Укидањем КБЦ-а здравство иде на БиХ

КБЦ Бањалука је укинут, чиме је означен почетак обједињавања здравственог система на нивоу Босне и Херцеговине. То практично значи да ће се здравствени системи Републике Српске и Федерације БиХ укинути у врло скоро вријеме и објединити у један на нивоу БиХ.

Република Српска 26.07.2014 | 19:40

Тај пренос овлаштења прихватиле су власти које предводи Савез независних социјалдемократа, а његов творац је Ранко Шкрбић, бивши Министар здравља у Влади РС.

Пројекат обједињавања урадила је једна страна Агенција, која је извршила мониторинг здравственог Система у цијелој БиХ и предложила распоред Клиничких центара и болница на цијелој територији БиХ.

Према њиховом приједлогу, Република Српска остаје без иједног Клиничког центра, што сада имамо на дјелу.

Читав овај пројекат ради се годинама у тајности, а његов добар дио већ је имплементиран у законски оквир РС. Сегмент по сегмент.

Шкрбић је врло вјешто кроз Закон о здравственој заштити, донешен 2009. године и Правилник о организацији здравствених установа, (који је он предложио као министар, премијер је био Милорад Додик) припремио укидање здравства РС, чији почетак краја означава укидање КБЦ-а Бањалука.

Тим актима се прецизира да Клинички центар мора у свом саставу имати и кардиохирургију, иначе губи тај статус. (Могла  се донијети одлука да КЦ мора имати двије и више клиника, не прецизирајући којих, али тада не би био испоштован договор са странцима).

Такав став је погубан, јер је довео до губитка КБЦ-а, а након тога слиједи и губитак надзора ентитета над здравством.

КБЦ Бањалука нема кардиохирургију и Мирко Станетић је искористио ту чињеницу и пререгистровао КБЦ у Универзитетску болницу. У складу са пројектом обједињавања здравственог система на нивоу БиХ.  

Изјаве Игора Радојичића, предсједника Народне скупштине РС и Мирка Станетића, в.д. директора  Универзитетске болнице Бањалука, да је пререгистрација Клиничко-болничког центра у Универзитетску болницу техничко питање”, односно да се “у формално-правном смилсу ништа није промијенило”, најобичније су лажи, срачунате да се прикрије стварно стање ствари које каже да је Република Српска остала без иједног Клиничког центра. И да ће остати и без надзора над сопственим здравственим системом.

Њихово дегутантно објашњење је потпуно небулозно, јер је бесмислено било мијењати име, ако та промјена у “техничком” и “формално-правном” смислу ништа не значи.

Њихов покушај да све представе промјеном терминологије, јадан је колико и њихово прикривање тешких криминалних дјела у области здравства, зато што термини КБЦ и Болница имају потпуно другачије значење у суштинском, формално-правном и сваком другом смислу.  

Министар здравља Драган Богданић није рекао ништа, али он није ни доведен да мисли, већ да спроводи штетне и катастрофалне пројекте по здравство РС.

Власти Републике Српске укинуле су Клиничко-болнички центар Бањалука и ову установу пререгистровали у обичну болницу, како би се омогућио пренос надлежности у области здравства на ниво БиХ, што је кључни моменат.

Када већ то раде, креатори укидања РС, одлучили су се и да зараде тако што користе ову прилику да би приватизовали кардиохирургију.

“Укидање КБЦ-а има везе и са планираном приватизацијом кардиохирургије по систему јавно-приватног партнерства, као што је већ учињено са дијализом и радиологијом”, потврђено ми је из неколико релевантних извора.

Сада већ бивши КБЦ Бањалука је у блиској будућности требао изградити кардиохурургију (сада има кардиологија са интервентном), како би технички стопроцентно одговорили акредитационим стандардима и задржали статус Клиничког центра у пуном смислу те ријечи.

