Куд плови српски (Партизанов) фудбалски брод?!

Сурова реалност српског фудбала јесте да је бугарски Лудогорец класа чак и за један од два најбоља тима у Србији. Па, куда то иде српски фудбал, шта да очекујемо и чему да се радујемо?

Фудбал 07.08.2014 | 13:30

После 0:0 са Партизаном у Разграду, управа Лудогореца сменила је тренера Стојчо Стојева. Неки би рекли, исхитрено, можда и непромишљено. Али, ако некоме није јасно, онда да му "нацртамо" - за управу која је уложила милионе тај резултат је био лош, без обзира на то што је са друге стране било такво европско име какав је Партизан.

Међутим, Бугари су одржали фудбалски час Партизану на више поља. У смислу менаџмента, односно управљања клубом, потом спортске струке и на крају тамо где је најважније - на терену.

Лудогорец се налази у Разграду који има педесетак хиљада становника. Отприлике мало више него што може да прими стадион Партизана или баш онолико колико прима стадион Црвене звезде. Дакле, тај мали Разград је фудбалски "разградио" Београд, односно његовог вицешампиона.

Менаџмент или управа клуба је отворила касу, довела неколико појачања. Није реч о некој светској класи, али јесте довољно да се надигра српски вицешампион у 180 минута. Партизан није поражен, нити је понижен, али је заслужено елиминисан.

После 0:0 у Бугарској, управа Лудогореца је после мање од 24 сата уручила отказ тренеру Стојеву, јасно стављајући до знања да жели не само да прескочи Партизан, него да игра у Лиги шампиона.

Када имате такав циљ, онда стремите још више да се њега домогнете. Наравно, фудбал није математика, не може се све израчунати, предвидети... Али, зато, учините све да нежељене ствари предупредите.

У Партизану обрнута ситуација. Пара нема, играчи (и запослени) не добијају плате, управа не може да се сети (а ни навијачи) када је направљена стратегија за појачања, добар прелазни рок... Оно што је најважније јесте: који су циљеви клуба?

То што неко каже да Партизан треба или мора да игра у Европи (било Лига шампиона или Лига Европе) јесте лепо, али да ли постоји план, стратегија управе (и ко је уопште у тој управи!?) како да се дође до тих такмичења?

Још важнији је тај, помало губитнички менталитет: "Знате, не можемо ми у Лигу шампиона, Лига Европа је ипак наша реалност".

Добро је бити реалан, не летети, бити умерено оптимистичан, али ако не стремиш највишем, не само у фудбалу, онда ти се ни оно мање неће догодити.

Пред реванш са Лудогорецом, тренер Марко Николић је рекао да ће Партизан наставити да живи и после овог меча, да није "бити или не бити". И није. Дешавале су се у прошлости и горе (и много, много боље) ствари, само је питање како ће управа сада да се искобеља из врло лоше позиције, кога ће првог играча да прода (јер то је једино што је радила претходних година), какав ће тим уопште бити у првенству Србије...

Уосталом, то би прво требало да се пита управо Марко Николић, који је, за разлику од својих претходника, добио жељене играче (или добар део њих).

"Није нас погодио циклон Бранко, али јесте циклон Трајко", рекао је један момак који се са групом новинара спуштао са трибина ка микс-зони.

Алудирао је на циклон који је доносио кишу и невреме, али и на неразуман потез Бранислава Трајковића, човека који је на захтев Николића доведен из Војводине. Трајковићу није први пут да се тако понаша, али јесте први пут у тако важној утакмици и у таквом тренутку. А оправдана је бојазан да му неће бити последњи пут. Није Трајковић крив за све лоше што се дешава у Партизану, али јесте за оно што се догодило синоћ.

А и требало би да поради на свом ПР-у, јер не може да прође поред новинара као поред смрдљивог сира, чак ни без оног: "Извините, не могу".

До тренера је да зна кога жели у тиму, али и да скрене пажњу и да утиче на њих да се тако не понашају. Није Трајковић једини, само је његов потез био најглупљи, најочигледнији. Петар Грбић је у полувремену меча, када је ишао ка свлачионици имао шта да каже неком играчу Лудогореца (чини нам се да је то био Брезјак), а Данко Лазовић је више махао рукама него што је играо. Просто је запањујуће да Никола "Џиги" Нинковић, који ће, по свему судећи остати само "вечни таленат", у игру уђе у 83. минуту и преосталих десетак минута готово да престоји на терену, као гледалац у позоришту који има најбоље место, "први ред"!!!??

Никола Дринчић, који је до тог 83. минута прешао охохо километара, једва стојећи на ногама, даје последњи атом снаге, а Нинковић трчкара!?

Због нервозе, због сталних протеста код судије, због махања рукама, Лудогорец је отворио бар две, три контре, док су се играчи, па и тренер Николић расправљали са судијама. Само срећа и прилична ноншаланција играча Лудогореца у завршецима акција заслужни су што је Партизан освојио ЈОШ ЈЕДАН БОД за српски фудбал (ово је иронично, наравно).

Партизан јесте дао све од себе, поготово у ситуацији када је остао са десеторицом. И поготово у ситуацији када играчи не добијају новац. Истина, ово су утакмице које би многи од оних 20 или 25.000 људи на стадиону у Хумској у среду увече, одиграли без динара.

"Верујте, уопште нисмо размишљали о новцу, нити нам је падао на памет, нити нам је био у глави. Играли смо за клуб и за грб", изјавио је после утакмице Мирослав Вулићевић.

Верујемо!

Играчи Партизана јесу играли срцем, јесу се борили, али то није било довољно за пролаз у бараж за Лигу шампиона. Биљи иде даље.

Није трагедија, наравно. Играће се фудбал и даље. Има у овој земљи и фаталистичких позива УЕФА да забрани свим српским клубовима да се такмиче наредних неколико година (хм, није без разума), али српски клубови сами себе избацују из Европе, тако да им "помоћ" одозгоре и није потребна.

За све то време, Фудбалски савез Србије гледа разнима кроз прсте, па није ни чудо што се све ово дешава српском фудбалу у Европи. Наравно да српски клубови ТРЕБА и МОРАЈУ да играју европске утакмице, само је такође неопходно да се направе предуслови за то, а то је стратегија како ићи "у рат".

Не може се лопатом на багер, каже духовита народна изрека. Истина!

На управи Партизана је да сада нађе паре како зна и уме. Уосталом, ако већ бизнисмени или "бизнисмени" воде српске клубове онда нека покажу какви су мајстори у проналажењу новца. Времена има мало, јер већ у недељу почиње првенство... Има Партизан још једну шансу да остане у Европи, али управа нема толико времена да чека...