Најтежа посљедица грчке кризе

Пред силином кризе демократија је устукнула, и то је најдраматичнија последица ове економске авантуре у којој се Грчка нашла.

Свијет 26.07.2014 | 12:01

Ово је порука је грчког председника Каролоса Папуљаса поводом обележавања 40. годишњице од рушења војне хунте и поновног успостављања демократије.

Председник позива народ и политичке партије на продубљавање демократских процеса и успостављање услова за„обнову економске самодовољности као једног од начина за залечење рана, али и боље функционисање система власти”.

Председник подвлачи да када је реч о текућим реформама и бремену које доносе,Грчка и сама кроз процес широких реформи и радикалних структуралних промена мора да нађе решења која ће спречити даља фискална „исклизнућа”.

"Истовремено,наши партнери дугују Грчкој споразум о смањивању јавног дуга, и то би за нас било од посебне важности”, поручује Папуљаса, а преносе сви овдашњи медији.

Председник, коме мандат истиче на пролеће, упозорава да је последњих година парламентаризам био на удару, да су сукоби међу партијама оставили своје последице, а да је политички дијалог често изостајао. Чињеница да се први пут у својој историји земља суочила са неонацистичком партијом Златна зора, такође, говори о променама и незадовољству, али се политика мржње и насиља неће толерисати.

Када је реч о пореској политици, председник је нагласио да порески закони морају да се консолидују и обвезницима пруже праведан систем наплате дажбина.

Управо је Министарство финансија, које покушава да убрза наплату пореза са којом се касни и што представља главну замерку коју Атини упућују међународни повериоци, јуче донело пропис по коме власници некретнина који пет година нису платили порез убудуће неће моћи да продају своју имовину.

То за многе Грке ненавикнуте на строга пореска правила представља додатан ударац – јер многи од њих управо зато што нису били у стању да плате порезе на више кућа и станова сада долазе у још незавиднију ситуацију, преноси Политика.