Сјећање на Велибора Васовића

Помислиће многи како је претенциозно рећи да је један наш човек био кључна карика у стварању моћног Ајакса и чинилац без којег се на филозофију Ринуса Михелса данас не би гледало као на потпуну фудбалску револуцију. Али, ако су се с том констатацијом већ сложили и творац чувене идеологије и њен главни протагониоста - Јохан Кројф – због чега сумњати?

Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века Европу је захватило до тада невиђено фудбалско лудило. Са сцене је сишао чувени италијански катенаћо, а уз бљештава светла на велику позорницу изашао систем новог доба. Оно што су тридесетак година раније патентирали Аустријанци и Мађари, свој коначан облик - и данас добро познато име - добија у изведби неуротичног фудбалског генија из Холандије Ринуса Михелса – тотални фудбал! Југословенски клубови и репрезентација никада нису успели да у потпуности прихвате оно што ново време носи – због тога су често у доба своје највеће моћи седамдесетих и осамдесетих посустајали - али ето, баш један наш човек био је од немерљивог значаја за финкционисање система који ће прославити холандски фудбал и Ајакс учинити једним од највећих клубова на планети.

Звучи невероватно, али је истинито. Велибора Васовића већ 12 година нема међу нама (1938-2002), а Холанђани не пропуштају ниједну шансу да га помену и по ко зна који пут подигну до небеса. Како непосредно после његове смрти, тако и током Светског купа у Бразилу, када су уживали у игри Ван Галових пулена, али се у исто време, уз обавезну дозу мржње, дивили Немцима. Јер, то су тренутно две једине фудбалске школе које иоле подсећају на та давна времена и тотални фудбал у правом смислу речи.

Помислиће многи како је претенциозно рећи да је један Србин био кључна карика у стварању моћног Ајакса и чинилац без којег се на филозофију Ринуса Михелса данас не би гледало као на потпуну фудбалску револуцију. Али, да ли је тако? Па ако су се с том констатацијом већ сложили и творац чувене идеологије и њен главни протагониоста – Јохан Кројф – због чега сумњати?

"Васовић је био прва велика куповина Ајакса. Сећам га се као поштеног човека који је одиграо кључну улогу у нашем развоју, пре свега на европској сцени. Ако би морао да га опишем у једној речи рекао бих само – карактер", изјавио је Михелс у једном од својих последњих интервјуа.

Јохан Кројф, званично најбољи европски играч XX века, који и дан данас представља божанство у Ајаксу, о Васовићу говори с невероватним поштовањем. Иако познат као изузетно сујетан човек који ће вам ретко дати за право, пред Васком, како га је сам назвао, скинуо је капу:

"Био ми је велики пријатељ, од њега сам толико тога научио. Када је дошао код нас 1966. донео нам је висок ниво професионализма. Нисам знао да такав човек и играч негде постоји. Играли смо ми лепо и пре његовог доласка, али с њим смо добили оно што нам је недостајало – сигурност", у даху је причао Кројф сазнавши за смрт свог „старијег брата“.

"Понекад сам имао проблема у дефанзиви, а онда он дође и само каже: „Јохане, не брини, остави га мени“. У том смислу заиста ми је био као старији брат".

И ако оно „најбољи на Старом континету икада“ није довољно, све то рече највећи фудбалер у историји Барселоне.

Ринус Михелс је без поговора био велики тренер, али његов однос са Васовићем није био мед и млеко. Две тако снажне личности често су улазиле у сукобе. Ипак, међусобно поштовање никада није изостало. Уосталом, о генијалности ума славног Холанђанина можда и најбоље сведочи чињеница да је Васовића гледао на утакмици финала Купа шампиона између Реала и Партизана. Васке је тај меч одиграо лоше, чак је и етикетиран као кривац за гол, но међутим... Михелс је видео да му је потребан играч баш таквог профила. Чувена је изјава Велибора Васовића доста година касније, када је упитан да ли су црно-бели продали ту утакмицу у Бриселу:

"Не, није било продато, него је играо Владица Ковачевић с упалом плућа, а Милана Галића су гурнули у тим без тренинга, после осам месеци војске! Тако су генерали хтели. Овако су размишљали: „Нема проблема, даће Васке гол, онда ће двојици да поломи ноге и све ће да буде у реду“. Е, неће Васке да ломи ноге кад се неком ћефне"!

Другачији су принципи фудбалера били у то време. Реал велики, господски клуб, па је из његове перспективе гледано било срамотно на „силу спречити“ Амансија да изједначи. Све то видео је и Михелс. И он је од Ајакса у то време желео да направи господски клуб. Истог момента схватио је да је то та карика која му недостаје.

