Људи у другом реду заиста иду брже?

Свако је барем једном, док је чекао у неком реду, имао осећај да људи у суседној колони много брже напредују.

Занимљивости 18.07.2014 | 22:00

Не, није у питању "лоша карма". Двојица истраживача, Доналд Ределмајер са Универзитета у Торонту иРоберт Тибширан са Стенфорд Универзитета, тврде да имају научно објашњење за то. 

Они су покушали да сазнају да ли постоји психолошки, а можда чак и објективан основ за то нелагодно осећање да смо увек у погрешном реду, било да чекамо на каси у супермаркету или смо заглављени у саобраћајној гужви. 

Научници су снимили колону аутомобила на аутопуту камером постављеном на једном возилу у суседном реду. 

Део снимка на којем аутомобил с камером напредује брже од снимљене колоне приказан је групи од 120 особа, од којих је чак 70 одсто рекло да су се кола нашла у споријем реду, док је 65 одсто њих изјавило да би у случају да су били за воланом свакако прешли у другу колону. 

Ределмајер и Тибширан су њихову реакцију назвали "илузијом лоше среће" коју су најпре покушали да објасне хипотезом селективног памћења која претпоставља да се више сећамо непријатних него пријатних догађаја.

Овде, међутим, треба бити обазрив с обзиром на то да, генерално, људи имају пре тенденцију да бришу лоше, а не лепе успомене, те би логично било очекивати да се возач сећа аутомобила које је он претекао, а не оних који су претекли њега.

Друга хипотеза, коју су научници и потврдили, указије на постојање когнитивне пристрасности као резултат услова посматрања.

Када се налазимо у колони у застоју, видимо напредовање аутомобила у другим колонама. Имамо дакле времена да их добро осмотримо и меморишемо.

Када, пак, пролазимо поред колоне која се не помера, процес памћења се одвија на сасвим другачији начин јер се тада концетришемо на вожњу, што ограничава пажњу коју можемо да посветимо суседној колони.

Штавише, ако је суседна колона у застоју, проћи ћемо поред читавог низа аутомобила и то ћемо учинити у релативно кратком времену.

Када нас претичу, имамо осећај да време тече спорије, а када ми претичемо друге, чни нам се да оно просто лети.