Мићић: Бијељина се не може бранити врећама

У мајским поплавама више од пола Бијељине покривено је водом, а у протеклих неколико дана грађани ове општине суочили су се са новим обилним падавинама.

Начелник Бијељине Мићо Мићић дао је интервју за Фронтал непосредно прије тренутних поплава, а у њему је говорио о штети од мајских поплава, те о превентивним мјерама које се морају предузети како би се Бијељина адекватно одбранила од природних непогода. 

Република Српска 08.08.2014 | 09:29

Да ли сте задовољни начином на који су републичке и општинске службе реаговале на поплаве у Бијељини?

Задовољан сам у смислу да смо успјели да сачувамо људске животе да нисмо имали страдалих, осим једног човјек на почетку који је својом грешком страдао и можда није класична жртва поплаве. На вријеме смо донијели одлуку о евакуацији, на вријеме смо извукли људе, прије свега жене и дјецу. Са те стране сам задовољан. Међутим, чини ми се да је цијели систем Цивилне заштите пао у воду оног момента када су они поплављени и онда нису били у позицији да помажу другима. Више од половине територије је било поплављено, то је 30 000 људи. Људи из Цивилне заштите су лично били поплављени и они нису били у ситуацији да помажу другима. Мислим да нам треба више професионалаца. Показало се да су сви професионалци који су били овдје, из иностранства и војске, те ватрогасне јединице, много више тога урадили него што су неки активисти Цивилне заштите. 

Да ли је Цивилној заштити недостајала опрема?

Ми нисмо имали проблема са опремом, имали смо чамаца, наравно недовољно јер што смо имали 28 000 хектара поплављеног подручја, 10 000 поплављених кућа и 4 600 газдинстава. Све четири ријеке су се излиле. И тешко је имати довољан број чамаца. Колико нам је ту чамаца било потребно? 

Како иде обнова и шта је приоритет у овом периоду? 

Подручје Семберије се задње почело бавити посљедицама. Сва вода је на крају завшрила у Семберији, а то је и најнижа тачка у БиХ. Ту се најтеже било ријешити воде. До прошле недјеље смо хранили 2 000 људи у тих шест села што је потопила Сава. Ту је све уништено. Имања су сва однешена. Нема живине, нема стоке. Правили смо 2 000 оброка дневно. Још увијек имамо и људи у прихватним центрима, око стотињак људи који се не могу вратити кућама. Имамо и срушених, неусловних, стотињак кућа. Ти људи тренутно живе у школи у Балатуну и у Батковићу, и још увијек их  хранимо из наше кухиње у згради општине. Њих ћемо хранити док им не направимо куће. Тренутно правимо пројекат и тражимо начин да им направимо куће. Други велики проблем нам је стока, дневно нам треба око 10-15 тона хране за стоку. Значи проблем нам представљају и храна за људе и храна за стоку. 

Бијељина није као Добој и Шамац проглашена градом од посебног интереса, шта мислите о томе?

Ја сам на то више пута реаговао, више пута сам говорио да је то срамота Владе РС, те свих људи који омаловажавају штету која је у Бијељини сигурно највећа. Ја поштујем да је иста катастрофа била у Шамцу и Добоју, и то не спорим, они сигурно јесу прва група, али и Бијељина се ту требала наћи и по величини штете и по површини и по броју породица које су оштећене. И наравно ту су требали бити и Шековићи јер је и ту протутњала вода као кроз Шамац, само што Шековићи немају политичку подршку, немају телевизију, немају оно што има Шамац, што има Добој и неки други градови. 

Колико сте помоћи добили од Робних резерви? 

На почетку доста, али у задњих мјесец и по дана то је прекинуто. Имамо тачан податак колико смо добили, али то није онолико колико нам је требало. Нама су највише помогли људи из свих општина у РС, па чак и Федерацији. Слали су нам бале сијена, то нам је доста помогло у исхрани крупне стоке. Удружење за заштиту животиња „Четири шапе“ из Беча нам је дало 100 тона концентрата. Они су нам дошли када нам је то било најпотребније. Тако смо успјели да превазиђемо тај недостатак хране за стоку. 

Још увијек није завршена процјена штете од поплава...

Прелиминарна процјена је око 151 милион КМ, директне штете, за сада. Ми смо урадили један попис, знамо отприлике које су то куће. Послије је изашла нова метедологија и сада идемо поново по тим обрасцима. Биће близу 10 000 кућа које су страдале током поплава, али неће сви имати право на ваучер зато што је то одлука Управног одбора Фонда солидарности да ваучер добије само онај коме је вода ушла у кућу. Таквих ће бити близу 7 000. Поред тога имамо 4 600 газдинстава и око 500 привредних субјеката и 26 и по хиљада хектара пољопривредног земљишта које је поплављено. Уз то имамо и штету на велика два насипа. Имамо штету и на електромрежи од око 7-8 милиона КМ. Тако да ће бити близу 200 милиона директне штете, а према неким међународним стандардима и индиректна штета када се узме већа је од 400 милиона. 

Како то све санирати, да ли из Фонда солидарности или уз помоћ међународних донатора?

