Непотизам, лажи и преваре...Има ли краја!?

Здраво! Моје име је Бојан Влајић. Уколико ме не знате, ја сам стара и офуцана реклама за младе и незапослене - чест гост у штампаним и електронским медијима у непарним (неизборним) годинама;

Република Српска 16.07.2014 | 12:23

у слободно вријеме просвјетни радник без икакве шансе за ангажманом у просвјети (а и ван ње); аутор неколицине јавно објављених текстова с пластично описаним методама запошљавања данас и овдје... с једном разликом спрам осталих текстописаца: иза својих ставова изнешених у текстовима стао сам тужбама, углавном против институција Републике Српске.

И није што сам стао - па се хвалим, него што сам након двије процесне године доживио коначан епилог једне од њих... Ово је прича о томе како Шваба са Свињским Очицама лажирањем конкурса за пријем радника крши Устав РС и низ закона, а ми га за награду возамо Шкодом...Јесте ли чули за ону „кад видиш један конкурс у згради Владе, као да си их видио све“? Ако нисте, јесте. Мој први у истој је био 2011. године (Министарство просвјете и културе РС), а тужба по том питању је већ 15 мјесеци у некој ладици Основног суда у Бањалуци, послата поштом из Окружног суда који се након 16 мјесеци ладичарења и непосредно прије смјене Антона Касиповића прогласио ненадлежним (ха!). Други, централна тема овог текста, датира из априла 2012...

Стандардна прича: Министарство науке и технологије РС, унаточ забрани запошљавања у администрацији, расписало конкурс за приправника за односе са јавношћу, нешто што сматрам да је, уз пасареле, ултимативни допринос Републике Српске XXИ вијеку. (Никад довољно службеника за односе с јавношћу и пасарела.)

Обзиром да сам задовољавао услове, макар на папиру, пријављујем се - увијек ми је драго отићи у зграду владе у НЕШПИЦАСТИМ ципелама... мало контраста оним тамо рођацима.Све регуларно, оглас, пријава, позив на разговор, долазак на разговор. Кандидати као кандидати, увијек их се држим подаље, да не бих чуо глупе приче о конкурисању. За два радна мјеста (друго радно мјесто је нека још гора небулоза од портпарола) кандидата је седамдесетак, тридесетак нас је у истом термину. Испитује трочлани жири, оцјењују и процјењују професионалне квалитете кандидата.

Предсједник „комисије“ је познаник, мој отац му је некад био (фудбалски) тренер што опет не значи да смо овце чували заједно па да у првом минуту разговора испали „јеби га, тако ти је то“ као коментар на стање данас. Иначе, баш ми треба он, момак са солидним оштећењем мозга од претјеране употребе лака за косу - запослен у згради Владе, да објашњава „како је то“.

Ја, јеби га, не знам. Елем, разговор је трајао неких 17 минута, бар је тако диктафон у мом џепу показао; вриједи издвојити да сам играо потпуно отворених карата и рекао како сам претходно тужио Министарство просвјете и културе РС због очигледно намјештеног конкурса...

Зашто писати између редова.Након неког времена је стигло обавјештење о резултатима конкурса. Као и обично, нисам био примљен већ је примљен кандидат Санда Десница, на шта не бих имао никакву примједбу да нисам пажљив читалац новина. Наиме, Санда Десница је 22. фебруара 2012. године у дневном листу „Пресс РС“ представљена као службеник за односе са јавношћу Министарства науке и технологије РС а затим два мјесеца касније примљена на то мјесто. Дакле, класичан случај конкурса по мјери, видљиво „из авиона“.

Међутим, треба то ОЧИГЛЕДНО доказати...Стандардно, улажем приговор у виду питања „како и зашто“, будући да уз обавјештење нисам добио никакво образложење те у законском року добијам бодовну листу кандидата гдје видим да сам други... са доње стране. Да већ споменути „комисионар“ није исправио своју оцјену са 0 на 1, дијелио бих задње а свакако и посљедње мјесто. Ипак, ништа друго се и не може очекивати, већ је тај приговор само (обавезна) успутна степеница до тужбе...Е, сад, знате како кажу, „оловка пише срцем“?

Тако и ја пишем те тужбе, обзиром да правник нисам и не бих могао бити... због тог срца. Некако сам то срочио, изручио на папир сву тугу и бол и то уручио Основном суду у Бањалуци... а они су опасно имуни на тугу и бол. Судија Драгомирка Станојевић ми консеквентно неколико пута враћа тужбу на исправак, што не би било тако спорно да захтјеви и образложења у тим њеним рјешењима нису у озбиљном сукобу са мозгом.

На прво од тих сам одговорио пристојно, а с временом су моји одговори постајали све вулгарнији - у границама пристојности, јер се другачије не може. Ваљда је некад Драгомирка сконтала да не планирам одустати, па организовала припремно рочиште, на којем смо за 10 минута ријешили неке ствари око којих смо се дописивали мјесецима.

Изненађење за све присутне (сем мене) на припремном рочишту је било кад сам рекао да не тражим то радно мјесто, већ да је мој циљ да конкурси имају смисла; накнадно сам за то радно мјесто изјавио да је то једна обична рупа у буџету али ако већ конкуришем негдје, не желим да ме праве будалом.

