Ослобађени сви из афере "цитостатици"

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио 12 окривљених, међу којима су и бивши функционери Југословенске левице, оптужби да су злоупотребом службеног положаја прибавили противправну имовинску корист у афери познатој као "цитостатици".

Они су ослобођени оптужби да су вршили фиктивне уплате са рачуна фирми у корист ЈУЛ-а, као и да су оштетили Републички завод за здравствено осигурање и Институт за радиологију и онкологију за 256.000 тадашњих
немачких марака приликом набавке цитостатика за Институт за онкологију 2000. године.

У образложењу објављеном на сајту суда, указано је да је суд на претресу у другом степену 29. марта 2012. године донео одлуку да се споје две пресуде у том случају, односно поступци по жалбама и да се спроведе јединствени поступак.

Једном пресудом некадашњег Окружног суда у Београду 2008. године бивши директор Енергопројект-архитектуре Миодраг Цвијић био је осуђен условно на 10 месеци затвора с роком провере од три године, а тадашњи заменик директора Републичког завода за здравствено осигурање Петар Марковић такође на условну осуду од годину дана затвора с роком проверавања од пет година.

Та пресуда је преиначена и они су ослобођени оптужби.

Апелациони суд је такође потврдио ослобађајућу предусуду Окружног суда у Београду из 2009. и правоснажно ослободио оптужби некадашњег директора РЗ ЗО Томислава Јанковића, као и директора фирме Алфа 23 Милована Ђуровића и бившу финансијску директорку Дунав осигурања Љиљану Јеремић.

Ослобођени су и Томислав Симовић, Зоран Вишњић, затим бивши директор Савезне јавне установе за одржавање пловних путева Радиша Ђорђевић, бивши директор Института за онкологију и радиологију Никола Митровић.

Бивши комерцијални директор Челика Живан Тешић, бивша директорка Галенике Мирјана Крстаић, бивши директор Дунав осигурања Небојша Маљковић и Љубомир Стожинић, такође су ослобођени оптужби.

Суд је обуставио поступак у односу на власника Хабит фарма Радослава Секулића, који је у овом поступку био оптужен као председник Управног одбора фирме Бест груп, јер је недавно преминуо.

С обзиром да је Кривични законик који је био на снази у време извршења дела које се окривљенима стављају на терет, после тога више пута мењан, а Кривичним закоником је прописано да ће се у том слуцају применити закон који је за учиниоца најблажи, то је Апелациони суд приликом одлучивања применио закон чије су измене ступиле на снагу 15. априла 2013. године.

Тај закон је у конкретном случају најблажи за окривљене...а суд је нашао да дела за која су окривљени, по закону нису кривична дела, а нема услова за примену мера безбедности.

Извор: Тањуг