Додик у канџама „Радишићевог чвора“

Специјално тужилаштво ухапсило је Радишића 23. марта 2010. године, а након четворогодишњег процеса, власник „Гранд трејда“ пресуђен је правоснажно на три године завора због малверзација са акцијама „Медицинске електронике“.

Република Српска 13.08.2014 | 23:02

Овако поредани факти сугеришу да је Додик заслужан за сузбијање Радишићевог криминала, али то је потпуно погрешан закључак.

Додик је наредио притварање како би „Радишића дозвао памети“, након чега је намјеравао да му обезбиједи ослобађајућу пресуду, што је у једном тренутку и успио. Међутим, ствари су му измакле контроли и Радишић је на крају ове криминалне баладе пресуђен на три године затвора.

Кренимо редом.

Почетком 2010. године Радишић је нашао купца за цца 30 дунума земље у центру Бањалуке, које му је Град Бањалука додијелио потпуно незаконито још 2003. године.

Према провјереним информацијама, један страни инвестициони фонд био је спреман земљиште у Пицином парку платити 40 милиона марака.

Била је то одлична прилика да се добро уновчи отето земљиште и да његовом продајом ту аферу њени главни актери гурну под тепих. Међутим, до реализације посла није дошло, јер се нису могли договорити коме колико припада.

До сукоба између Додика и Радишића дошло је због подјеле новца: Радишић је захтијевао да плијен подијеле пола-пола, док је Додик то одбио, тражећи да њему припадне најмање 80 посто од продајне цијене. Радишић је без размишљања одбио такву подјелу.

Додик се тада уплашио да ће Радишић продати плац и узети сав новац себи и наредио је Специјалном тужилаштву да га ухапсе, како би то спријечио.
Треба имати на уму да је Радишић био стоспостотни власник ташна-машна фирме „Гранд трејд“ и да је без проблема могао да прода плац и новац задржи за себе.

Акција Специјалног тужилаштва спријечила је ту трансакцију.

Та чињеница само је једна у дугом низу сличних које потврђују да је Специјално тужилаштво алатка Милорада Додика, коју он усмјерава како хоће и против кога хоће.

Специјално тужилаштво служило је и служи за дисциплиновање оних који Додику праве проблеме, али, истовремено, и за фиктивне истраге против његових тајкуна у којима су они, по правилу, ослобођени сваке одговорности у дјелима за која су „истраживани“. И у којима би и студенти права са лакоћом нашли доказе о тешким криминалним радњама, али, ето, Специјалном тужилаштву то никако не полази за руком.

Специјално тужилаштво, као и Основни суд Бањалука, имају задатак да издају сертификате о поштењу Додиковим тајкунима, у чему су они врло приљежни и експедитивни.

Једном када Режим падне, први задатак нове власти морао би бити испитивање имовног стања водећих функционера Специјалног тужилаштва и Основног суда, а оно ће показати да су се појединци из тих институција енормно обогатили у последњих осам година.

Након што је Радишића хапшењем „дозвао памети“, Додик је средио да га Окружни суд Бањалука ослободи сваке одговорности 11.10.2011. године. Учинила је то судиница Весна Станковић-Ћосовић.

Након тога, измирени двојац покренуо је изградњу стамбено-пословног објекта вриједног цца 250 милиона марака, чији су један дио намјеравали издати „Телекому“, а други продати Управи за индиректно опорезивање. Оба ова посла сада су под великим знаком питања, иако је први од три огромна објекта, који се требају изградити, готово завршен.

Градњу објеката у Пицином парку све вријеме прате бројни незаконити поступци власти, која је комплетна стављена у функцију тог пројекта.
Додик води цијелу игру и то и не крије, а редовно и готово свакодневно се састаје са Радишићем и након што је овај пресуђен на три године.

Та пресуда је врло болна за Додика и његове интересе, јер показује да више не контролише комплетно правосуђе Републике Српске.

Након што је Окружни суд ослободио Радишића, Врховни суд је, на опште изненађење, поништио ту пресуду, почетком октобра 2012. године. Окружни суд поновио је суђење; опет је судила Весна Станковић-Ћосовић и овај пут пресудила Радишића на три године затвора, у новембру 2013. године.

