Буџети у БиХ: Пуки збир несувислих бројки

Нетранспарентност буџета омогућава ненамјенско трошење јавних средстава и омогућава бројне злоупотребе, чији смо свједоци уназад двадесет година.

Босна и Херцеговина 02.07.2014 | 09:55

Право на слободан приступ информацијама представља основно право сваког грађанина да од јавних институција добије на увид све информације од јавног значаја, односно све информације које су у посједу јавних органа, па тако и податке о буџетима јавних институција и компанија.

У јавном дискурсу о праву на приступ информацијама у БиХ, међутим, недовољно пажње посвећено је тзв. проактивном објављивању информација у посједу јавних власти. Предности проактивног објављивања информација су вишеструке, у односу на процедуру подношења захтјева за информацијама коју подразумијева слободан приступ информацијама у нашој земљи. Због тога овакав проактиван систем постоји у државама које важе за најтранспарентније на свијету, као што је на примјер Шведска.

У Шведској, као и у неким другим отвореним системима, закон о слободи приступа информацијама налаже институцијама власти да проактивно, на властиту иницијативу, објављују одређене врсте информација од јавног значаја, као што су на примјер, информације о јавним набавкама, запошљавању у јавној служби, трошењу буџетских средстава и сл.

Нажалост, у БиХ, закони о слободи приступа информацијама на државном и ентитетском нивоу омогућавају приступ информацијама једино путем писменог захтјева. Односно, закони о слободи приступа информацијама у БиХ не садрже одредбе о проактивном објављивању.

Политичка транспарентност игра велику улогу у омогућавању провођења кључних реформи за развој земље и друштва. Међутим, управо је то једна од најслабијих карика у БиХ. Иако имамо Закон о приступу информацијама по узору на друге европске државе, недостаје нам све оно што би политичку и буџетску транспарентност гарантовало и у пракси.  

Када је ријеч о буџетима на свим нивоима власти, генерално говорећи, они јесу доступни, али се не може рећи да све институције објављују буџете на својим веб страницама.  

”Чак на највишим нивоима, дакле поједина министарства на бх. нивоу на својим страницама немају објављене буџете” каже Ивана Корајлић, портпарол организације Транспаренси Интернешнел БиХ.

Ако говоримо о мањим локалним заједницама, још увијек постоји одређени број општина које чак ни немају своје веб странице, па самим тим и не објављују важне документе на овај начин.

„С друге стране, оне локалне заједнице које имају своје веб странице, често их не ажурирају, па можете наћи буџет за 2011. годину, али не и за 2014. годину. Такође, сама форма буџета није уједначена, па је понекад тешко пратити поједине ставке јер се различито категоришу и приказују у документима буџета, док су, са друге стране, буџетске ставке сувише уопштене да би давале довољно информација о томе који издаци се подразумијевају под тим ставкама и једноставно нису детаљно разложене”, наводи портпарол ТИ БиХ.

Све ово, каже Корајлићева,  утиче на транспарентност рада институција и отежава посао организацијама цивилног друштва и медијима при провођењу истраживања. Оно што је такође апсурдно у БиХ, а са чим се ТИ БиХ сусретао при истраживању које тренутно проводе везано за буџетска издвајања за политичке партије, јесте да нпр. у мају мјесецу још увијек постоје институције чији буџети нису усвојени за текућу годину.

Извор: Бука