Амери: Новак подиже углед Србије

Угледни амерички недељник ’Њузвик’ написао је чланак о Новаку Ђоковићу у којем се истиче да је он веома заслужан за поправљање угледа Србије у свету.

Тенис 18.07.2014 | 13:29

“Био је то његов последњи гест док је прихватао трофеј Вимблдона – подигао је златни пехар ка небесима и промрмљао речи ’Јелена Генчић’. То је открило много о Новаку Ђоковићу – знао је да не би стајао ту као шампион и инспирација својој земљи да није било жене која га је научила о животу и о тенису“.

На тај начин новинар Њузвика Ричард Еванс започиње свој чланак, а затим наставља:

“Њихова прича била је јединствена, као што је и морала да буде, пошто је невероватно тешко једној нацији да се ослободи крваве прошлости, а Ђоковић је, више него ико други, помогао да се то учини. Србија није била једини кривац за рат који је беснео некадашњом Југославијом деведесетих, али је најлошије представљена у медијима и на почетку новог века њен имиџ лежао је у рушевинама.

Повратити осећај националног поноса уме да буде тешко, али обично не траје толико дуго колико је потребно да се промени слика коју спољашњи свет има. Како би се тај посао обавио брзо, нацији је потребан неукаљан херој који ће изнићи и понудити свету потпуно другачију перспективу.

Иако Србија традиционално није много пажње поклањала тенису, испоставило се да је тај чекани херој тенисер по имену Ђоковић. Његова победа над Федерером у једном од најбољих вимблдонских финала сигурно ће улепшати репутацију која расте још откад је Ђоковић запањио тениски свет непобедивошћу у првих пет месеци 2011. године“, пише Еванс.

Новинар констатује и да је Ђоковић велику помоћ имао и од својих колега, па наводи изванредне резултате Јелене Јанковић, Ане Ивановић и Ненада Зимоњића.

Затим се наглашава велика улога коју је Јелена Генчић имала у Ђоковићевом одрастању и сазревању као личности и као тенисера. Цитирајући делове Новаковог писма након смрти Генчићеве, новинар истиче:

“Свако ко је седео на бројним Ђоковићевим конференцијама за медије није изненађен његовом речитошћу. Говорећи скоро савршеним енглеским језиком, Ђоковић се представља као веома интелигентан млади човек са јасним разумевањем шта и кога представља“.

Потом се нагласак ставља на Ђоковићеве помирљиве изјаве о рату било које врсте, као и о односима бивших република Југославије, а Ричард Еванс текст завршава реченицом:

“Ако постоји иједан Србин на свету који је доказао да може да створи оптимизам усред очаја, онда је то он“.