Ја будала нисам, за разлику од неких актера ове приче...Наиме, Правобранилаштво РС које заступа РС односно Министарство науке и технологије РС је уз одговор на тужбу приложило један јако битан документ, извјештај „комисије“ о конкурсу гдје се као квалитет кандидата Санде Деснице црно на бијело наводи то што је „обављала послове службеника за односе са јавношћу у Министарству науке и технологије РС“ те је упозната „са начином на који се обављају односи са јавношћу унутар институција РС“, што су ставке које је стекла на основу „уговора о привременим и повременим пословима“ којег је закључила 17. фебруара 2012. године, свега десет дана прије него што се министарство обратило Заводу за запошљавање РС са „потребом“ ангажовања радника.

Наравно, тај уговор који је она закључила је био због „повећаног обима посла“, што заобилази јавну конкуренцију. И то је њима сасвим логично и нормално. Значи, будале из цртаног филма... су администрација Републике Српске. Него, из Марока се морало даље: након припремног комичног рочишта услиједило је трагично главно рочиште.

Мала соба 2 x 2, насупрот мене Драгомирка Станојевић и њена неписмена записничарка, лијево од мене неки из Правобранилаштва РС, момак који је успјешно искомбиновао минђушу и шпицасте ципеле, десно од мене Санда Десница и њена адвокатица из скупе адвокатске канцеларије, жена са најтањим уснама на свијету. Ја повремено погледам њих, они мене никако.

Објашњавам Драгомирки којешта о конкурсу и конкурсима од Кулина Бана, она колачи очи (није жена упућена у ове модерне фазоне: непотизам, корупцију, незапосленост...), касапи и парафразира моју говоранцију неписменој записничарки, минђушар виче „приговор“ а скупа адвокатица челичним погледом буши зид и хлади просторију боље од клима уређаја. Ваистину ми жао што нисам сачинио видео снимак. Ја кажем ОЧИГЛЕДНО, они кажу паушално. Ја онда кажем Драгомирки да просуди... и крај. Потписашмо записнике па свако на своју страну.

Е, сад, вриједи направити малу дигресију зарад илустрације колики су заправо циркус наше институције. У листу „Респект!“ (#35, 10. јун 2013. године) је објављено како је чеони главати господин Министарства науке и технологије РС, (напаљени) Шваба са Свињским Очицама, сексуално узнемиравао/уцјењивао једну службеницу за информисање, до те мјере да је она морала дати отказ; Санда Десница на главном рочишту изјави како је дала отказ. (Поаро? Холмс? Неко?) Додала је да је касније почела обнашати исту функцију у Агенцији за информатичко друштво РС, аутономној секцији за одликаше унутар Министарства науке и технологије РС. Три и по запослена и службеник за односе са јавношћу. 

Него, прође законски рок за пресуду а мало послије тога дође и пресуда. Драгомирка Станојевић је занемарила све што сам рекао и приложио (нпр. текстове „Министри доводе нове кадрове упркос забрани“ - о таложењу намјештеника у установе и „Министарству науке и технологије мишљење са резервом“ - гдје се истиче потреба склапања уговора о привременим и повременим пословима у складу са законом). Умјесто тога, пресуда је била компилација одговора Правобранилаштва РС и скупог адвоката Санде Деснице, те сам по истој проглашен дужним 1.455 КМ - 750 КМ мом драгом ентитету (у шта су урачунати неки бонуси и гратиси јер се минђушар јако трудио док је викао „приговор“) и 705 КМ скупом адвокату Санде Деснице.

Морам признати да сам по пријему пресуде размишљао о томе да одем ударити ногом Драгомирку Станојевић, међутим, та три минута су брзо прошла па сам написао жалбу Окружном суду због апсолутно битних повреда парничног поступка и непотпуног и нетачно утврђеног чињеничног стања те исту предао у законском року. На ту моју жалбу Правобранилаштво РС није реаговало а скупи адвокат је послао неки одговор којим тражи неке паре и спомиње камате. Жеље су жеље, некима се и остваре: ја сам се тако приликом туширања трљао и понављао „хоћу бицикл“ па сам добио бицикл; они се нису довољно јако трљали...

Након неколико мјесеци плава коверта, Окружни суд изражава своје мишљење: 180 степени. Нисам дужан. Они криви. Окружни се попишао на Драгомиркину пресуду. ОЧИГЛЕДНО је ОЧИГЛЕДНО.Дакле, Окружни суд констатује да је овом ретардираном методом избора кандидата прије избора кандидата прекршен Устав РС и Закон о раду РС.

Исто тако, прекршен је и Кривични закон РС, Члан 227. (ћорка!), прекршише га Шваба са Свињским Очицама и његова бедна пискарала, а да нису трепнули. Они су све то прекршили а бранило их је Правобранилаштво РС које се борило против мене. А ја сам се тужбом против Републике Српске заправо борио за Републику Српску, поштовање њених закона. Поприлично дијаболично, зар не?И на крају, зашто све ово... а на крају и текст о овоме? Зашто вријеђам државне службенике, врхунске потрошаче канцеларијског материјала, стварам себи непријатеље? Зато што ми је стало да темељ државе у којој живим не буде од гована. И све ово је неко морао урадити, једном.

Тај неко сам, ето, ја. А шта тек има да се уради...

П.С. Нећете вјеровати, Шваба са Свињским Очицама је и прије Санде Деснице имао службеника за односе са јавношћу... а потпуно истог тог службеника је имао и послије ње -  провјерио сам телефоном. То је један провјерен момак чије је радно мјесто поштено плаћено. Оно што ме збуњује јесте што је 7. јула 2014. године опет расписан конкурс за то радно мјесто...

Извор: АпсурдСрпскиБлог