Како да останете смирени?

Да ли се свакодневно борите са свим оним што морате да урадите? Не брините, можете остати смирени и ефикасни чак и ако захтеви изгледају као немогућа мисија!

Изазован посао није ни половина оног што вас чека током дана. Шта је с довођењем деце у ред, одржавањем куће, куповином и покушајем да стигнете на аеробик?

Док то све обавите једино што вам преостаје јесте да се стропоштате у фотељу и покушате да дођете к себи.
Толико о проналаску простора за вас и партнера у вечерњим сатима.

Нажалост, што се више осећате преплављено, мање ћете тога урадити. Вероватно не можете да промените све оно што морате да учините сваког дана, али можете научити да будете смиренији и ефикаснији.

1. Направите листу (заиста пали)

Наш мозак преоптерећен је обавезама које морамо да извршимо – ако покушавате да запамтите све што морате да урадите, можда тражите превише.

Састављањем листе ослободићете простор у мозгу и бити продуктивнији. Истраживања показују да већина стреса који осећамо не долази од вишка обавеза, већ од губитка контроле. Попис помаже да се осећате као да држите све конце у рукама јер помоћу њега тачно можете да видите шта треба да урадите. И то наравно не значи да то морате да урадите баш данас.

Када се 40-годишња Ивана вратила с породиљског на посао, постала је веома напета и под стресом јер је заборављала мале, али важне задатке. “Пробудила бих се током ноћи размишљајући о послу. Супруг ми је предложио да на ноћни ормарић ставим папир, запишем што ме све сутра чека и наставим да спавам. И заиста је упалило. Од тад увек са собом носим роковник у који записујем све што треба да упамтим где год да се налазим”, каже Ивана.



2. Идите малим корацима

Иако се ово може учинити шашавим, нарочито ако треба да продате стан или завршите велики пројекат на послу, али фокусирање само на крајњи резултат вероватно ће довести до одгађања обавеза. То се догодило и Марији која је прошле године организовала своје венчање.

“Радила сам, бринула се о двоје деце, а посла је било преко главе, па сваки пут кад бих се сетила венчања ухватила би ме паника”. Али, то је врло учестала грешка.

Концентрисање на нешто што је врло велико и важно, попут пресељења или планирања годишњег одмора, често никада не заврши добро. Тада ћемо се осећати преплављено и парализовано. То је зато што велики циљеви нису неки практични кораци које предузимамо. Покушајте да их разломите.

Попис и-мејлова које морате послати или телефонских позива које морате обавити бољи је од завршетка једног наизглед немогућег задатка. 

3. Престаните да радите баш све

Када смо преоптерећени, често се заваравамо да је све што радимо веома важно, и да само ми можемо то да урадимо како треба, што може створити својеврсну зависност. Покушајте да пустите неке ствари. Запитајте се: “Шта могу да оставим недовршено?” На пример, да ли морате да се увек јављате на свој телефон на послу? Често, ако створите рупу, други ће је попунити.

“Од тренутка кад сам почела да живим са дечком радила сам све кућне послове. Али, када је мој посао постао све захтевнији, почела сам да бивам бесна, али нисам хтела да се жалим, па сам му само дала до знања да ми је потребна његова помоћ и почела неке ствари остављати недовршеним. У почетку ме то излуђивало, али мој дечко је схватио и почео да ми помаже”, прича Андреа.

4. Одредите приоритете

Често слушамо како смо преоптерећени бројним информацијама које добијамо, али прави проблем је у
томе што сматрамо да је већина тих ствари подједнако важна па им придајемо исту пажњу, што доводи до тога да смо стално растројени. Без обзира на то да ли стеи код куће или на послу, размишљајте само о оном што вам је најважније.

Првих сат времена на послу проведите радећи ствари које су најважније, пре него што проверите електронску пошту, ризикујући да вас нешто не омете. На тај ћете начин контролисати властито време.

Већина људи има проблем да каже “не” јер мислимо да ће друга страна то лоше примити, али то не мора увек бити случај. Људи се деле на оне који увек нешто траже и оне који увек нешто нагађају. Онај који тражи јасно ће рећи оно шта би желео, најчешће очекујући да ће га друга страна одбити, па неће бити збуњен одбијањем.

Онај који нагађа питаће вас само ако је сигуран да ћете се сложити с његовим захтевом. Ако сте онај који нагађа, претпоставићете да особа која од вас нешто тражи очекује да кажете “да”, док уствари та особа може бити “тип који тражи” па је је спремна на одбијање. Ако неко убудуће тражи нешто од вас, а та молба је изречена с лакоћом, можете бити сигурни да је реч о типу особе која тражи, што значи да се неће увредити ако је одбијете.

5. Снизите критеријуме

Снижавање критеријума је, наравно, клетва било којем запосленом перфекционисти. Али, кад год ухватите себе да желите да промените своје обрасце понашања, морате разбити навике тако што ћете направити супротно од онога за што сматрате да сте приморани да урадите.

То може значити да брзо завршите посао, уместо да покушавате да створите ремек-дело. Врло је неприродно ако сте навикли да радите све према највишим стандардима.

“Моја потреба да будем савршена у свему узрок је да се осећам лоше и неадекватно већину времена. Недавно смо с друштвом славили супругов 40. рођендан, али како се колега с посла разболео, нисам стигла да направим све што сам планирала. Зато сам купила торту из посластичарнице, што је за мене незамисливо. На крају нико није ни приметио разлику. И након тога једна пријатељица ме назвала да јој пошаљем рецепт за торту од чоколаде и бадема”, каже Катарина.

6. Тражите помоћ

Откад је унапређена, Ивана је по целе дане проводила на послу. “Мој партнер се жали да се никада не
видимо, а када и јесмо заједно да сам под стресом и живчана. Након неког времена отишла сам код свог шефа и рекла да не могу више толико да радим. Иако ме је било страх како ће реаговати, шеф је био врло смирен и увиђаван”, објашњава 39-годишња Ивана.

Запослени људи често одбијају помоћ или је неће сами тражити. Нико неће мислити лоше о вама ако мирно
затражите помоћ, осим ако то не учините хистерично и оптуживачки (ја све морам сама). То се односи како на посао тако и на приватни живот.

7. Немојте негирати стрес

Када је Марина схватила да је толико претрпана послом и самохраним мајчинством након развода, њено је решење било да стисне зубе и настави даље. “Али, након неколико месеци све је почело да се распада. Почела сам да се истресам на деци, па ту и тамо да их чак и ударим”, каже она.

Без обзира на то како покушавамо да господаримо временом, постоје ситуације када је стрес неизбежан, а покушати да га негирамо може само погоршати ствари. Уместо игнорисања стреса или покушаја да ствари решите на свој начин, потребно је да научите да ствари видите и признате себи да све
што радите, радите погрешно.

На тај ћете начин успети да створите дистанцу између себе и својих мисли. Не можете увек да промените ствари које се догађају у вашем животу, али можете променити своје понашање и емоције. И то је пут ка правом блаженству.