Ко је Дик Адвокат, нови селектор Србије?

У Санкт Петербургу је почасни грађанин због освајања Купа УЕФА 2008, док га навијачи Ренџерса сматрају једним од главних криваца за пропаст њиховог клуба. Воли дисциплину, за себе каже да му није важно шта људи мисле о њему, већ да га занима искључиво резултат.

Сада је сасвим јасно да у Фудбалском савезу Србије ниједног тренутка није озбиљно разматрана могућност да Љубинко Друловић буде трајно решење на клупи Орлова. Као и обично, иза кулиса се догађало потпуно супротно од онога што је Томислав Караџић изјављивао - била је то грозничава потрага за странцем.

Као мотив се намеће чињеница да Србија заиста има одличну генерацију, и да ће, у случају неуспеха у предстојећем циклусу, целокупна јавност бити бесна - на Љубинка Друловића и Савез који му је дао прилику, или на познатог странца који је, ето упропастио злато које смо му дали у руке. Имајући избор између оваква два расплета, Караџић, наравно, није имао дилему - изабрао онај који ће му омогућити да се сакрије из великог имена ако ствари не крену онако како сви очекујемо.

На крају, када нису успели преговори с Валтером Зенгом, избор је пао на Дика Адвоката, искусног 66-годишњег Холанђанина, чије ће презиме у комбинацији с местом рођења (Хаг) бити неисцрпна инспирација овдашњим новинарима, али то је сада мање битно.

Адвокат ће бити званично промовисан у понедељак, и тада бисмо од челника ФСС могли да чујемо зашто је изабран баш он, али дотад не можемо, а да не кажемо да, уз Радомира Антића свакако, Србија откад је независна држава никад није имала веће тренерско име на својој клупи. Јер Адвокатова каријера на клупи почела је давне 1980. године, проткана је успонима и падовима, а треба направити разлику између његовог рада у клубовима и у репрезентацијама.

Нас, наравно, више занима учинак у националним тимовима, а већ његов први ангажман те врсте био је изненађујућ. Наиме, по завршетку успешне играчке каријере на позиције дефанзивног везног, Адвокат је преузео нижеразредни клуб ДСВП, а 1984. легендарни Ринус Михелс изабрао га је за свог помоћника на месту селектора Холандије. Отуд и надимак Мали генерал, с обзиром на то да је Михелс био познат као Генерал.

После још једне епизоде на месту Михелсовог асистента, Адвокат је 1992. самостално преузео Наранџасте, а та да му се догодило оно што ће га касније често пратити - незадовољан својом позицијом у тиму Руд Гулит је напустио репрезентацију. Холандија је 1994. стигла до четвртфинала Мундијала, где ју је избацио каснији победник Бразил у сјајној утакмици која је завршена резултатом 3:2.

Након тога поново улази у клупске воде, преузима славни ПСВ Ајндховен и са нападачким тандемом Роналдо – Лук Нилис осваја национални куп и обезбеђује пласман у Куп купова. Годину дана касније доводи Јапа Стама у тим, осваја титилу и улази у Лигу шампиона. Ипак, у јуну 1998. године одлази са клупе Филипсоваца и преузима Глазгов Ренџерс и постаје први страни менаџер у клубу.

У Глазгову су га величали, у другој сезони им је донео све могуће трофеје, због чега су многи навијачи током током финала шкотског ФА купа чак и носили нараднжасте дресове у његову част. Поред домаћих трофеја Ренџерс је и две године узастопно играо Лигу шампиона, али су све те резултате пратила огромна улагања у појачања.

Уз финансијску подршку председника Дејвида Мареја клуб је потрошио огроман новац на довођење Ђованија ван Бронхорста, Артура Њумана, Андреја Канчељскиса и Тореа Андреа Флоа, па се данас у клубу сматра да је управо та Адвокатова ера заслужна за банктор који је Ренџерс недавно доживео.

После одласка Луја ван Гала 2002. године, Адвокат се вратио на клупу Холандије. Тамо је био у великим проблемима, пошто се на Европско првенство пласирао тек после баража против Шкотске. Први меч у Глазгову добили су Шкоти минималним резултатом 1:0, а Адвокат се нашао на страшном удару медија, због којег су након реванша и убедљивог тријумфа Холандије од 6:1, многи играчи одбили да дају изјаве после утакмице.

На Европском првенству поново критике, иако су Лале стигле до полуфинала и тамо изгубили од Потругала. Јавност је била разочарана начином на који је играо национални тим и тактиком за коју се Адвокат одлучио. Такође, Адвокат је био и на жестоком удару и после меча групне фазе против Чешке, посебно због извођења Арјена Робена из игре, који је до тог тренутка био неухватљив за ривала. Након турнира искусни статег је добијао чак и претње смрћу, па је одлучио да још једном напусти национални тим.

Након краткотрајног боравка у Менхенгладбаху, а затим и вођења селекција Уједињених Арапских Емирата и Јужне Кореје, Адвокат је дошао у Санкт Петербург и са Зенитом за три године освојио првенство, Куп Русије, Суперкуп Русије, Куп УЕФА и Суперклуп Европе. Ипак, страст према вођењу националних селекција одвела га је 2009. године на клупу Белгије, а годину дана касније и на клупу Русије.

Зборнају је одвео на ЕУРО 2012 и први меч на турниру против Чешке добио са 4:1. Ипак, већ након ремија са Пољском та еуфорија је спасла, а потпуни суноврат догодио се у последњем колу, када су Руси поразом од Грчке и дефинитивно завршили учешће на такмичењу.

Иако је још након сезоне 2012/2013. и вођења ПСВ-а одлучио да напусти клупски фудбал, Адвокат се у октобру прошле године одлучио за преузимање АЗ Алкмара, који је након сасвим солидне сезоне напустио по завршетку прошле сезоне. Можда је тим одласком и дефинитивно затрворио врата клупском фудбалу, али је широм ушао на једна друга, у простор који вапи за успех на великом такмичењу.