Врховни суд потврдио је ову пресуду крајем јуна 2014. године, иако се тврдило да ће Радишић бити ослобођен. Правосуђе, бар један његов дио, тако је и званично измакло Додику испод шапе.

Ова пресуда Врховног суда донијела је огромне проблеме Додику, и у странци и у пословима.

Бројни високи функционери СНСД-а освијестили су се „преко ноћи“, јер су увидјели да Додик више није тај који контролише све процесе у РС, већ да постоји и „неко јачи“, ко је „сугерисао“ Врховном суду да потврди казну Радишићу.

Да се не лажемо, правосуђе БиХ и оба њена ентитета под пуном је контролом политичких субјеката, а шефови тог сегмента дуго су били представници међународне заједнице, да би последњих година њиме потпуно овладали домаћи политичари који су на власти. Странци никада до краја нису изгубили утицај на правосудне органе, али је он последњих неколико година смањен у одређеној мјери.

У овом тренутку је непознато ко је утицао на Врховни суд да Радишића пошаље на робију: Међународна заједница, Опозиција или су, пак, саме судије процијенили да је Додик прошлост и самоиницијативно кренули у сусрет новим властима, демонстрирајући спремност „на сарадњу“ тако што су Радишићеву кожу разапели јавно и то на три године.

Шта год да је на дјелу, једно је сигурно: Додик је значајно ослабио и његова моћ није ни близу оној од прије неколико година. Она све више постаје илузија и прошлост.

Ова спознаја изазвала је турбуленције унутар врха СНСД-а и многе натјерала на опрез, јер су је схватили као опомену да више нису заштићени за све оно што чине и што су починили. А много много тога је ван закона.
Управо из тих кругова сада се емитују веома тешке оптужбе на рачун Додика и Радишића, а ти функционери отворено тврде да иза свега што се десило и још увијек дешава у Пицином парку стоји управо лидер СНСД-а.

Из тих кругова долазе и информације да у изградњи објекта у Пицином парку има и много новца Драка Шарића, наркодилера великог калибра, којем се суди у Србији.

Исти кулоари емитују и вијести да су у пројекту и Златко Лагумџија, којег ту позиционирају, јер њему блиска фирма „Бутмир“, чији је власник Сејо Хасибовић (афера „Рекет“), гради објекат, али и Борис Тадић, бивши предсједник Србије.

Само детаљна и квалитетна истрага може отркити колико је у овим информацијама истине, а она свакако неће доћи из Специјалног тужилаштва РС.

Чињеница је да „Гранд трејд“ у овом тренутку има око 70 милиона марака обавеза. Дио тих дугова су кредити банкама, али њихова укупна вриједност не прелази половину обавеза. Питање је ко је, осим Банака, дао толики новац за изградњу објекта? То би се морало под хитно истражити.

Радишић ускоро мора на издржавање казне, иако његови адвокати још увијек успијевају то да одгоде.

Тај факат доводи у питање пословање „Гранд трејда“, јер Радишић не може фирму водити из затвора, односно не може потписивати документе.

У таквој ситуацији, лако би се могло догодити да нека од бројних фирми, којима је Радишић дужан, покрене стечајни поступак, што би значило да цијели објекат и земљиште иду на добош и то за мале паре. У тој варијанти би и Банке, које су кредитирале изградњу, претрпиле велике штете, иако имају хипотеке на дијелове објекта.

Да би спријечио овај, по њега, катастрофалан расплет, Радишић је као супотписника овластио блиског члана породице. Међутим, то само омогућава фирми да „живи“, али ни даље не рјешава питање дугова, из којих се може извући једино продајом или издавањем пословних квадрата. И то десетина хиљада.

Биће заиста интересантно видјети епилог ове пословне „бајке“, јер ће он директно одговорити на питање: Колико Додик још посједује стварног утицаја и моћи?

Чини ми се недовољно да успјешно разријеши „Радишићев чвор“ из Пициног парка. Који је сам свезао. И себе у њега.

 

СлободанВасковицБлог