После СП: Браво за Нијемце, али и за Аргентинце!

Немачка је заслужено првак света, али далеко од тога да је до титуле дошла на доминантан начин као што многи покушавају да представе. Екипа Јоакима Лева је у финалу победила Аргентину са 1:0, уз доста среће, коју је претходно заслужила. Немци су срећу заслужили нападачком филозофијом, не желећи да се бране иако воде, баш као што је то чинила Шпанија на претходна три велика такмичења.

Фудбал 16.07.2014 | 09:19

На овом турниру су ’само’ против Португала у првом колу и Бразила у полуфиналу одиграли убедљиво. Против Америке и Гане су се мучили, против Алжира су морали да играју продужетке, а против Француске у четвртфиналу је голман Нојер морао да их спасава.

У финалу су били фаворити, али за коначан успех могу да се захвале и нерасположеним аргентинским нападачима. Тони Крос је био можда и најбољи играч ’панцера’ на овом турниру, прешао је у Реал, али могао је лако да буде и трагичар да је Игуаин искористио његов поклон почетком утакмице.

Меси је имао барем две шансе које ретко промашује, а ’један на један’ с Нојером при резултату 0:0 имао је и Паласио. Меси је добио награду за најбољег играча турнира коју реално није заслужио. Али није заслужио ни срамне критике. Играч је с убедљиво највише дриблинга на овом турниру (46), одиграо је сјајно прву фазу турнира, асистирао је Ди Марији код јединог гола против Швајцарске, довео је свој тим до финала...

Тим који нико од објективних познавалаца фудбала није могао да види у финалу пре почетка турнира. Сјајни Масћерано, одлични голман Ромеро и маестрални Ди Марија који се повредио у четвртфиналу. Ето, то је сва помоћ коју је четвороструки освајач Златне лопте имао на овом шампионату.

И успео је да доведе свој тим али и себе на корак од сна. Због свега наведеног није заслужио толике критике, али можда је и сам крив. Поставио је у претходним годинама високе стандарде, није играо бриљантно на овом Мундијалу као што уме, али није ни разочарао. Никако.

С друге стране, Немачка је у финалу доминирала у поседу лопте као што су то чинили Барселона и Шпанија у претходном периоду, али Немачка осим стативе Хеведеса у надокнади првог полувремена после корнера није имала праву шансу на утакмици.

Али опет се враћамо на почетак. Немачка је заслужила овај трофеј. Можда и најбоља потврда тога је детаљ са финалне утакмице, након што су Немци повели. Голман Нојер је пет минута пре краја ухватио лопту после покушаја Аргентинаца. 99% голмана свих репрезентација би у том тренутку пали на земљу, у покушају да украду још који секунд. Нојер је одмах бацио лопту саиграчима желећи да његов тим из контре постигне још један гол и реши питање победника.

И ту долазимо до суштине. Због тога су Немци победили. Зато што увек хоће да играју фудбал, да се надигравају. Финале је било изузетно квалитетно и занимљиво, иако смо једини гол видели тек у 113. минуту. Па због чега је финале изгледало толико боље од, на пример, полуфинала између Аргентине и Холандије које је одлучено на пенале?

Па Немачка га је учинила бољим. Није се затворила чекајући грешку ривала, нападала је од старта иако реално није имала решење за сјајну одбрану Аргентинаца. Није имала у 90 минута, али га је пронашла у продужецима.

Оно што је Клинсман започео пре тачно десет година, његов тадашњи помоћник Јоаким Лев је завршио. Лев је сјајно укомпоновао екипу, успео је да сакрије огроман пех након повреде Марка Ројса, а исто је успео и у самом финалу које је играо без Самија Кедире.

Имао је у својој екипи неуморног Лама, непрелазног Нојера, неумољиве Милера и Клозеа, генијалне Швајнштајгера и Кроса. Али имао је и тај луксуз да играче као што су Ширле и Геце чува као џокере. Џокере који су своје улоге одиграли за оскара.

И баш због толике снаге Немачке се мора похвалити и Аргентина. Екипа која је објективно слабија за три или четири гола од Немачке, у финалу је одиграла веома добро. Била је у подређеној позицији, али је имала боље шансе и да је на крају славила, тешко би неко могао да јој оспори одлично одиграно финале.

Ова генерација Немачке има прилику да достигне и престигне оно што је Шпанија направила на претходна два европска и једном Светском првенству. Геце, Ширле, Милер, Крос, Крамер, Дракслер, Мустафи, Боатенг, Друм, Хумелс, Гинтер, Гроскројц. То су играчи из ове шампионске селекције који имају мање од 25 година и још барем два велика такмичења испред себе.

Сада, када су освојили највреднији трофеј у фудбалу биће много растерећенији на наредним турнирима, биће практично незаустављиви. Ко би сада смео да се клади да 10. јула 2016. године Лам или неки други капитен Немачке неће подићи и пехар најбољег у Европи?