У Србији годишње нестане 1.500 људи

Сваког дана широм земље изгуби се по неколико особа, а полиција нађе деведесет одсто њих. Од куће беже тинејџери због школе, породичног насиља, љубави, развода родитеља, сенилни, самоубице и коцкари и привредници у дуговима

Истог дана кад је нестала петнаестогодишња Тијана Јурић из Суботице, пола сата после поноћи, недалеко од спортског центра „Рата“ у Бајмоку, нестала је и само годину дана старија Катарина Зарић из Куле, која је отишла око 18 сати на рођендан у Костолац, са ког се није вратила.

И док су цела нација, српска и мађарска полиција, пријатељи и рођаци тражили Тијану уживо и преко друштвених мрежа, Катаринина мајка је пријавила њен нестанак тек после три дана. Убрзо после тога девојчица је нађена код друга, у центру Пожаревца.

Сваке године у Србији буде пријављен нестанак, у просеку, око 1.500 људи. Дневно их нестане неколико, у различитим местима. Највећи број врло брзо се врати сам или их пронађе полиција. Неки ипак заврше као жртве трговине људима, док се судбина појединих не сазна никад.

Према подацима МУП, током 2012. године пријављено је 1.300 нестанака. Пронађено је 1.276 особа, међу којима су и неке чији је нестанак пријављен ранијих година. Лане се око 1.450 људи није вратило кући. За стотинак се још трага.

Највећи број несталих су или малолетници или старе и сенилне особе које се изгубе, па не умеју да се врате кући, а често не знају ни да кажу ко су и где станују. Ту су и психички болесници, усамљеници и суицидне личности, деца из разведених бракова, бегунци из неуспелих породичних заједница, прељубници, несрећници који желе да почну живот из почетка, коцкари огрезли у дуговима или привредници којима су зеленаши већ намакли омчу око врата... Свака четврта нестала особа млађа је од 14 година.

Међу несталим, најчешће одбеглим тинејџерима, доминирају девојчице, узраста 15-16 година. Деца беже због лоших оцена или великог броја неоправданих часова, због неузвраћене љубави, развода родитеља, породичног насиља, у ромској популацији веома често због удаје. Такође беже из домова и установа социјалне заштите, и ове пријаве чине отприлике половину свих пријављених.

Неки нестану на само неколико сати, а други на неколико дана, обично до осам. Већина се, ипак, врати кући, а родитељи, пресрећни што су их нашли живе, заборављају и на казну и на оцене. Најчешће беже на полугодишту, крају школске године или у време новогодишњих празника и крију се код вршњака.

Најмлађе дете чији је нестанак из школе пријавио отац ишло је у први разред. На крају се испоставило да га је мајка одвела у једну од бивших југословенских република.

За разлику од тинејџера, у популацији од 30 до 50 година чешће нестају мушкарци него жене - неки због пића, неки због љубавнице, а неки због пропалог бизниса.

Разлог нестанка старијих од 50 су најчешће болест и немаштина. Један број буде пронађен мртав, најчешће изврше самоубиство. Неке нађе полиција, а друге ловци - или обешене о дрво или полурастргнуте, блатњаве и улепљене лишћем.

Најтеже су потраге за утопљеницима, који су случајно упали или намерно скочили у реку да прекрате муке. Њих водене струје могу да однесу далеко, па потрага траје данима, недељама, па и месецима. Поједина тела заврше на румунској обали Дунава, а каткад су у таквом стању да их је немогуће идентификовати, па бивају сахрањени као НН лица.

Има случајева када одбегли не желе да ико сазна да су пронађени и где су. Тако је један отац пријавио нестанак двоје пунолетне деце. После неколико година потраге полиција их је преко Интерпола пронашла у
једној страној земљи, али су они одбили не само да се врате, већ су захтевали да се оцу не открије ништа о њима, па чак ни чињеница да су живи. Овај човек и дан-данас трага за својим потомцима.

Најближи обично никад не одустају од потраге. Тако је претходног месеца навршено четири године од кад је нестао Слободан Јоксовић из Куле, који је 10. јула 2010. пошао на „Егзит“ и није се вратио. Не зна се чак ни да ли је стигао до фестивала. Његови родитељи, сестре и тетка код које је живео, траже га и дан-данас.  Отац Рајко, како прича, кад год пође у Нови Сад, лута улицама не би ли младића угледао.

Полиција, пак, пронађе 90 одсто несталих. Ипак, од 1990. до 2006. године, без трага је „у земљу пропало“ више од 1.000 људи - 123 деце, око 300 жена и 680 мушкараца, показују евиденције МУП. Од 2006. до јесени 2011. године укупно је забележено 10.373 нестанка, од чега 611 људи није пронађено.

Прошле године на специјализован број за несталу децу (116000) примљено је 110 позива, указује Елена Крсмановић, координаторка за односе са јавношћу организације „Астра“ за борбу против трговине људима. Највећи број ових пријава односио се на проблем несталих беба, али је пријављено и 12 нестанака деце: једна отмица, двоје деце се изгубило, а деветоро је побегло од куће. Неки нестанци повезани су и са трговином људима.

"Астрини“ подаци показују и да је од почетка године идентификовано 86 жртава трговине људима, од чега њих 75 као жртве радне експлоатације. Наравно, није се свима изгубио траг, али о некима најближи извесно време нису имали информације. За првих шест месеци ове године „Астра“ СОС телефон зазвонио је 1.329 пута, а звало је 205 људи. Преко ове линије идентификовано је 15 нових жртава „трефикинга“.

- О конкретном случају нестале Тијане Јурић не могу да износим никакве детаље, али је важно да се у случајеве нестале деце укључи што већи број актера, рачунајући и грађане и медије, како би шансе да се нестало дете пронађе биле што веће - каже Елена Крсмановић.  

ПОДАЦИ НА “ФЕЈСБУКУ“

Друштвене мреже су идеалне за злоупотребу, упозорава Митар Ђурашковић, координатор МУП за борбу против трговине људима:

- Млади нису довољно свесни да је све што окаче на „Фејсбук“ информација некоме ко је злонамеран и није им прави пријатељ, иако им је послао захтев за пријатељство. Међу њима је популарно да имају по 5.000 пријатеља и да прихватају захтеве за пријатељство и од оних које не познају. Ако не бисте склопили пријатељство са сваким на улици и поделили са њим интимне информације и слике, не радите то ни са неким на „Фејсбуку“!

Преко друштвених мрежа трговци људима лако долазе до података о својим жртвама, процењујући ко има
неки проблем, ко је незапослен, жели да оде у иностранство а нема пара, ко има породичне проблеме...