Цвјета непотизам у Републици Српској!

Највиши званичници Републике Српске годинама се понашају као да је овај ентитет њихова приватна фирма, те су, сходно тој логици, државне и ентитетске институције премрежили запошљавајући у њих чланове властитих породица, кумове и пријатеље.

Како је Журнал раније објавио, посљедњи у низу примјера непотизма у Републици Српској је запошљавање кћерке члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића у Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске.

Прије тога, обзнањено је да су премијерка Жељка Цвијановић и ентитетски министар финансија Зоран Тегелтија у Електропренос БиХ запослили своју дјецу. Цвијановићка сина, а Тегелтија кћер.

Док стотине хиљада незапослених, углавном младих, безнадежно тражи какав-такав посао, људи из власти без икаквих проблема, ефикасно и хитро, запошљавају чанове својих фамилија у јавне институције, обезбјеђујући им примања, натпросјечна за земљу каква је БиХ.

Тако је Јово Радукић, помоћник министра финансија, запослио свог братића Марка Радукића у Пореску управу РС. Неђо Илић, бивши директор Шума РС, који је за вријеме свог директорског мандата ово предузеће довео на руб пропасти, запослио је своју кћерку у Пореску управу РС. Илић и Зора Видовић, директорица Пореске управе РС, су земљаци, обоје из Српца.

Видовићева је своју кћер удомила у Централну банку БиХ, док је зета смјестила у ентитетску Агенцију за банкарство и још му обезбједила мјесто у неколико надзорних одбора. Да дјеца имају од чега живјети.

Јасминка Кривокућа, сестра Сребренке Голић, министарке за просторно уређење, грађевинарство и екологију, директорица је Пошта Српске.

Правобранилац РС Слободан Радуљ запослио је сина Срђана као помоћника министра правде у Савјету министара БиХ.

У Инвестиционо-развојној банци РС-а запослен је син директорице Сњежане Вујнић, Марко. Занимљиво је да је Вујнићева, у вријеме када јој је син добио посао у ИРБ-у, била извршни директор за рачуноводство и финансије и један од чланова управе ИРБ РС, па га је запослила у свој сектор као референта.

Кад је именована за директорицу ИРБ РС-а, одмах га је унаприједила за руководиоца одјељења.

Пуна бриге према породици, Вујнићева је у вријеме док је била извршна директорица за рачуноводство и финансије, у тај сектор запослила и Мару Миловац. Када је напредовала и постала директорица ИРБ РС, заову је именовала кредитни одбор ове банке.

Вујнићева се побринула и за пријатеље, па је у НО банке запослила сина своје пријатељице Наде Мирјанић-Глувић из Градишке, иначе блиске сараднице високог функционера СНСД-а Николе Крагуља.

Сва ова запослења Вујнићева је спровела без конкурса. Директорица ИРБ РС је магистрирала код професора Нове Плакаловића из Источног Сарајева. Након тога је Плакаловићев син добио посао у канцеларији ИРБ-а у Источном Сарајеву.

Ту није крај подацима о непотизму функционера СНСД-а.

Директор Културног центра Бански двор Милорад Петрић (некадашњи шеф кабинета Милорада Додика) своју кћерку је запослио у тој установи на мјесто музичког директора.

Директор бањалучког Радничког универзитета Момчило Шавија, такође кадар СНСД-а, своју старију кћерку запослио је у овој установи као извршног директора и предавача, а зета који ради у Туристичког организацији РС као предавача на Радничком универзитету. Млађој кћерки посао је нашао у Електрокрајини, на чијем челу је Сека Кузмановић, такође кадар СНСД-а.

Миленко Шарић, директор Центра за развој и унапређење села Бањалука запослио је своју супругу као начелника за Сектор пољопривреде у тој институцији. Шарић је свом куму Драшку Илићу, који је и одборник СНСД-а у градској скупштини, омогућио вриједне послове, тако да велики дио новца из буџета Центра одлази Илићевој фирми Еко еуро тим. Ради се о пословима чија је сврха веома упитна, попут пројекта изградње водовода преко Мањаче и одвоза смећа из руралних подручја.

Илић је своју кћер запослио у Градску развојну агенцију Бањалука, а у истој установи запослен је и син директора Педагошког завода Предрага Дамјановића.

Добрим послодавцем за чланове своје уже и шире породице показао се и директор бањалучког Спортског центра Борик Манојло Зрнић. Он је у “своју” фирму запослио пола фамилије - два нећака, два синовца, двије синовке, пашанца као шефа угоститељства, а кума као управника. Запослио је и сина директорице Центра за социјални рад, која му је као противуслугу у Центар запослила супругу на мјесто директора финансија.

Очито, функционери СНСД се држе оне народне – ко ће коме, ако не свој своме. Проблем је у томе што ови примјери непотизма потврђују да је у РС по свим нивоима створена политичко-пословно-родбинска елита, која доминантно одлучује о свим процесима у овом ентитету.


Извор: Зурнал.инфо