Тадић: Мој ратни пут

Кандидован сам за дужност предсједника Републике Српске. Сматрам да свако ко је кандидован за ову највишу дужност, посебно мушкарци, а ко је био одрастао човјек у току протеклог рата, има обавезу да каже гдје је и шта радио у том периоду.

Истински сам заступник политике мира, што сам небројено пута до сада показао. Ипак, када било који човјек буде свједок ратне несреће сопственог народа од њега се очекује да брани свој народ. Тако сам и поступао током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992/95.

Осамнаесту годину сам напунио 20. априла 1992. г., петнаест дана послије званичног почетка рата у Босни и Херцеговини. Крајем истог мјесеца избјегао сам из Сарајева у коме сам рођен и у коме сам до тада живио.

По доласку на Пале пријављујем се у војску, али ме не распоређују у неку од јединица Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, како се Војска Републике Српске на почетку звала, јер нисам одслужио редовни војни рок.

Крајем априла на Палама се окупила група људи која је прије почетка рата радила у Радио-телевизији Сарајево. И сам сам имао такво радно искуство па сам им се прикључио од самог почетка и заједно смо стварали Радио-телевизију „С-канал“ која ће касније бити удружена са Телевизијом Бања Лука, у којој сам такође радио, и прерасти прво у Српску радио-телевизију, а потом у данашњу Радио-телевизију Републике Српске.

У јануару 1993. г. заробљен сам на радном новинарском задатку у мјесту Пролићи које се тада налазило у Републици Српској Крајини, тачније између Книна и Сиња. Заједно са мојим колегом Милованом Пејановићем, у заробљеништву сам био пола године. Био сам нешто кратко у сплитском затвору „Лора“, потом скоро пет мјесеци у сплитском затвору „Билице“ од чега око четрдесет и пет дана у самици, а посљедњи мјесец сам био у затвору у Ливну у Босни и Херцеговини.

Војни суд у Сплиту ме осудио на шест година затвора. Можда је интересантно да је тужилац који је водио случај против мене био Младен Бајић, правник који се касније прославио као главни хрватски тужилац у великим судским предметима.

По завршеној размјени заробљеника која је обаљена у јулу 1993. г. враћам се у Републику Српску и свој ратни пут настављам као сарадник Телевизије Бања Лука и Телевизије „С-канал“ са Пала.

Почетком 1994. г. одлазим на одслужење редовног војног рока у Војску Републике Српске. Војни рок сам служио у 67. Пуку Главног штаба Војске Републике Српске на Хан Пјеску и у Сарајевско-романијском корпусу.

Од почетка до краја прве половине 1995. г. био сам поново у Српској радио-телевизији. У Војску Републике Српске сам се поново пријавио средином 1995. г. и у њој остајем све до краја рата.

Током рата нисам извршио повреду било ког ратног закона, нити сам се намјерно или случајно нашао у ситуацији која се може назвати ратним профитерством.

Огњен Тадић