Петрић: Вечите могу водити само 'људи мачке'!

Ако ме неко пита може ли дојучерашњи играч да буде председник клуба, тренутно сам мишљења да не може! То је функција више политичког карактера, док некадашњи играчи у тој причи само треба да имају велики утицај на доношење одлука и буду ту и помогну колико могу. Ми можемо да обезбедимо контакте, информација, да помогнемо играчима.

Фудбал 17.08.2014 | 12:30
Петрић: Вечите могу водити само 'људи мачке'!

Припадник је легендарне генерације омладинаца која је сада тако давне 1987. године, покорила свет на СП у Чилеу, победом на пенале (5:4) над репрезентацијом СР Немачке. Тог дана, Гордан Петрић је себе сврстао у узак круг фудбалских срећника имају шта да приповедају деци и унуцима, чак да после тога и нису, као што јесу, блистали и у сениорској конкуренцији. А, некадашњи неустрашиви штопер и те како се потрудио да у великом стилу још више оплемени спортску биографију.

После две сезоне и 33 меча у дресу ОФК Београда, обрео се 1989. на стадиону у Хумској, где је за четири године одиграо 133 утакмице и постигао 10 голова. Уследио је трансфер на Острво, тачније у Данди Јунајтед за који је од 1993. до 1995. године наступио 60 пута, уз три постигнута поготка. Потом је корпулентни Београђанин три године војевао за боје Глазгов Ренџерса за који је играо три сезоне, током којих је лопту иза леђа голмана слао три пута. Уследиле су краткотрајне епизоде у Кристал Паласу, грчком АЕК-у, шкотском Хартсу и кинеском Сечуану у којем је због озбиљних здравствених проблема морао да оконча каријеру.

Разговор са некадашњим асом водили смо дан после реванш дуела између Партизана и Лудогореца...
"Партизан је урадио све што је било до њега. Лудогорец нема екипу као прошле сезоне, али су ипак показали квалитет довољан за пролаз. Играли су како њима одговара и тако смо у првом полувремену примили два гола из полуконтри и контри. Делимично су црно-бели деловали као искусна екипа, међутим, један играч је направио то што је направио и готово је сад", каже Гордан Петрић.

Како је могуће да се Трајковићу догоди онакав гаф?
"Могуће је, могуће. Ми не знамо каква је атмосфера у клубу и свлачионици, како је било на припремама, на који начин се човек понашао, је ли имао неки проблем у животу, у породици итд. Играо сам с пуно играча који су имали неке проблеме и слично су умели да одреагују. Прошле године је мислим Волков добио црвени картон. Дакле, челници клуба и тренер морају играче да припреме на време како не би дошло до оваквих испада".

Шта очекујеш у Лиги Европе, може ли Партизан да поправи утисак?
"Нема ту шта да поправљају утисак, јер су се они против Бугара испружили онолико колико су могли. Играње у Лиги Европе за нас је реалност, максимум, ако имамо у виду квалитет наше лиге. Шта год да ураде, биће велики плус за наш фудбал. Погледајте само Динамо Загреб који је имао сјајан резултат из првог меча, али је доживео пораз. За њих је елиминација тек равна катастрофи".

Да се сад мало вратимо у дане твоје славне прошлости, кад си ведрио и облачио у шкотском фудбалу. Зашто ти је острвски стил игре тако добро легао?
"Свуда бих ја исто играо, можда би једино било неке разлике у агресији и скоку да сам играо у Шпанији или Италији. Шкотска је Шкотска, ако одрадиш свој део посла и ако се прилагодиш британском систему и не паметујеш у неким стварима, немаш проблем. А, после тренинга и утакмица имаш слободу која није карактеристична за неке друге земље. Посебно ми је било занимљиво, чак чудно, што смо имали само један тренинг и то у 10.30 пре подне. Имали смо обавезе до 13-13.30 х, после чега си могао да се посветиш породици до које они пуно држе".

А да ли ти је било чудно што се после утакмице пије пиво?
"Код њих је пракса да се после утакмице играчи друже и попију пиво. Туговања, седења у ћошку и испијања сока и воде, после изгубљеног меча, тамо нема. Важно им је само да су сви играли најбоље што могу и ако је противник био бољи, боже мој, иде се даље, сутра је нови дан. А у време кад сам играо у Партизану, кад се изгуби, чекало се да сви оду, да би ти напустио стадион погнуте главе. Тамо је нека друга филозофија и не само у спорту, него генерално у свим сферама живота. Кад бих сад бирао, вероватно бих опет изабрао Британију".

