Зашто Вас је срамота да одете код психијатра?

У нашем народу се некако уобличило веровање да је особа која иде код психијатра луда.

Здравље 21.07.2014 | 09:47

 

Сходно томе, човека је често срам да отворено каже да му се пружа таква врста помоћи, јер на крају крајева, лакше је прећутати него живети са чињеницом да Вас било ко посматра као лудака.

Нега менталног здравља, идентичне је важности као одржавање физичког. Стара пословица ” У здравом телу, здрав дух”, можда најбоље описује психо-физичко стање у којем би свака здрава особа требало да се налази.

Најмање сте барем једном били у прилици да када одете код комшије, комшинице, фризера, ауто-механичара, чујете исте приче које се врте око идентичних проблема.

Све те људе вероватно муче ствари које муче и нас остале. Новчана ситуација, породично стање, љубавни статус, деца…ова питања се врте у свачијем животу и најчешће су извор непресушних тема и брига, о којима многи причају.

Док слушате саговорника, некада пак стичете утисак да је његов живот савршен. Да нема никаквих проблема, јер по његовој причи све је у савршеном реду. Тада се запитате како је могуће да човеку “све иде као по лоју”, да нема никаквих препрека, док Ви не можете да се саставите.

Међутим, ништа није као што изгледа. Иза осмеха, зна да се крије море емоција, као што се и иза истине често крије лаж. Али чему потреба за скривањем?

Ментални поремећаји, данас су, на жалост веома чести. Готово сваки трећи суграђанин је суочен са неким обликом психичког проблема, било да је у питању депресија, анксиозност, разне фобије, ирационални страхови…

Недавно истраживање “Телеграфа”, показало је да готово сваки пети становник Србије пије лекове за смирење, односно неку врсту седатива.

Сама чињеница да постоји велики број особа који конзумира те лекове указује да сви они имају одређених психичких проблема. Али да ли знате шта је то што их заправо мучи? Сећате ли се када Вам је неко последњи пут рекао- имам пробема, идем на психотерапију?

Уколико имате прилике да чујете овакву изјаву, онда она сигурно није честа и долази од јако блиске особе, коју добро познајете.
Ако је особи потребна помоћ, сасвим је нормално да је потражи. Као и на плану физичког здравља, када иде код лекара уколико му нешто фали, тако и на плану менталног здавља.

Ако постоји нешто због чега особа не може да функционише како би требало, онда је потпуно нормално обратити се стручном лицу које је задужено да му помогне- у овом сличају психологу, психотерапеуту, психијатру…

Међутим, код нас то очигледно није случај. Оно што се јако често дешава јесте да људи ћуте о својим проблемима психичке природе, због предрасуда које ће их дочекати уколико јавно кажу да одлазе на било какву врсту терапије и разговора. У нашем народу се некако уобличило веровање да је особа која иде код психијатра луда.

Сходно томе, човека је често срамота да отворено каже да му се пружа таква врста помоћи, јер на крају крајева, лакше је прећутати него живети са чињеницом да Вас било ко посматра као ненормално биће.

Ако се вратимо сто година у назад, прича о менталном здрављу била је потпуни табу. Данас се ситуација побољшала, али није ни приближно добра онолико колико би требало да буде.

На Западу, готово да свака породица има свог терапеута, који свакодневно долази, држи сеансе, разговаре и терапије. За разлику од њих, код нас се о томе и даље ћути. Питали смо Марка Браковића, психотерапеута уз саветовалишта “Ентера”, зашто је људе срамота да иду код психијатра.

- Одласком код психотерапеута, људи сами себи признају да имају проблем, а то је доста тешко. Сходно томе, избегавањем одласка избегавају и признање.

Са друге стране, код нас није учестала ни култура одласка код било ког лекара, а камоли код психијатра или психотерапеута- објашњава Марко.
Антрополог Бојан Јовановић, такође је имао шта да каже на ову тему.

- Психичка болест или сметња је нешто што би по људима требало остати скривено. Када сте физички болесни, то код других људи обично изазове ефекат сажаљења или саосећања, док се на психички пад гледа потпуно другачије. То је једноставно стереотип који се развио у нашој култури.

Међутим, он додаје да се сада ситуација доста поправила и да се сам стереотип полако разбија, од када се све више појављују приватна саветовалишта и лекари који приватно раде на менталном здрављу.

Када ће постати нормално да се људи који иду на лечење неких блажих психичких поремећаја не гледају као лудаци? У свету ова појава не изазива никакве негативне реакције, а колико је нама остало да прихватимо стварност и решимо се предрасуда, остаје да видимо.