Предузећима рачуни, држави платни систем

Власти два босанскохерцеговачка ентитета обавезале су се писмом намјере Међународом монетарном фонду да ће одржати јединствени платни систем и Јединствени регистар рачуна пословних субјеката код Централне банке БиХ, али преузету обавезу не поштују, извјештава Индикатор.ба.

Босна и Херцеговина 17.08.2014 | 14:12
Предузећима рачуни, држави платни систем

Ова обавеза, на коју су своје потписе ставили предсједавајући Вијећа министара, државни министар финасија, ентитетски премијери, ентитетски министри финасија и гувернер Централне банке БиХ, децидно је наглашена у 12 тачки друге допуне писма намјере из јуна 2013 године.

Но, оно што ентитети чине у пракси, креирањем законских рјешења о унутрашњем платном промету одудара од захтјева ММФ-а, а по оцјени банкара али и других заинтересованих страна представља корак уназад. На промјене у платном промету, у који није дирано још од 2001. године и преласка платних трансакција са бившег СДК-а на банке, власти ентитета одлучиле су се мотивиране намјером да у ову област уведу више реда, појачају финансијску диисциплину и повећају наплату прихода. У РС-у закон је на снази, а закон у Федерацији БиХ се налази у парламентарој процедури.

Но, понуђена рјешења умјесто да побољшају платни промет и олакшају пословање, разграђују јединствени економски простор БиХ, дерогирају улогу Централног регистра у Централној банци БиХ, бирократизирају поступке, те у крајњем поскупљају банкарске услуге.

Највећа новина у законским рјешењима јесте категорија тзв. главног рачуна којом власти ентитета покушавају стати у крај пракси компанија да избјегавају законске обавезе и стварају спиралу неликвидности отварајем нових рачуна након што су им постојећи блокирани.

Но, ту настаје заврзлама. Закон о унутрашњем платном промету донесен у РС-у довео је до промјене структуре података усљед чега је дошло до раскола у платном промету. Банке, рецимо, имају податак која фирма има главни рачун, али немају податке која га нема. Проблем представљају и рачуни који су блокирани прије ступања на снагу Закона у РС. Такође, ажурирање података у регистру АФИП-а и Централне банке БиХ није адекватно и отвара многа питања и ризик за банке.

Проблем представљају и закони о мјеници и чеку који су донесени у вријеме постојања службе СДК када је пословни субјекат могао имати само један рачун за своје пословање, а који преласком унутрашњег платног промета 2001. године на пословне банке нису прилагођени.

Према званичним тумачењима, као званични податак и валидан доказ у Републици Српској третира се једино извод из Регистра у РС-у. Тиме је јединствени регистар рачуна код Централне банке суштински стављен ван снаге мада Закон о Централној банци јасно каже да је ова институцја дужна да успостави, потпомогне и одржава платне системе у БиХ.

Из Централне банке су средином прошле године поручили да ентитетским законима не долази до цијепања јединственог платног промета у земљи, да су платни системи у власништву ЦББиХ и да ће тако остати. Међутим, оно што се дешава у пракси говори супротно, успостављају се засебни "ентитети" у платном систему, а Уставом загарантовани јединствени економски простор се нарушава.То потврђују и ријечи надлежних особа из ентитетских минстарства финансија.

На једом од састанака у поводу примјене Закона, помоћница министра Министарства финансија РС Сњежана Рудић казала је како је циљ доношења Закона покушај уређења ове области на начин да се штити повјерилац.

- У 21. вијеку је једноставно и могуће направити информационе платформе које су довољно самосталне, имају свој суверенитет, а да ипак представљају дио јединственог система. У том процесу ће АПИФ свакако имати подршку Министарства финансија РС да нађе најбоље рјешење које ће задржати суверенитет новоформираног регистра у РС, које неће умањити његову валидност, валидност докумената као јавних исправа и који ће бити надохват подацима из ФБиХ на начин како то информатичари у складу са законима осмисле - констатовала је Рудић.

На другој страни, Мира Брадара, помоћница министра Министарства финансија Федерације БиХ, казала је да је законско рјешење у ФБиХ у највећем дијелу хармонизирано са текстом Закона у РС. Додала је да су у нацрту Закона унапријеђени неки чланови у односу на Закон у РС, нарочито код регистра рачуна.

- ФБиХ није, како је то у РС ријешено, креирала свој регистар рачуна него је предвидјела кориштење већ постојећег регистра Централне банке БиХ - истакла је Брадара.

У Удружењу банака БиХ кажу да постојање два регистра повећава могућност грешке, непоузданост података, драматично умножава обим послова у банкама те сматрају да би требало приступити обједињавању евиденција. У прилог томе иде чињеница да је сада у пракси ситуација да је, на прмјер, организациони дио фирме у РС блокиран, а у ФБиХ или Брчком Дистрикту је централа која несметано функционира или обрнуто чиме је доведена у питање намјера законодавца у РС-у да увођењем Закона о унутрашњем платном промету унаприједи финансијску дисциплину и заштити повјериоца.

Кад је ријеч о предложеном Закону у унутрашњем платом промету у ФБиХ, све обавезе пословних субјеката редовног карактера сврстане су у присилну наплату са свим посљедицама које такав приступ носи. Додатно, пословни субјекти су обавезни јавне приходе уплаћивати преко главног рачуна што, по мишљењу банкара, систем платног промета враћа на период прије реформе. Како наводе у Удружењу банака БиХ, овим се нарушава слободно тржиште и право власништва јер се клијентима намеће обавеза да послују преко једне банке када су јавни приходи у питању и то као присилну наплату.

У законским рјешењима нигдје није поменут Дистркт Брчко, што отвара питање да ли овај до државе треба да прави властити регистар и базу пословних субјеката. Због годишњих одмора није било могуће доћи до званичног става дужносника Дистрикта, али су нам у неформалном телефонском разговору запослене особе у Дирекцији за финансије казале да генерално овај административни дио наилази на проблеме због различитих етитетских законских рјешења, због чега мора доносити властите прописе у којима ће узети "мало" од једног "мало од другог ентиитета".

Озбиљне примједбе на законе, а које су на трагу оних које су изњели банкари, дали су и послодавци.
У Удружењу послодаваца ФБХ наводе да су мотив и добре намјере код креирања овог закона ван сваке сумње, али у овој организацији се боје да рјешење са главним рачуном неће допринијети бољој наплати јавних прихода, него ће само оптеретити послодавце.
Послодавци констатују да се законом дају банкама ингеренција присилне наплате, мада је логичније дати налог Финансијско–информатичкој агенцији (ФИА) од надлежног органа.

Такође, није јасно шта ако налоге за плаћање дају органи из БиХ, Републике Српске или Брчко Дистрикта, не спомиње се отварање девизних рачуна, не постоји обавеза њиховог пријављивања у регистар ФИА па се не могу ни блокирати, није регулирано питање нерезидентних рачуна…
Послодавци констатују да поједина законска рјешења нарушавају слободну тржишну утакмицу, а привредним друштвима намећу веће банкарске трошкове.

Због свега наведеног банкари сматрају да би умјесто успоставе два регистра и два одвојена платна система требало радити на доградњи постојећег платног система који и данас, 13 година након његовог увођења, представља конкурентну предност у односу на земље из окружења и с обзиром на СWИФТ технологију нуди релативно једноставно прикључење платним системима Европске уније.
Извор: Индикатор.ба

Коментари / 0

Оставите коментар