Јеси ли био поносан на себе кад си завалио ону мега голчину као играч Кристал Паласа?
"Пресекао сам напад на центру и прешао на њихову половину, јурило ме неколико играча и како нисам имао коме да додам, ја сам шутирао и погодио".

Лопта није имала лук, него је летела право. Је ли било онде 40 метара?
"Ту негде! А, дувао је ветар и спустио је доле а-ха-ха".

Какав је осећај био?
"Тада сам био искусан играч и то ми је било нормално, мада није био мој део посла да радим те ствари. Ипак, нисам трчао, као што је то радио, на пример, Буда Вујачић кога ниси могао да стигнеш да му честиташ кад постигне гол. Зашто бих се додатно умарао...."

Да ли су те испоштовали наши новинари поводом тог спектакуларног гола?
"Мој однос с новинарима увек се сводио на то да ако ме нешто питају, ја одговорим, мада сам се трудио да избегнем појављивање у медијима. Можда нисам требао тако, али тако сам у оно време размишљао".

Касније си прешао у АЕК у коме си кратко остао. Због чега?
"У то време АЕК је водио Тумба и позвао ме да дођем у Атину у тренутку кад сам био слободан играч, јер је Кристал Палас банкротирао. За разлику од мене, мојој породици није баш одговарао живот у Шкотској због тамошње климе и одлучио сам да мало променимо средину. Те године са АЕК-ом се нисам домогао Лиге шампиона и одмах је стигао позив Хартса, тако да сам се вратио у Британију. Убрзо сам с Петком отишао у Кину, где сам због болести завршио каријеру".

Је ли ти импоновао позив челника Партизана да се вратиш у Хумску и то ни мање ни више, него као наследник Жарка Зечевића?
"У време кад сам почео да играм за црно-беле, само смо Александар Ђорђевић, човек који је био познат по сјајном чувању Пиксија Стојковића и ја, били из Београда. Кад погледаш, ја сам ОФК-ово дете, али сам дуже играо за Партизан. Е, по завршетку каријере, кад сам се разболео, имао сам позив да дођем у клуб и полако почнем да стварам слику о његовом функционисању. Ипак, нисам почео тада, јер сам пет година ишао на терапије и нисам смео да се бавим никаквим стресним и оптерећујућим послом. Тек кад сам се опоравио, прихватио сам понуду Зечевића, Ћурковића и Бјековића, да се вратим у клуб и полако почнем да замењујем Зеку. Само, кад смо причали, мене је више вукао посао везан за терен, него за администрацију".

На основу чега је избор пао баш на тебе?
"И ја сам их питао зашто од толико бивших играча баш ја! Одговор је био да добро познајем клуб и плус су имали у виду да сам започео успешно приватни бизнис и да бих зато умео домаћински да бринем о Партизану. Прихватио сам, Иван Томић је био спортски директор, после је дошао Батица Мирковић, а за тренера Јокан и ми смо се генерацијски ту скупили и направили лепу причу, а део те приче били су и сви други бивши играчи, а не само ми".

Ко је био најзаслужнији за пуне поготке приликом ангажовања нових играча, првенствено странаца?
"Ко год је од дојучерашњих играча долазио код мене у канцеларију, пуштао сам му касете и питао шта мисли о Жуки, Дијари и Мореири. На пример, Жука је дошао преко касете и препоруке некадашњег играча Црвене звезде који је рекао како је реч о добром играчу. Хоћу да кажем да функције генералног секретара и спортског директора, нисмо доживљавали као своју личну имовину, него смо је делили са свима у клубу и изван њега. Једноставно, инсистирали смо на томе како је Партизан наша заједничка кућа".

Упркос свему, ниси се превише задржао у Зекиној фотељи. Из ког разлога си одлучио да поднесеш оставку?
"Доктор ми је саветовао да се повучем како се не бих поново нашао у здравственом проблему. Тада је Толе изразио жељу да добијем улогу потпредседника, док се ствари не стабилизују".

Због чега се ти хармонични односи између некадашњих играча који су добили шансу као клупски руководиоци и водећих људи клуба, брзо поремете и дође до непријатних разлаза?
"Што се нас играча тиче, ми смо добри другари и код нас је јединство увек постојало. Е, сад, ако ме неко пита може ли дојучерашњи играч да буде председник клуба, тренутно сам мишљења да не може! То је функција више политичког карактера, док некадашњи играчи у тој причи само треба да имају велики утицај на доношење одлука и буду ту и помогну колико могу. Ми можемо да обезбедимо контакте, информација, да помогнемо играчима, али генерално, клуб морају да воде, да се фигуративно изразим „људи мачке“!"

