Сјећања: Шта се десило Роналду пред финале 1998.?!

Триколори су у финалу Светског купа 1998. године разбили Бразил (3:0) и окитили се једином титулом планетарног шампиона у историји, али велико је питање да ли би тако било да тада најбољи фудбалер света фамозног 12. јула није имао мистериозни колапс у хотелској соби...

Фудбал 13.07.2014 | 15:08

Светски куп и мистерије! Једно без другог не иде. Ту су и контроверзе. Од Уругваја 1930, па све до овогодишњег шампионата у Бразилу – где су се судије потрудиле да потврде правило – готово да није било првенства на којем догађаји ван терена нису у доброј мери засенили чисту спортску причу. Неке мистерије су разоткривене и прерасле у скандале, неке су остале под велом тајне и отуда нас „боцкају“ годинама.

Оно што се догодило с Роналдом уочи финала између Француске и Бразила 1998. у порочном Паризу вероватно би могло да се сврста у неку трећу категорију. Дрога, допинг, тровање, болест...? Решење мистерије је вероватно ту негде, намеће се можда и само, а опет године су учиниле да се теорије завере толико намноже да данас, претпоставка је, ни сам Зуба, а ни сви они који су били око њега тог фамозног 12. јула, не знају шта се заправо догодило.

Луис Назарио да Лима, свету познатији као Роналдо – једини прави! – у Француску 1998. дошао је као званично најбољи фудбалер света. Добио је „Златну лопту“ ФИФА, што је била круна његових чудесних партија у дресу Барселоне и Интера током 1996. и 1997. У то време био је најпознатији спортиста на свету, али што је још важније, први Бразилац који је после много, много година потпуно залудео свет. Ни Ромарио 1994, нити Карека 1990, а ни Сократес, Фалкао и Зико заједно четири године раније нису били такве звезде. Љубитељи фудбала чекали су неко ново чудо из Бразила и – дочекали га.

У таквом амбијенту, са своје 22 године, Роналдо није издржао. Притисак је био стравичан. Неколико сати пред почетак великог финала, у зависности од извештаја, популарни Зуба доживео је срчани удар, епилептични напад, нервни слом... У скромном хотелу у предграђу Париза где је била смештена репрезентација Бразила ручак тек што је био завршен. Поподневни одмор и гледање трке Формуле 1 прекинули су крици из собе број 77!

"Он је мртав, он је мртав", викао је Роберто Карлос, трчећи од апартмана до апартмана и ударајући песницама по вратима.

Момак са громовитом левицом био је Роналдов цимер, а видео је ужасну сцену. Најбољи фудбалер света лежао је на кревету у неприродном положају, ненормално се грчио, млатарао рукама и ногама. Уопште није био свестан. Ту сцену након неколико месеци описаће Едмундо пред Националним конгресом Бразила, који ће покренути истрагу око свих дешавања пред финални меч Мундијала 1998.

Едмундо и Дорива били су у соби поред... Алдо Ребело, комунистички конгресмен, није околишао:

"Да ли се Роналдо ритао или се само тресао"?

"Ритао се много", одговорио је Едмундо.

"Лежећи"?

"Да, лежећи! Ритао се овако. Ударао је и склопљеним рукама док му је из уста излазила пена", објашњавао је Едмундо.

"Целим телом се ритао"?!

"Да".

Сезар Сампајо је пред истим „трибуналом“ испричао како је заправо спасао живот Роналду, пошто је овај умало прогутао сопствени језик. Скромни момак из Сао Паула био је најприбранији и интервенисао је пре хитне помоћи која је била на путу.

Читава истрага Националног конгреса била је поприлично наивно спроведена, а смисао свега била је жеља да држава оптужи главног спонзора репрезентације – компанију Најки, с којом је Фудбалски савез две године раније потписао „најтежи“ уговор у историји репрезентативног фудбала, вредан 160.000.000 долара. А све под изговором о „угрожавању суверенитета, независности и националног идентитета“.

Роналдо је, наиме, дуго вукао повреду колена, а једна од теорија била је да су у тој компанији на сваки начин желели да га оспособе за финале. Све је пропало оног момента када је Зуба приликом сведочења сам рекао да га нико није ни на који начин угрозио, нити га касније натерао да изађе из болнице и инсистира да игра финале.

Највероватнија теорија јесте она о „плавој пилули“ о којој се годинама касније причало. Доказано је да је се у његовом телу нашао одређени анестетик, те да је убризган непосредно пре самог напада (бразилски доктори све су то жестоко демантовали), али о томе ни дан-данас „нико ништа конкретно не зна“. Да су уз Роналда људи из Најкија били 24 часа дневно током Светског шампионата у Француској, опет, није тајна. „Плава пилула“ требало је да му умањи болове, али је у исто време имала дејство седатива, тако да је касније на самом мечу Роналдо био као успаван.

