Миске 'Змају', хвала за све!

Звјездан Мисимовић је након 10 година рекао збогом репрезентацији Босне и Херцеговине.

Фудбал 16.08.2014 | 19:00

Са Звјездоновом одлуком су се сви морали помирити. И селектор Сафет Сушић и његови саиграчи и сви навијачи Босне и Херцеговине. Дао је своју посљедњу ријеч иако, без обзира на његове године (32), не бисмо имали ништа против да је остао још неко вријеме.

Очито је популарне Миске схватио да је вријеме да се повуче, да остави простор млађима. Осјетио је да његово тијело више није спремно издржавати толике напоре. Остаје нам само да се присјећамо његових мајсторија и да му макар на овај начин, кроз новинске ступце и друштвене мреже, кажемо још једном - хвала за све.

Мада је могао да игра за Србију, срцем је одабрао дрес земље у којој је рођен, дрес репрезентације Босне и Херцеговине. Почео је с наступима у бх. дресу сада већ давне 2004. године. Први је пут заиграо за национални тим 18. фебруара 2004. у пријатељском мечу против Македоније. Остало је историја. Постао је касније играч с највише наступа у дресу БиХ, њен други капитен. Играч који је одушевљавао публику и којег је сваки истински навијач волио, а сваки његов саиграч поштовао.

Уживао је док је играо. Годинама се није мијењао. На свакој утакмици је био добри стари Миске. Ваљао је противничке играче по терену, асистирао, луцидним потезима зарађивао аплаузе. Неискварени геније који се увукао раји под кожу. Његове ‘лопте с очима’ донијеле су нам славље небројено пута, а погоци као онај Норвешкој у Ослу и сузе радоснице. Тада смо, заправо, били анонимуси у свјетском фудбалу, а Миске се трудио да испливамо на мапи свјетских репрезентација. И ето, годинама касније, може бити поносан на себе јер је успио.

Посебно ће остати упамћен по партијама које је пружао у дресу Волфсбурга, када је са својим земљаком, Едином Џеком, покорио Њемачку. Због својих људских квалитета ће увијек бити цијењен, а и неправедно одузету капитенску траку поднио је онако како то могу само велики спортисти. Када се све сабере и одузме, Мисимовић је оставио дубок траг у срцима бх. навијача. Недостајаће нам у свим наредним утакмицама. Недостајаће нам и његово решетање (радовање) и његова лежерност на тренинзима, као и његова магија у ногама.

Али, вријеме за растанак морало је прије или касније доћи. Ако је бар морао да оде, нека је отишао са стилом. Мирно и тихо. Онако како је и дошао прије 10 година. Остало је историја.