и оне су долазиле на неких 10 или 20 година. Тај први златни период Милана везује се баш за долазак Нордала, Лидолма и Грена.

Овај први, Гунар Нордал, отворио је врата Апенина за своје земљаке. После Олимпијских игара у Лондону 1948, где је Шведска освојила злато победивши Југославију у финалу, сва тројица доспела су у жижу јавности.

Али како се тада фудбал играо само и искључиво због голова, емисари Милана приметили су онога ко тресе мреже. Додуше, Нордал није био први Трапатонијев пик, већ извесни Данац Јоханес Плегер (Данска тукла Италију 5:3, а овај дао гол и одиграо понајбоље), па ипак судбина је учинила своје. Људи из Торина пресрели су Данца на путу за Милано, обећали већу плату и одвели га у Торино. Милан је морао да активира „план Б“. Испоставило се, био је то пун погодак Росонера.

У време највеће доминације Торина, апсолутног владара италијанског фудбала, Милан доводи аматера тешког око сто килограма, с обимом груди од 105 центиметара и величином бутине које би се и „лопта постидела“. У Шведској је тада професионализам био забрањен. Народски речено, био је то грмаљ, рођен мало испод Арктика и предодређен за озбиљног дрвосечу. Није радио као дрвосеча , али био је активан радник у стругари. Играо је фудбал из љубави, а живео од посла који је радио. Када је прешао у Норчепинг за бонус је добио нови посао – постао је ватрогасац. Позив из Милана није могао да одбије, јер се радило о професионалном клубу и озбиљним новцима. Ипак, оно што ће га сачекати у Италији није могао да разуме. На прву лопту, наравно...

Из мирне Шведске у тада ватрени Милано. Око 2.000 навијача насрнуло је на воз којим је долазио. Пуцала су стакла, срча на све стране. Момак са својих 28 година био је у чуду. Побегао је у хотел мислећи да га јуре како би му наудили. Постмусолинијевска Италија није била баш на добром гласу. Схватио је о чему се ради тек после прве утакмице против Про Патрије (3:2), када је постигао гол. Милан је био жељан успеха, јер је титулу чекао скоро пола века. Та жеља и страс за победом биле су непојмљиве за једног Швеђанина којег су, притом, заобишле све страхоте рата.

А новине пишу:
“Тај аматер Нордал свашта зна и страшна је гомила мишића.”

Терет велике звезде Нордал врло добро подноси и с првим одласком у домовину одрађује оно што је била идеја руководства Милана. Грену и Лидолму је место уз њега. Тако мисле сви у клубу након његове беседе. Велики су пријатељи. Тај циљ мора бити остварен...

У ту причу не меша се нико из клуба. Све је препуштено Гунару Нордалу, а он је свој задатак одрадио на најбољи начин.
“Целу једну ноћ ме је убеђивао, на крају сам морао да пристанем јер више нисам могао да издржим”, причао је једном приликом о свом доласку у Милано Нилс Лидолм.

Није било лако ни са Греном. Човек о коме се најмање зна у овом трију озбиљно је зарађивао као циркуски радник. Још као 13-годишњак имао је врло фин џепарац за акробације које је с лоптом изводио. Најстарији члан трија ГРЕ-НО-ЛИ био је најмање атрактиван, али се Италијанима на прву лопту највише допао. Навелико су на Апенинима знали шта желе још почетком педесетих. Није то био енглески стил „безглаво трчи и удри по лопти“, већ се ковала озбиљна тактика. Милан је једном приликом успео да прокоцка три гола предности, а то је и те како наишло на осуду медија. Једини који је био поштеђен био је Гунар Грен. Сматрали су га за јединог који „разуме и игру и тактику“.

Милан је дошао до титуле 1951, после 44 године поста. Био је то резултат који је приписан тројици Швеђана. У међувремену, додуше, десила се трагедија Суперга (изгинуо цео тим Торина), али тада су већ почели да се постављају нови стандарди у Италији и стварају нова ривалства. Јуве, Милан и Интер избили су у први план. Негде у том времену та три клуба ће се и профилисати. Торинском великану увек је било примарно да буде газда у Италији, док су се милански ривали трудили да прате светске тенденције и да покушају да парирају Реалу.

Милану је то успело, али су победе над Јувентусом ипак постале посебна сласт, која ће се, касније, додуше изгубити. У ери ГРЕ-НО-ЛИ Росонери су забележили једну од оних победа над Јувеом која се памти – 7:1. Легенда торинског клуба Карло Парола тада је добио једини црвени картон у каријери, а Нордал дао три гола. Касније је Швеђанин, над којим је направљен преоштар фаул, отишао у свлачионицу торинског клуба:
“Извини Карло, али стварно ништа друго нисам могао да урадим.”

Романтична ера Милана завршила се одласком, односно силаском са сцене шведског трија ГРЕ- НО–ЛИ. Клуб са Сан Сира касније ће постати озбиљан и у европским оквирима, у неком другом систему, али идеја довођења најбољих играча на свету остаће заувек као некакав аманет претходника. Пробудиће је понајбоље Силвио Берлускони почетком деведесетих.

Гунар Грен преминуо је први 1991, с неоствареном жељом да постане мађионичар у озбиљном циркусу – несвестан да је то у ствари и био. Италијани су га назвали професором фудбала. Нордал је отишао на неки други свет 1995. као други најбољи стрелац у историји Серије А (225) и човек чији рекорд по броју голова у једној сезони још нико није није оборио (35). Лидолма нема већ скоро 10 година, а и даље га зову бароном. Јесте оженио ћерку једног племића, али ту титулу заслужио је на неком другом терену...

Шведска као репрезентација никада није била светска велесила, а томе може да „захвали“ сопственом фудбалском савезу који није дозвољавао да професионалци играју у националном тиму. Тако је трио ГРЕ-НО-ЛИ пропустио два шампионата света и то када су они били у топ форми и зениту – 1950. и 1954. Тек када је професионализам „добацио“ до Скандинавије учињен је уступак.

Када су били домаћини СП 1958. Нордал је већ окачио копачке о клин, док су Грен и Лидолм имали 37, односно 35 година. И играли су, ова двојица активних, наравно. Швеђани су дошли до финала са Бразилом, повели поготком Нилса Лидолма у 4. минуту, али је тада млађани Пеле преузео ствари у своје руке и готово сам окренуо меч у корист свог тима. На крају је било 5:2 за Јужноамериканце.