Али, да не буде забуне. Није Васке био невинашце. Само савршена техника, пас и логика у игри, нису могли од њега да направе врхунског играча. Како је сам говорио, често је умео да се ослони на проверени систем „лакат у груди, копачка у месо“, али не када су то други од њега тражили. Зато је и било проблема с ауторитативним Михелсом. Па опет, без обзира на то, холандски стручњак знао је да играчима требају ауторитет и сигурност на самом терену, када утакмица почне. Са Васовићем у тиму довршио је шампионски мозаик.

Ајакс је међу првима, уз још неколико немачких клубова, прешао са тада класичне формације 4-2-4 на 4-3-3, која је с таквим играчима имала невероватну моћ трансформације. Ипак, то и даље није био „готов производ“. У финалу 1969. против Милана доживљен је тежак пораз – 1:4. После утакмице дошло је до озбиљног „сукоба“ између Васовића, стрелца јединог гола за Холанђане и Михелса. Васке је јавно, пред целом екипом, рекао „како више не жели да игра за Ајакс, јер док он изгара на тренинзима и утакмицама тренер седи скрштених руку, а његов посао одрађује пет помоћника и уз то добија много више новца од свих фудбалера“. Док је држао свој „говор“, није приметио да му је тренер иза леђа.

"Сви сте се одлично борили, а посебно Васовић", једва је изустио Михелс и напустио свлачионицу.

Васке је после тога био одстрањен из тима, али чим се прочуло за инцидент менаџери су почели да облећу његов стан у центру Амстердама, у жељи да га приволе да промени средину. Уместо тога, добио је нови двогодишњи уговор и скоро дупло већу плату. Михелс је одмах после финала схватио где је погрешио, а Ајакс је добио прилику за поправни 1971. До тада Копљаницу су већ постали страшна машина која је млела све пред собом. Последњу линију Михелс је померио још вишље, скоро до половине терена, а Велибору Васовићу дао потпуну слободу у игри. Био је такозвани либеро који је организовао игру и често попуњавао место у средини, када би неко из везног реда постајао четврти нападач. Тај систем функционисао је беспрекорно.

Ајакс ће 1971. готово рутински освојити титулу шампиона Европе, победивши у финалу Панатинаикос (2:0) на Вемблију. Био је то почетак апсолутне доминације највећег холандског клуба. Васовић је као капитен подигао пехар на највећем амстердамском тргу, а затим био и актер легендарне приче с краљицом Јулијаном, која га је замолила да јој „позајми“ пехар, како би проверила да ли њено унуче може да стане у унутра.

Васке после тог финала право ниоткуда одлучује да батали фудбал. Имао је 31 годину.

"Схватио сам да више не могу да задовољим ни тренера, ни председника клуба, ни навијаче. Нисам хтео да дозволим да ме шутну, а то би сигурно урадили после прве утакмице на којој не бих испунио очекивања", правдао је свој поступак Васовић и у легенду отишао како то раде сви прави и велики шампиони. На врхунцу.

Ајакс је свој поход Европом наставио, али мало људи зна да је тек одласком Михелса у Барселону тај тим играо најлепши фудбал у својој историји. Иако Васовић никада није имао проблема са навијачима и управом због честог критиковања рада тренера Ринуса Михелса, сви су у Холандији схватили о чему је заправо Васко причао када је Румун мађарског порекла Штефан Ковач преузео екипу и ослободио је стега претеране дисциплине.

"Михелс не дозвољава играчима да мисле", рекао је једном приликом.

С тим ће се сложити и велики Кројф, али тек касније, када се због претеране ноншаланције у раду новог тренера скоро све распало. Ипак, то ће се догодити тек пошто је Ајакс узео још две титуле европског шампиона.

Сва генијалност садржана у умовима Ринуса Михелса и Велибора Васовића и тај несаломиви карактер, рефлектовали су се кроз њихов спољашњи изглед. Та два лика, како Холанђани воле да кажу, одавали су непобедивост великог Ајакса. Чак толико да је Јохан Кројф веома често био у запећку...

Велибор Васовић је у Ајакс стигао после кратког лутања по Западној Немачкој, где је покушавао да пронађе ангажман у Борусији из Дортмунда. Једини од свих играча Партизана није имао менаџера, нити је желео да га има. Михелс је једва успео да га контактира преко супруге свог пријатеља која је била Југословенка. Након само две године у клубу добио је ту част да постане капитен Копљаника.

Ринус Михелс му је понудио траку, али Васке је у први мах одбио, сматрајући да није у реду да као једини странац у екипи буде вођа тима. Пристао је после дугог убеђивања и то тек уз један услов. Да сви играчи гласају тајно. Тако је изабран.

Остала је легенда да се и дан данас на тај начин бирају капитени у Ајаксу...