Да ли се исплати студирати у БиХ?

Факултети у Босни и Херцеговини ускоро ће у нову академску годину примити хиљаде младих који би жељели стећи стручно звање.

Босна и Херцеговина 23.07.2014 | 15:10

Приликом одабира будућег занимања, већина студената није упозната са плаћености појединих занимања, нити они располажу подацима о томе која су занимања дефицитарна или којих занимања има превише на бх. тржишту. Оваква ситуација доприноси неусклађености образовног система са  стањем на тржишту, производећи оне кадрове којих већ има превише на тржишту, доводећи хиљаде дипломаната у стање незапослености по окончању студија.

Пословни портали Посао.ба и Плата.ба су направили истраживање о томе колико се уопште исплати студирати у БиХ.  Резултати овог истраживања показују да у БиХ највишу зараду могу донијети електротехнички, економски и фармацеутски факултет. Анализа на преко 7.500 особа различите доби, образовне подлоге и профила из БиХ је показала да особе које имају факултетске дипломе примају највише просјечне мјесечне плате.

Како нам је саопштено од стране Едине Шеховић са Посао.ба, ово је једино истраживање плата које је свакодневно доступно свим особама које желе да се информишу колике су плате другима у БиХ на позицији која их занима.

„Ово је одлична прилика за сваког појединца да се припреми за интервју за посао, да зна коју плату да очекује на одређеној позицији, те да планира своје будуће образовање и каријеру у складу са стањем на тржишту рада у БиХ.

За послодавце је ово одлична прилика да адекватно планирају плаћања својих запослених и буду информисани према потребама на тржишту. Оно што је такођер битно нагласити, а што иде у прилог мјеродавности истраживања, јесте да Плата.ба не прикупља податке од институција већ од особа које су запослене, чиме осигуравамо релевантност података које овај сервис нуди” рекла је за БУКУ Шеховићева.

На порталу плата.ба свака особа добровољно и анонимно уноси износе својих мјесечних нето плата те се на узорку који је репрезентативан уради просјек плата на одређеној позицији. Плата.ба нуди и детаљније прегледе и анализе плата (према одређеним креитеријима као што су спол, доб, регија и слично). Осим тога, напомиње се,  софтwаре је урађен тако да аутоматски избацује екстремне износе, према томе, можемо рећи да се ослањамо на статистички поуздане податке.  Оно што је важно нагласити јесте чињеница да се приликом истраживања не прикупљају подаци од институција већ од особа које су запослене, чиме се осигурава релевантност података које овај сервис нуди.Иако све статистике говоре како су технички смјерови много успјешнији на тржишту рада, у бх. друштву нажалост још увијек је дубоко укоријењено мишљење да се са „Економијом“ или Правом“ може најлакше доћи до посла, и то је премиса којом се воде млади људи из генерације у генерацију под мотом „свакој компанији треба правник/економиста“.

„Оно што занемарују јесте стање на тржишту које се мијења под утицајем глобализације, те растом конкурентности, што даље условљава хиперпродукцију кадрова сличних компетенција који не налазе свој простор на тржишту рада, а с друге стране тржиште вапи за занимањима који младим људима нису интересантни. Ово даље има за посљедицу поларизацију тржишта, те све јасније раздвајање занимања на дефицитарна и суфицитарна, стварајући тако једну неповољну климу на тржишту рада којом нису задовољне нити компаније, али ни млади људи који све теже долазе до запослења“ наводи Едина Шеховић.

Уколико желите да студирате на неком од техничких факултета, највећу зараду вам у будућности може донијети диплома електротехнике.

„Софтвер инжињери са магистеријем су плаћени мјесечно у просјеку 1.800 КМ док су они са бацхелор дипломом плаћени 1.560 КМ. ИТ пројект манаџери и ИТ специјалисти су плаћени 1.750 КМ, док ИТ манаџер заради просјечно око 1.700 КМ, а ИТ пројект манаџер 1.900 КМ” наводи се у закључцима истраживања поменутих портала.Особе које заврше економски факултет имају прилику да добро зараде у будућности, али са овим факултетом је теже пронаћи посао, судећи према подацима Завода за запошљавање, јер особе ове струке најчешће региструју као незапослене.

Особе са завршеном економијом често заузимају менаџерске функције које су најплаћеније у БиХ, међутим на овим позицијама се понекад налазе и особе са другим дипломама.Примјера ради, финансијски менаџер просјечно мјесечно заради око 1.800 КМ, а директор продаје 2.300 КМ, док у банкарском сектору директори филијале у просјеку имају мјесечну плату у износу од 1.900 КМ, а руководиоци одјељења 1.700 КМ.

Диплома фармацеутског факултета може донијети мјесечна примања од 2.600 КМ, што је зарада менаџера фармацеутских производа, док фармацеут просјечно прима око 1.300 КМ мјесечно.Архитектура и грађевина доносе мање плаћене послове, међутим, ова анализа укључује просјечне плате у БиХ, што не значи да специфичне позиције нису више плаћене у зависности од регије, година радног искуства, индустрије итд.

Архитект у БиХ заради 1.080 КМ мјесечно док машински инжињер прима просјечну плату од 1.100 КМ, шумарски инжињер има примања у износу од 1.090 КМ а хемијски инжињери са 1.040 КМ мјесечно. Од осталих инжињерских занимања, грађевински инжињер 980 КМ, саобраћајни инжињер 970 КМ, а најмање зараде инжињери пољопривреде 890 КМ.

Преводиоци са дипломом филозофског факултета у БиХ могу зарадити 1.050 КМ мјесечно, учитељи и наставници добивају мјесечно у просјеку 870 КМ, а професори 960 КМ, а чини се да у БиХ најмање зарађују дипломирани журналисти са просјечном платом новинара у износу од 680 КМ.

Извор: Бука