Како да сачувамо срце од врућина

Летње врућине у комбинацији са високом влажношћу ваздуха могу бити опасне чак и по здраво срце, па кардиолози истичу неколико савета којих и здрави треба да се придржавају.

Граница до које особа са здравим срцем може да поднесе врућину зависи од степена влажности ваздуха и од трајања аклиматизације, објашњава за „Блиц магазин“ др Радосав Видаковић, интерниста-кардиолог у КБЦ „Земун“.

- Уколико је ваздух сасвим сув и постоји довољно струјања ваздуха да омогући брзо испаравање с тела, особа може да поднесе и температуре до 55 степени по Целзијусовој скали током неколико сати. С друге стране, уколико је влажност ваздуха висока или се тело налази у води, телесна температура почиње да расте увек када је температура околине изнад 35 степени. Ако притом особа тешко ради, овај критични ниво спољашње температуре може бити већ на 30 степени - прича др Видаковић.

Излагање здраве особе врућини у току неколико сати сваког дана док обавља напоран рад, развиће повишену толеранцију на врућину и влажност у року од седам до 20 дана. Ипак, без обзира на то колико смо здрави и колико смо стари, када крену велике врућине треба се придржавати одређених правила.

- Током најтоплијег дела дана не излазите напоље, избегавајте тешке послове и вежбање. Све то распоредите за ране јутарње и касне поподневне или вечерње часове. Хладан ваздух је најбољи за расхлађивање. Уколико немате клима-уређај, нађите простор где они постоје. Уколико имате клима-уређај, не расхлађујте просторије у којима боравите сувише. Класични вентилатори су ефикасни само када је температура ваздуха нижа од температуре тела, а у супротном осећаћете се као да седите испред фена - истиче наш саговорник.

Особама са здравим срцем користиће да се расхлађују туширањем хладнијом водом, квашењем одеће, или стављањем охлађених предмета или леда испод пазуха или на препоне.

- Носите комотну и лагану одећу од природних материјала. Пијте довољно воде, сваког сата попијте бар чашу воде. Старији нека посебно обрате пажњу на унос течности, јер са годинама количина воде која се задржава у телу опада. Хладне кафе, газирани сокови и алкохолна пића не служе за надокнађивање течности јер кофеин и алкохол појачавају губљење течности путем мокраће - објашњава др Вида­ковић.

Топлотни удар - Веома је важно и да знамо да препознамо симптоме исцрпљености топлотом и топлотног удара.

- Оба стања се у почетку могу манифестовати симптомима сличним прехлади, али ако имате обилно знојење са хладном, лепљивом кожом, изражен умор, грчеве у мишићима, мучнину, несвестицу, уз прогресију до пораста телесне температуре, суву топлу кожу, ако повраћате или имате поремећаје стања свести, потребно је да што пре потражите помоћ лекара - поручује др Видаковић.

Савети за оне са болесним срцем
Велике летње врућине за особе са болесним срцем могу бити јако опасне. Ситуација у којој се од болесног срца захтева већи напор и већи број откуцаја, уз смањени крвни притисак, ствара услове за настанак инфаркта, опасних аритмија, и погоршања срчане слабости до стања едема плућа или кардиогеног шока. Зато је веома важно да особе са болесним срцем предузму додатне мере предострожности, саветује др Радосав Видаковић.

- Особе које морају да узимају диуретике, а то су особе са значајном слабошћу срца, требало би током врелих летњих дана чешће да контролишу своју телесну тежину - уколико дозе диуретика нису мењане, пораст телесне тежине од 0,5 до једног килограма би требало да схвате као накупљање течности у телу, а губитак телесне тежине од око два килограма као знак дехидратације.

- Не препоручује се уношење већих количина течности од уобичајених, као ни унос течности богате солима и слане хране. Лекови као што су бета-блокатори смањују број откуцаја срца и тиме онемогућавају срце да се адекватно прилагоди механизмима за снижавање телесне температуре.

- Пожељно је да се уобичајене дозе лекова које особе са болесним срцем редовно узимају смање и прилагоде током периода великих врућина, али само и искључиво у консултацији са лекаром који прати њихово здравствено стање.