Траже наставнике за један час седмично

Школе у Републици Српској отвориле су конкурсе за попуњавање великог броја радних мјеста, којим траже професоре, наставнике и учитеље, али добар дио њих нуди посао на одређено вријеме и са непуном нормом, која се у неким случајевима односи на тек један школски час седмично.

Република Српска 14.08.2014 | 09:13

Васпитно-образовне установе при избору радника у већини случајева од кандидата траже радно искуство, а понуда им и није толико примамљива, будући да је ријеч о привременом послу.

Примјера ради, радно мјесто нуде до повратка наставника са функције директора школе, док се радница не врати са породиљског или док радник не дође са боловања.

Међу онима којима се на конкурсу посрећи, већина ће их моћи само да сања о пуном фонду часова, па тако поједине основне школе са подучја Приједора, Теслића и Лопара траже наставнике демократије и људских права који би радили тек по један час у недјељи. Школе којима радник треба за "мршава" два-три часа седмично тешко је и побројати.

Основна школа "Његош" Берковићи расписала је конкурс којим тражи наставника за физику који би имао 10 часова седмично, наставника за информатику са седам часова, те математику, који би имао осам часова током једне недјеље.

Циљ непотпуне норме је, како нам је појашњено у тој школи, да нико касније не постане технолошки вишак.

"Постоји инструкција Министарства да се води рачуна о томе да не буде технолошког вишка. Најгора је ствар некога примити па му дати отказ за годину-двије. Мали је број дјеце, а поготово у подручним одјељењима. У једном селу имамо школу са три ђака", наглашава Славко Новаковић, директор Основне школе "Његош" Берковићи.

Новаковић, који је и предсједник Актива директора основних школа херцеговачке регије, истиче и да је неопходно неке раднике запослити на одређено, јер примјера ради, када наставница оде на породиљско, њу до повратка замјењује колега који није запослен застално.

"Дакле, у таквим ситуацијама морате отворити конкурс на одређено вријеме, док се радница не врати. Тамо гдје постоји објективна околност, радно мјесто се даје застално", појашњава Новаковић.

Слично тврди и Драгорад Васић, предсједник Актива директора основних школа Семберије, који каже да се расписивањем конкурса за попуњавање радних мјеста на одређено вријеме тежи спријечити да наставник постане технолошки вишак.

"Стално долази до смањења броја ученика, а отуда долази и до смањења норме. Ако у малим школама долази до додатног смањења броја ученика, људи би одлазили на улицу, а овдје је циљ да сви дијелимо оно што имамо", увјерава Васић.

Несуђени просвјетни радници обесхрабрени су чињеницом да након неколико година студирања не могу да се запосле.

"Ни сама не знам на колико конкурса сам се до сада пријавила. Већином је ријеч о радним мјестима са непотпуним фондом часова. Међутим, чак и такав посао бих прихватила. Али, конкуренција је доста велика, много је људи завршило факултет као и ја, и никако ми не полази за руком да се запослим", наводи Мирјана Шево, професор српског језика и књижевности из Бањалуке.

Извор: Независне новине