Поплављени живе од обећања, власт ударила на народ

Комисије за комисијама обилазе поплављене. Процјене штета стално се мијењају. Надлежни доносе мјере које не проводе, а од обећаног новца за поплављене за сада нема ништа.

Република Српска 01.07.2014 | 23:10

Политичари су своје наде упрли у донаторску конференцију од које за сада ни гласа ни трага, а према свему судећи, они који су претрпјели штете од поплава зиму ће дочекати голих зидова у празним кућама, уколико сами себи не помогну.

Више од мјесец дана прошло је од кад се вода повукла, а већина поплављеног становништва још увијек није добила ни једну марку помоћи. Сами се сналазе и покушавају санирати што се може прије зиме, а тако је и са становницима мјеста Бродац код Бијељине. 

„Као што и сами знате, у нашој држави је стање такво какво јесте. Држава обећава, међутим, ја не вјерујем да може бити икаква помака, пошто они немају паре нити да плате исплате, ни пензије, нити оно основно, егзистенцијално. Народ се узда и вјерује само у помоћ добрих људи и људи из Европе“, каже мјештанин Владан Панић.

„Ја сам био тридесет и четири дана, само сам једном добио, у основној школи Бродац, двадесет марака“, наводи Перо Жунић.

„Од новца – ништа, само помоћ у храни, међутим то је све у малим количинама према оном што би народу требало, јер је деведесет посто уништено. Нема живота, нема народ за исхрану, лично, а за стоку још мање“, прича Јован Максимовић.

Конкретних мјера за помоћ поплављенима на државном нивоу нема, а ни ентитети нису реаговали адекватно.

У Федерацији нису донесене никакве конкретне мјере за санацију, док Вада Републике Српске прикупља средства узимајући 1,5 одсто од пензионера и три посто од радника. Обећана је и помоћ у платним картицама за санацију поплављених објеката, али од којих средстава - није јасно. 

„Начин на који ће она бити достављана је сљедећи: коверта, име и презиме, општина, град, адреса, унутра се налази платна картица. Свако ће моћи да је користи уз своју личну карту, значи, на њој ће бити написан број личне карте, и на тај начин гарантујемо да ће је сви они којима је потребно, а који јесу квалификовани за ову врсту помоћи, добити у својим локалним заједницама“, обећала је премијерка РС Жељка Цвијановић.

„Мени је јако интересантно да ни федерална Влада ни Влада Републике Српске није урадила ништа да се скрешу енормни материјални трошкови, трошкови репрезентације, путовања, и недај Боже – плате, које се алиментирају из та два буџета, него је одлучила да иде на терет народа, и ако донатори дају нека средства, то је то“, констатује за РСЕ економиста Дамир Миљевић.

„Они да дају новце а не ваучере, а биће: добијеш ваучере, одеш да купиш, и ако ће кауч бити 150 марака, они ће га дићи на триста или на петсто“, сматра Љубиша Петровић, мјештанин Бродца.

Све очи владајућих уперене су у донаторску конференцију, иако се претпоставља да ће та средства доћи у виду нових кредита, док о другим, реалнијим изворима новца нико и није размишљао, каже Дамир Миљевић.

„Једино што је било нормално, то је са иностраним и домаћим кредиторима испреговарати мораторијум на плаћање постојећих кредита у наредне три, три и по године. На тај начин би се ослободило у цијелој Босни и Херцеговини неких 3,7 милијарди конвертибилних марака у буџетима. Из тога се могло исфинансирати, чак и укупне материјалне и нематеријалне штете у цијелој Босни и Херцеговини“, оцјењује Миљевић.

„Кад поставимо јасне економске мјере које морамо у наредном периоду предузети овдје, онда ћемо знати у ком правцу ћемо трошити та средства. Дакле, овдје је мањи проблем износа средстава која ће бити од стране донаторске конференције прикупљена, а већи је проблем што ова актуелна власт нема никакву концепцију дугорочног развоја и опоравка потпуно уништене привреде“, каже Ђорђе Миличевић из Народног демократског покрета.

Непостојање комуникације између ентитета и државе онемогућава већи доток помоћи, а томе је кумовало и неповјерење донатора у домаће власти, сматра Денис Телић из Центара цивилних иницијатива.

„Исте те власти моле за помоћ и хоће да управљају тим средствима, надају се великим, надају се милијардама, да управљају три мјесеца прије избора, и ми треба да вјерујемо да ће они исти подијелити равномјерно средства која добију од међународне помоћи и средства која уберу као харач од народа кроз њихове плате и пензије, да ће их равномјерно распоредити онима којима су најпотребнији. Ми стварно изражавамо сумњу“, каже Телић.

Становници поплављеног Бродца немају пуно вјере у домаће власти од којих не очекују помоћ, јер како кажу, нису се доказале ни кад су биле поплаве. 

„Слушам ја вијести јутрос рано, да ће поново доћи комисија и да ће се каснити три мјесеца. За три мјесеца, ево нама јесени, а ја спавам – оперисао сам срце, два пута, имао сам и инфаркт, имам доста дијагноза – спавам на војничкој спужви, на патосу“, прича Перо Жунић.

„Да се ми нисмо једном опасуљили. И кад кажу – насип попустио. Насип је миниран, али ради 'Зорке'. А не знам ја, кад каже Додик, како је овај Анђелић одрадио, честитам му. Све ми је јасно, али све је то политика, све паре“, закључује Љубиша Петровић.

Извор: РСЕ