Ибричић се опростио од БиХ!

Сенијад Ибричић више неће наступати за репрезентацију Босне и Херцеговине.

Фудбал 21.07.2014 | 13:13

Члан турског Кајсериспора одлучио је да се опрости од наступа у најдражем дресу, а урадио је то писмом.

"Ја, Сенијад Ибричић, под пуном одговорношћу и свјестан свих посљедица, критика, похвала и осталог, изјављујем како се и дефинитивно опраштам од вољене репрезентације БиХ. Опраштам се, јер желим више времена провести са својим најдражима, али ћу и даље остати вјерни навијач Змајева, што сам заправо и био цијело ово вријеме, поготово на утакмицама Мундијала у Бразилу, гдје сам можда и неоправдано стављен у други план.

Разлога за овакву одлуку је много, а сви који ме знају и прате моју каријеру, свјесни су колико ми значи дрес репрезентације БиХ.

Међутим, оно што не желим, а што се беспотребно потенцирало кроз медије посљедњих неколико мјесеци, јесте да ми се спочитава да сам у најбољем тиму, јер сам нечији пријатељ?!

Сувишно је било шта коментарисати на ту тему, јер сам ја дрес бх. репрезентације, прије свега, задужио захваљујући играма на терену, а не пријатељству са другим играчима. Не бјежим од тога да сам пријатељ са Едином Џеком, који је идол моје и ваше дјеце, идол многих у овој земљи, али и шире, и поносан сам и сретан што сам био један од оних који су га примили на најбољи начин када је први пут обукао дрес БиХ.

Да, у репрезентацији сам био и играо и прије него ће Џеко заиграти за њу, али то се очито заборавило.

Не желим се никоме правдати, нити имам потребе за тим, али више од 10 година сам уз репрезентацију и на терену, када год сам добивао прилику за то, остављао сам срце. За себе, за моју породицу, за моје Крајишнике, за све навијаче, који су били на стадиону, али и све оне испред малих екрана и зато не могу допустити да се о мени говори као о нечијем пријатељу, а не играчу који воли и БиХ и који је квалитетом зарадио дрес.

Одлазим уздигнута чела, знајући да сам дао све од себе и да сам увијек поштено и са љубављу одрађивао задатке које су поставили пред мене. Свима могу погледати у очи и рећи оно што мислим, јер знам шта сам све прошао, почевши од првих дана у дресу Подгрмеча, па све до данас. Сањао сам да обучем дрес БиХ и хвала Богу, тај сан ми се испунио,

Побједе, поразе, повреде, критике, похвале, све сам то прошао и растао сам заједно са својом репрезентацијом. И мени, као и свима вама сан је био отићи на СП. Дуговао сам то себи, својој браћи, својим родитељима, својим Љутим Крајишницима, који су изгубили животе бодрећи нас на утакмици у Каунасу.

Након што ме није било у тиму против Египта у Инсбруку, већ тада сам размишљао да се опростим, али због свега горе наведеног и многих других ствари, желио сам бити дио тима, који је поносом испунио срца већине вас у БиХ. Било је и оних којима је пласман на СП мало, а таквих ће увијек и бити, али и они су ми давали снагу, не само мени, већ и свима нама.

Бразил је био мој сан и отишао сам тамо, сједио сам на клупи и навијао и нема везе, опет бих то урадио, јер ја волим своју земљу, без обзира на то ко је селектор и да ли он сматра требам ли ја играти или не.

Наравно да ми је жао што нисам добио ни минуте, јер сви остали су осјетили терен, а ја који сам ту годинама, сједио сам и гледао. Зато и због још многих других ствари, желим рећи збогом, јер сам свјестан да репрезентацијом дувају неки нови вјетрови и да за мене више нема мјеста, а дао сам све што сам могао, па чак и више од тога и не кајем се. Напротив, дао бих још и више да сам имао прилику.

Упркос свему, и сваку наредну утакмицу ћу и даље бити дио тима, али оног навијачког, јер ти момци заслужују нашу подршку. Систем вриједности у нашем друштву се одавно пореметио и изгубиле су се нека морална начела, али оно што никад не смијемо заборавити, то је чињеница да су, сада већ моји бивши суиграчи, а и ја са њима, на терену увијек остављали посљедњи атом снаге.

Некад није ишло, и некад ни то није било довољно, али нико од нас није више желио побједу.

Својим пријатељима, суиграчима, желим много среће у квалификацијама за Европско првенство, које неће бити нимало лаке, а ја ћу се придружити навијачком пуку.

На крају, желио бих да захвалим највише својој породици која је увијек била ту уз мене, свим селекторима који су ме водили и код којих сам добивао прилику, почев од Слишковића, Музуровића и Ћире. Хвала и Н/ФСБиХ, који је урадио јако много за све нас, посебно у посљедње вријеме, а највећу захвалност дугујем нашим навијачима, који су нас увијек бодрили пуног срца. Не желим никога заборавити, јер моје срце је пуно поноса, а очи пуне суза док вам ово пишем, јер репрезентација је велики дио мога живота и тешка срца сам се одлучио на овај корак.

Хвала вам свима!

Волим те БиХ!"