Економске посљедице поплава - 3,98 милијарди КМ

Сажетак Процјене потреба за опоравком и санацијама након разарајућих поплава у БиХ показује да укупне економске посљедице ове катастрофе износе 3,98 милијарди КМ, те да су највише погођени приватни сектор, породична, мала, средња и велика предузећа, пољопривредни произвођачи, укључујући и неутврђен број угрожених сектора грађана.

Босна и Херцеговина 09.07.2014 | 19:45

У саопштењу Делегације ЕУ у БиХ подсјећа се да су сви нивои власти у БиХ провели Процјену потреба за опоравком и санацијама након разарајућих поплава које су захватиле велике дијелове БиХ од 14. до 19. маја.

Свјетска банка, УН и ЕУ, у оквиру Заједничке декларације потписане 2008. године, подржале су овај процес пружањем ресурса и техничке подршке.

Према главним налазима сажетка за Федерацију БиХ, укупне посљедице, односно штете и губици износе 2,03 милијарди КМ, за Републику Српску 1,89 милијарди КМ, а за Брчко дистрикт 57,89 милиона КМ.

Процјена је обављена за шест сектора и три тематске групе, чиме су обухваћена дјелимично или потпуно уништена средства која ће морати да буду поправљена, замијењена или обновљена.

Такође, процијењени су повезани губици који укључују губитке у производњи, приходима, домаћинствима и запошљавању, као и смањен приступ услугама и робама, повећање трошкова за друштво и власти, те
измијењени ризик.

У сажетку се наводи и да се процјењује да су штете и губици током поплава достигли вриједности од готово 15 одсто бруто друштвеног производа /БДП/, при чему штете чине 9,3 одсто БДП-а, а губици 5,6 одсто
БДП-а, што је око 2,49 милијарди КМ штете и 1,49 милијарди КМ губитака.

Најтеже погођени привредни сектори су пољопривреда, транспорт и производне дјелатности, а као резултат тога очекује се овогодишњи пад привреде у БиХ од 0,7 одсто.

Када је ријеч о штетама у пољопривреди, која је и даље једна од најважнијих привредних грана у БиХ, поплавама је погођено око 70.000 хектара обрадивог земљишта и усјева који су захваћени у различитим
степенима развоја, а за 25.000 домаћинстава трајно је промијењена структура прихода и егзистенције.

Према сажетку процјена од поплава, 30 општина у Републици Спркој и 22 општине у Федерацији БиХ биљеже озбиљне штете по животну средину и инфраструктуру, животе и добробит.

Подсектор усјева трпи највећи дио штета и губитака, док је сточарство други највише погођени подсектор, а у мањој мјери погођени су рибарство и шумарство.

Укупне штете процјењују се у износу од 204,09 милиона КМ, од чега 91,74 милиона ФБиХ, 105,55 милиона Република Српска и 6,8 милиона Брчко дистрикт, не укључујући штете на пољопривредним газдинствима, становању, наводњавању и агропрерађивачкој индустрији.

Када је ријеч о штетама у образовању, процјењује се да је директно погођено 60.000 дјеце и да је инфраструктура у образовном сектору претрпјела штете на 121 објекту, од којих је 13 обданишта, 81 основна школа, 22 средње школе, једна школа са ученичким домом и четири високошколске установе.

У документу који је објавила Делегација ЕУ у БиХ се, између осталог, процјењује да се укупни трошкови за активности обнове износе 27,7 милиона КМ, те наглашава да је фаза реконструкције у краткорочном
периоду од пресудне важности и да треба бити довршена прије почетка ове школске године.

Када је ријеч о стамбеном сектору, наглашава се да је тешко процијенити уништење домаћинстава и вриједних предмета попут документације, породичног насљеђа и других драгоцјености, као и да је поплављено више од 43.000 кућа и станова, те да су 1.952 куће уништене у клизиштима.

Укупан обим штете и губитака износи 886,40 милиона КМ, од чега 424,9 милиона у ФБиХ, у Републици Српској 443,3 милиона КМ, те 18,2 милиона КМ Брчко дистрикт.

У 81 општини погођеној поплавама и клизиштима, било је запослено 466.000 лица, а у вријеме процјене више од 3.000 људи изгубило је посао, а оцјењује се да за 13.500 људи пријети високи ризик од губитка радног мјеста, односно ниски и средњи ризик за 50.171 лица.

Извор: Срна