Пре тога „неке супстанце су чудним сплетом околности доспеле до његових вена и изазвале проблем” – установиће конзилијум лекара миланског Интера по добијању комплетне документације. Њихов закључак био је следећи: „Роналдо је погрешно лечен“.

Доктор Волпи из Милана, који ће касније водити бригу о здрављу прве звезде Неразура, читав случај окарактерисао је као „јединствен у спортској медицини“. Такође је остао при тврдњи да је у питању био „срчани инцидент који је могао да доведе до фаталних последица“, а не епилептични напад како се првобитно тврдило.

После испитивања пред конгресменима Едмундо је у једном је интервјуу на слична питања више пута и увек исто одговарао само једном простом реченицом:

"То је моћ", мислећи на људе из компаније Најки којима је Роналдо био окружен, а да ни сам није знао ко су.

Лидио Толедо, вођа бразилског медицинског тима, такође није био од користи приликом сведочења. Он није отишао с Роналдом у болницу, јер се екипа већ припремала да крене ка Сен Денију. Нико није ни очекивао да ће се Зуба враћати у скорије време. За утакмицу је дефинитивно био отписан оног момента када је хоспитализован. Селектор Бразила Марио Лобо Загало списак стартера за финале предао је 72 минута пре почетка утакмице. Шетајући испред свлачионица делегат није могао да верује шта види. Позвао је Загала:

"Чекајте мало, господине Загало, где је Роналдо? Сигурни сте да ово није нека грешка"?

Одговор није добио.

Прича да се Роналдо појавио на Сен Денију пет минута пред почетак меча у шортсу и копачкама није тачна, али да је дошао три минута након истека рока за корекције у саставу све је распрострањенија. О томе су чак причали актери тог финалног дуела. Па и сам Роналдо...

"У болници сам провео три сата. Рекли су ми прво да сам имао конвулзију (медицинско стање у којем се телесни мишићи брзо и узастопно грче и опуштају, што доводи до неконтролисаног трешења тела и углавном је увод у епилептични напад, прим. аут.), али онда су ми урадили све тестове и није било проблема. Када сам дошао на стадион видео сам да је Едмундо био на мом месту. Позвао сам селектора са стране и рекао му: „Молим вас, морам да играм“.

Загало се није много опирао. Неко му је омогућио да измени састав. На директно питање пред конгресменима због чега му је дозволио да изађе на терен, рекао је:

"Хајде да сада обрнемо ситуацију! Да га нисам ставио у тим и да смо изгубили са 0:3 људи би рекли: „Загало је био тврдоглав. Избацио је из тима најбољег играча света, зато смо изгубили“.

Коначна одлука свакако је била на доктору Толеду. Ни он није „открио Америку“ својим изјавама, али је вероватно и даље најсумњивији тип у целој причи...

"Био сам под страшним притиском", причао је Толедо, али не мислећи ни на кога са стране, већ на јавност.

Додао је:
"Да му не дозволим да игра, а да Бразил изгуби?! Могао бих после тога да живим само на Северном полу".

Толедо је укључен у још једну од завера. Наводно, током турнира Роналдо је био у дубокој депресији која је повремено прерастала у несвакидашњу агресију. Једном приликом нашао се у његовој соби када је овај треснуо бицикл о зид. Није га послао на преглед, јер се плашио могућег допинга. Ту је и прича о некаквом секс-скандалу његове тадашње девојке Сузане Вернер и једног бразилског новинара, а на крају, наводно, и завера домаћина у координацији са ФИФА. То је прича која ће бити разрађена тек много година касније...

Наиме, Француска је 1998. била на ивици социјалних немира (нешто слично као Бразил данас), а незадовољну масу могао је да смири само један велики тријумф. Фудбал, шта друго. У причи је и тада новоизабрани председник Светске фудбалске федерације – Јозеф Сеп Блатер. Мутан човек од почетка до краја. Бразил губи и добија за то 23.000.000 долара, плус домаћинство Светског купа у скоријем периоду. Исти тај Блатер удара темеље своје владавине, а Французи решавају горуће питање.

Чињенице? Чињенице су следеће: кладионица Вилијам Хил је 13. јула 1998. пријавила добит од 15.000.000 фунти за претходни дан, а Бразил је 2014. заиста домаћин Светског шампионата.

Роналдо се опоравио од стравичног шока, одиграо још неколико сезона на врхунском нивоу, али више никада није био онај стари...

Уочи финала Светског шампионата у Јапану и Кореји париска мистерија поново је избила у први план, али Роналдо се овог пута јуначки носио с притиском. Враћање филма у 1998. није могао да избегне, међутим, био је потпуно смирен. Баш уочи утакмице са Немачком присетио се да је све оно мистериозно пало у други план убрзо после пораза од Француске, а да су се саиграчи према њему понели као према издајнику...

"Требало је ја да маркирам Зидана после корнера? Могуће, не сећам се. Чији год да је то био задатак лоше га је обавио", није се много Зуба оптерећивао.

Изашао је на терен, одиграо како само он уме и с два гола донео Бразилу пету титулу шампиона света.