То је био једини преостали технички услов у тој равни, на основу Шкрбићевог Закона и Правилника.

“Укидањем КБЦ-а и његовим свођењем на болницу, отвара се широка могућност јавно-приватном партнерству, јер болнице немају обавезу да развијају кардиохирургију, док Клинички центри имају”, тврде моји саговорници.

Једноставније речено, након што је КБЦ пререгистрован у Универзитетску болницу Бањалука, та установа нема више потребу да развија кардиохирургију. Што отвара широм врата јавно-приватном партнерству и приватизацији и овог сегмента.  

Када се то деси, Фонд здравства ће средства уплаћивати приватницима који ће посједовати кардиохирургију и који ни теоретски неће имати конкуренцију на том пољу. Заиста изванредан начин прелијевања народног новца у приватне џепове, а уопште не треба сумњати да ће Шкрбић имати свој дио у јавно-приватној клиници.

Шкрбић већ годинама инсистира на овом пројекту и он је предложио да се кардиохирургија изгради у Слатини, код Бањалуке. Његов приједлог постао је пројекат.

Тако је 16. новембра 2011. године Народна скупштина Републике Српске разматрала информацију о јавно-приватном партнерству у РС, која садржи неколико мјера “којима би ово партнерство требало да постане важна карика развоја привредних и друштвених односа у Српској”.

Министар финансија Зоран Тегелтија рекао је тада да је Министарство здравља и социјалне заштите РС у завршној фази поступка избора приватног партнера за пројекат „изградња и опремање центра за кардиохирургију“ у Слатини.

„Овим пројектом, чија укупна вриједност планираних инвестиционих улагања износи око 33,5 милиона КМ, предвиђена је изградња објекта болнице у Слатини и 1 000 операција на отвореном срцу на годишњем нивоу“, нагласио је Тегелтија.

Тадашњи Министар здравља и социјалне заштите РС Ранко Шкрбић рекао је да је приватно-јавни интерес концепт који подразумијева да постоји јавни интерес и да се уведе приватни партнер за оно што друштво, односно систем, који не може да организује или нема средстава.

Пола године касније, 10.04.2012. представници Вијећа министара БиХ и Владе Републике Кореје потписали су у Сарајеву кредитни аранжман вриједан 30 милиона долара за изградњу и опремање јужног крила Клиничког центра  Бањалука.

Уговор су потписали Никола Шпирић, министар финансија и трезора БиХ, и Сеонг Унг Парк, амбасадор Кореје у БиХ.

Кредитни споразум који је тада потписан био је трећа фаза пројекта модернизације болница у БиХ коју финансира Кореја.

У тој трећој фази, како је најављено, требало је да буде изграђено и опремљено јужно крило КЦ Бањалука, у којем је у ламели А, осим већ активног Центра за радиотерапију и Завода за радиологију, предвиђено да буду смјештене дневне болнице, хируршка интензивна њега, Кардиохирургија са двије операционе сале, простор за опекотине с интензивном његом, а у ламели Б Пластична и реконструктивна хирургија, Трауматологија, Ортопедија, Нефрологија и стоматолошка амбуланта.

Потпуно је небулозно, неодрживо и немогуће да се  Бањалуци граде двије кардиохирургије: једна у Слатини коју је најавио својевремено Шкрбић, а потврдио Тегелтија 16.11.211. и друга у КБЦ-у коју је најавио Шпирић 10.04.2012. године.

Срачунато су уносили забуну и манипулисали.

Једино је извјесно да ће Република Српска пренијети надлежности на ниво БиХ у области здравства, а да ће Шкрбић и његов ментор Милорад Додик наћи одличног партнера да му дају монопол на кардиохирургију. 

Треба имати на уму да загребачки осигуравајући гигант, концерн “Аграм”-“Еурохерц” у  Бањалуци приводи крају изградњу поликлинике “Сунце”, која се бави и кардио болестима.

слободанвасковиц.блог