БиХ постала депонија за страну робу

Годину дана од уласка Хрватске у ЕУ, Босна и Херцеговина није урадила готово ништа да испуни услове за наставак извоза производа животињског поријекла. Губитак по том основу је више од 50 милиона еура.

Овај губитак олако је прихваћен у државним институцијама, док се БиХ кредитно задужује код међународних финансијских институција за 65 милиона еура како би помогла попљављеним подручјима.

Иако је датум уласка Хрватске у Европску унију био познат готово годину дана раније, нити за ту нити за годину откако се Босна и Херцеговина граничи са ЕУ није урађено ништа како би се омогућило бх привредницима да и даље извозе производе животињског поријекла у ЕУ. Штете по БиХ су милионске.

"Босна и Херцеговина није успоставила одговарајућу инфраструктуру, првенствено контроле квалитета производа. Ради се о млијечним производима, производима од меса, месопрераде, јаја, перади и меда.

Осим овог задњег, готово да ништа није урађено, нису направљене одговарајуће припреме. Босна и Херцеговина у овом временском периоду од годину дана на губитку је преко стотину милиона марака", каже економиста Дуљко Хасић из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Да су штете огромне слажу се и парламентарци, иако државни Парламент није учинио много да се проблем превазиђе.

"Босна и Херцеговина нажалост није направила све оне потребне кораке како би производи животињског поријекла могли да се извозе у Европску унију.

Посљедњих годину дана због некоординације у Вијећу министара нисмо пошли с мртве точке", истиче Младен Иванковић Лијановић, посланик у државном Парламенту из странке Радом за бољитак.

Сличног је мишљења и посланик Драган Вранкић из ХДЗ-а, бивши министар финансија и трезора БиХ.

"Ми нисмо способни изаћи на међународно тржиште, које је немилосрдно. Ми губимо те утакмице, исто као сад наши ногометни клубови у предквалификацији, сви редовито испадају.

Тако и ми испадамо на тржишној утакмици јер нисмо оспособљени да се носимо са свјетским играчима на слободном тржишту. То је дефинитивно наш највећи проблем. Један од основних предувјета је политички амбијент у земљи, који дефинитивно морамо ријешити", сматра Вранкић.

СДП-овци, пак немају информација о томе колико је БиХ изгубила тиме што бх извозници који се баве производима животињског поријекла већ годину дана не могу извозити, те су неки од њих морали затворити производне погоне.

"Да вам право кажем, нисам у том фајлу. Мислим да ту требате, ако хоћете неког од СДП-а, Мирзу Кушљугића", сматра посланик Анто Домазет.

И његов страначки колега Мирза Кушљугић, члан парламентарне Комисије за спољну трговину нема информација о овом питању.

"Права адреса је да питате Министарство спољне трговине и економских односа", ријечи су Кушљугића.

Ти исти СДП-овци можда не знају колико је десетина милиона Босна и Херцеговина изгубила забраном извоза у ЕУ, али тврде да су кредити које добија за санацију поплава толико повољни да би их штета било пропустити.  

Подсјећамо: ови парламентарци су подржали својевремено и смјену министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића који је за три мјесеца успио са својим тимом омогућити да барем произвођачи меда добију дозволу за извоз, а у припреми су биле и двије домаће лабораторије за цертификацију производа.

(Босна и Херцеговина, иначе, за цертифицирање производа мора користити лабораторије у Србији или Хрватској јер нема властите). Дакле, министар је смијењен, а Дуљко Хасић из Спољнотрговинске коморе каже како је од тада министарство потпуно зауставило рад на испуњавању услова које је прописала Европска унија.

"Док је Шаровић обављао позицију министра спољне трговине и економских односа, рађене су одговарајуће припреме и било је напретка. Међутим, након преузимања ове позиције од стране актуелног министра вањске трговине, сви процеси су заустављени.

Када су у питању послови инфраструктуре контроле квалитета, оспособљавања лабораторија, законодавне регулативе, преузимања законских прописа од стране Европске уније, и примјена, усаглашавање са прописима у Босни и Херцеговини, потпуно је заустављено", наводи Хасић.

Све ово наводи на закључак да су трговачки лобији у Босни и Херцеговини опет побиједили.

"Трговачки лобији су одрадили свој посао и, нажалост, остварили своје циљеве, односно наставили посао који су имали и прије 01.07.2013. године, само с још јачим интензитетом.

С друге стране није било, нажалост, координације на нивоу власти државе БиХ да се преузму обавезе и основа Споразума о стабилизацији и придруживању, и да се примјењује одговарајућа законодавна регулатива, како би Босна и Херцеговина напредовала.

Све у свему, Босна и Херцеговина је постала заиста тржиште, рекао бих и депонија, за производе који долазе са стране, без посебне контроле квалитета, и на тај начин финансира привреде првенствено сусједних земаља, тако да и у наредном временском периоду, с обзиром да се не раде озбиљно послови у овој области, ми ћемо трпјети и даље губитке", оцјењује Дуљко Хасић.

Извор: Радио Слободна Европа