Има ли таквих данас на обе стране Топчидерског брда?
"То не бих знао тачно да кажем. Они се понашају како се понашају и воде клуб тако како га воде, мада можда и не могу другачије. Сви ми са стране што гледамо, сматрамо да може боље. У оваквој ситуацији, то је веома тешко. И тако није само код нас, него и свуда у окружењу у великим клубовима. Погледајте, на пример, шта се догађа у сплитском Хајдуку".

Колико си данас посвећен актуелним дешавањима у нашем фудбалу?
"Партизанови играчи, а има доста ту и Звездиних фудбалера, друже се преко тениса. Разлог је што је то спорт који се игра један на један и два на два и трчиш онолико колико можеш. Побегли смо од балона и жестоких окршаја на малом фудбалу који су претили да доживимо озбиљне повреде. Ми смо играли четири на четири на оноликом терену, уместо шест на шест. Победа нам је свима у крви и зато смо трчали и за лоптом за коју се видело да је изгубљена. И тако смо схватили да је тенис права ствар за нас".

Ко је највише напредовао за сада?
"Ћира је добар, Иван Томић је све бољи у последње време, Сава се не да, мада је он мало дивљи играч и тешко га је савладати, док Бата Мирковић примењује досадну тактику, захваљујући ногама које га добро служе. Наиме, све стиже да врати, као да удараш лоптицом у зид, а-ха-ха".

Поменуо си звездаше, какви су они као тенисери?
"Немања Видић игра с нама кад има паузе у првенству и потенцијално је добар тенисер. Тенис упражњавају још Пјана и Крупниковић".

Шта ти је најјаче оружје у белом спорту?
"Концентрација, пре свега, само то мораш да дођеш и видиш. Помало је смешно, међутим, пролази! То најбоље зна Иван а-ха-ха. Е, сад, да одговорим на питање у вези тренутне посвећености фудбалу: једном смо после партије тениса гледали једног нашег бившег играча, а данас тренера, како даје изјаву после утакмице. Он је био можда бољи играч од мене, можда слабији, углавном, нисмо успели да докучимо шта он то хоће да каже. Нећу да кажем ко је у питању, углавном, одмах смо позвали Савез и питали кад можемо да упишемо Тренерску школу. И, тако је нас 18 репрезентативаца започело курс и убрзо стекло А лиценцу".

Јеси ли „напао“ ПРОФИ лиценцу?
"Радио сам у Бежанији годину дана и стекао неопходан услов за добијање ПРОФИ лиценце и чекам сад да она мене „нападне“, али није то још учинила. Све зависи од конкурса кад ће бити, а то, опет, не зависи толико од нашег Савеза, него од УЕФА. У међувремену сам био на недавној турнеји са нашом репрезентацијом, на којој сам, на позив људи из Савеза, заједно са Иваном Томићем, помагао Љубинку Друловићу".

Имао си успешну клупску каријеру. Да ли си задовољан репрезентативним учинком?
"После Чилеа, кад је дошло до распада, неколицина нас је била код Осима у националном тиму и све је функционисало како треба до 1992. године, кад су нас вратили из Шведске. Уследиле су санкције од пар година, када смо само играли пријатељске утакмице. Ми из иностранства смо некад долазили, а некад нисмо, да би по нашем повратку на европску сцену дошло до померања играча по линијама. На пример, Синиша Михајловић је пребачен на центархалфа, ту је био Ђука, а стасавали су млади играчи као Савељић и Ђоровић. Логично је било да као старији играч више не будем позиван. Да ли сам могао више, могао сам, да ли сам могао другачије да се понашам, можда јесам. Генерално, једино жалим што сам могао да будем још бољи играч".

Шта мислиш о доласку Звездана Терзића на Маракану у улози спасиоца?

"Он је без сумње, доста амбициозан фудбалски радник, а да ли ће успети, нико не зна. Можда хоће, можда неће. Оно што видим са стране, Звезда има велики проблем, уосталом, исти као Партизан и како ће да га реши, видећемо. Мислим да ту држава мора да пресече и одреагује на прави начин. Причало се после убиства Татона да ће држава преузети ствар у своје руке и да ће малтене поступити као што је својевремено учинила Маргарет Тачер у Енглеској, али се ништа није десило. Крајње је време да наша држава пресече и каже то је то и ћао", закључио је Петрић.

Коментари / 0

Оставите коментар