Није могуће све санирати без пар година. Ваучер ће помоћи за почетак. Ту су такође и различите међународне донаторске организације које дају различите видове помоћи. Била нам је рецимо и словеначка влада овдје, био нам је и замјеник министра пољопривреде и потпредсједник владе Словеније, он нам је у року од 15 дана послао сјемена. То нам је исто јако лијепа помоћ уз коју ћемо опоравити поља. Нама је углавном обрадиво земљиште страдало. Имали смо наравно и помоћ од свих братских и пријатељских градова и међународних организација, из Турске... Некада је требало и 5 000 оброка дневно, а ми смо људе хранили 2 мјесеца, па израчунајте колико је 60 дана пута 5000, а гдје су хигијена и лежајеви? Ми ћемо за шест најугроженијих села, 1 067 домаћинстава, успјети да обезбиједимо бар по један лежај углавном из донација. Ми немамо средстава да купујемо, поготово зато што је централизован рачун. Тамо има како причају око 6 милиона, од којих смо ми добили само 15, 400 КМ. Немамо могућност да купимо, али то што добијемо расподијелимо да макар сви добију по један лежај. 
Огроман трошак нам је био за гориво да извучемо тај чврсти отпад, те угинулу стоку које је било 120 тона. Огроман трошак нам је био за гориво да оперемо улице, да оперемо путеве, да очистимо то, да платимо људе који су радили дезинфекцију и дератизацију. Да не говорим о оним данима када смо дијелили суве оброке, тада нисмо имали од донација довољно новца за храну, морали смо купити близу 100 000 месних нарезака из буџета општине. 

Радили смо сада ребаланс и отприлике смо потрошили 600-700 хиљада марака на ове ствари, а сви су нам долазили само за услугу горива или да платимо спавање. Долазили су нам људи из Турске који су дневно трошили 600-700 литара горива, али су зато много помогли. Поред тога били су нам људи из Словеније, из Италије, којима смо такође морали обезбиједити гориво. Тако исто нисмо плаћали људе који су долазили из околних општина, али смо морали дати новац за гориво и хотел да спавају. Наша предузећа нам нису наплаћивала за разлику од неких општина које су својим предузећима платили рад. Ми смо ангажовали комунално предузеће, водовод, предузеће Патриот које запошљава инвалиде, они су нам највише прали. Само смо им плаћали гориво, дневнице нису добили. 

Како заштити Бијељину од поплава? 

Бијељина се више не може бранити врећама. Ви знате да је још 2011. године, 23. септембра, доношена одлука и задужена РС за 55 милиона евра. У неким градовима као што су Србац, Дервента и Модрича направљено је пар насипа и они су колико толико спашени у мајским поплавама. У том пројекту и том кредиту био је и насип на Височи, те насип на Рачи код граничног прелаза у дужини од 5км. То није урађено и управо је ту и савски насип попустио. То се мора урадити током овог љета ако нећемо још једну катастрофу. Значи морамо повећавати насипе или чистити ријеку Саву. Што се тиче ријеке Дрине, тамо немамо насипе, у оквиру тих пара планиран је насип који би бранио Семберију од ријеке Дрине. Очито је да зворничко језеро нема капацитет да прими толику воду и они, умјесто да пуштају максимално 1 000 литара кубних у секунди, 2010. године су пуштали 3 900, а сада 4 200 кубика  у секунди. То се морало разлити негдје, а пошто насипа нема како се Дрина излила потопила је 10 000 хектара. За тај насип су потребне двије године да се изгради, али се мора урадити ако хоћемо да заштитимо Семберију.

Претпоставке су да ће поплављена пољопривредна газдинства утицати на цијене хране у Бијељини? 

Цијене су већ порасле. Постоји мали дио који смо сачували и мали број људи који се бави пољопривредом, производњом поврћа. Они су имали проблема са подземном водом тако да је оно што је сачувано већ скупо. Краставац је пет пута скупљи него што је био.

Постојао је и страх од куповине хране из поплављених мјеста. Да ли је тај страх оправдан? 

То је био проблем психолошке природе, јер тамо гдје је поплављено тамо и нема хране.

Град Бијељина је вјероватно ревидирао планиране пројекте за ову годину?

Ми, још од 2010. године имамо проблема са елементарним непогодама. Рећи ћу вам да смо 2009. започели са буџетом од  60 милиона КМ сада смо дошли на 37-38. 2010. смо имали поплаву, послије тога смо имали град, а 2011. смо имали катастрофалну сушу, кукуруз је отишао у вриједности близу 100 милиона. Прошле године смо такође имали сушу, а сада ову поплаву која је поплавила више од половине Семберије. То је директно утицало на пад буџета. 

Гдје видите Бијељини за двије године, што се тиче развоја цијеле општине?

Нема ништа без политичке стабилности у БиХ и без људи који би дошли са стране да донесу свјежа средства. Очито је да смо сви презадужени, почевши од општина, преко републике и државе. Очито је да немамо снаге да нађемо нека нова средства за нове инвестиције, за отварање нових радних мјеста, а страни инвеститори који имају средства не желе доћи због политичке нестабилности. Ми четири-пет година не можемо да ријешимо одлуку Сејдић-Финци, не можемо да ријешимо функционисање два ентитета, не можемо да ријешимо функционисање између кантона, а у тако нестабилну државу нико неће доћи. Ми морамо бити политички стабилни, морамо гарантовати људима њихово улагање, на такав начин ћемо привући људе, а они ће наћи свој економски интерес, отвориће нова радна мјеста и само на тај начин млади људи неће тражити послове у иностранству. 

Како Вам је лично било у периоду поплава и шта, по Вашем мишљењу, чини доброг градоначелника?

Ја сам дијелио судбину тих људи, поплављен сам био и ја овдје у граду. Сваку ноћ и дан сам заједно са грађанима бранио Бијељину, нисмо баш пуно одбранили јер су нас све ријеке поплавиле. Мислим да народ разумије муку своју и разумије да није ни градоначелник ни управа крива, али воли да је он ту, да дијели са њима судбину. Када им ништа не урадите, а када сте ту, када причате са њима, они разумију да ви њих разумијете. Људима је лакше када се изјадају. То је иначе мој метод рада, да са људима причам отворено о сваком проблему, о њиховом, о градском, општинском и мом ако треба, и да пробамо наћи заједничко рјешење.

Извор: Фронтал.ба