Пропаст Балкан инвестмент банке

Балкан инвестмент банка (БИБ) доскора је била у власништву Литванске фирме из Каунаса „УКИО гроуп“.

Република Српска 30.06.2014 | 16:51

пише: Драган Чавић

Газда УКИО групе је Владимир Романов. Цијела његова империја у чијем саставу је, поред БИБ, била и Фабрика глинице Бирач, али и десетине оффсхоре фирми широм свијета, почела се рушити као кула од карата у фебруару 2013. године када је држава Литванија покренула стечај његове банке у Литванији (УКИО банкас) и увела у њој принудну управу.

Владимир Романов од 1998. године присутан је у Републици Српској; још од времена првог Додиковог премијерског мандата и из тог времена траје њихово пријатељство, које није престало барем до прољећа прошле године.

УКИО група је у вријеме првог Додиковог мандата, још прије приватизације Фабрике глинице Бирач, давала краткорочне позајмице овој фирми, укупно у висини од 5 милиона УС долара, а колатерал је била имовина Бирча.

У вријеме Додиковог првог премијерског мандата УКИО група је била консултант у изради приватизационог пројекта Фабрике глинице Бирач одлуком Додикове Владе, иако је истовремено потраживала позајмљени новац од Бирча.

Међународни тендер за приватизацију Фабрике глинице Бирач расписан је у вријеме прве Додикове владе и припремила га је Дирекција за приватизацију РС. УКИО група се пријавила на овај међународни тендер којег је сама припремала као консултант. Следећа Влада РС, на чијем челу је био Младен Иванић, затекла је окончан тендерски поступак и УКИО групу као јединог купца Фабрике глинице Бирач.

Паралелно са активностима око Фабрике глинице Бирач, Романов је формирао Балкан инвестмент банку (БИБ). Цијело вријеме постојања БИБ, ова банка је била услужна банка Милорада Додика и његовог најближег окружења. Едвинас Навицкас, директор ове банке у вријеме када је све ишло као по лоју, био је чест Лакташки гост. У времену пропадања ове банке, она је донијела одлуку да откупи емитоване обвезнице фирме „Калдера компанy“, чији је власник Миленко Чичић, познатији по надимку Мића Калдера. Овај Лакташки „бизнисмен“ тада је, уз пуни сервис државних институција, на тржиште хартија од вриједности емитовао 7 милиона КМ обвезница, које су у комплетном износу купили „стручњаци“ Балкан ивестмент банке у јулу 2011.године.

Непосредно прије тог новчаног трансфера између Владе РС (која је једини акционар ИРБ РС), у периоду од децембра 2010. године до краја фебруара 2011. године, Балкан Инвестмент банка на тржиште хартија од вриједности емитује обвезнице и акције у више емисија - укупне вриједности 10 милиона КМ, које у цијелости купује ИРБ РС посредством фондова у њеном саставу.

Када је Балкан инвестмент банка већ била практично пропала, крајем 2012. године, Калдерине обвезнице препродала је Инвестиционо развојној банци РС.

Да ли уопште може бити случајно да је прво БИБ докапитализована од стране ИРБ РС, а одмах иза тога да је купила 7 милиона КМ хартија од вриједности на берзи од Миће Калдере?

Не може бити случајно, јер да банка није докапитализована не би могла ни купити Мићине обвезнице.

Вјероватно се питате откуд Мићи Калдери толики утицај на ИРБ РС и на Едвинаса Навицкаса, у то вријеме директора БИБ?

Одговор је једноставан: Романов управља Навицкасом, а Додик Владом РС и ИРБ РС! А колики су интимуси Додик и Мића Калдера потврђује сазнање да је недавно, у Санкт Петерсбург на Међународни економски форум, авионом Владе РС, заједно са Додиком, путовао и „бизнисмен“ Мића Калдера, прије рата келнер у печалби у Њемачкој и власник кафане у Александровцу код Лакташа.

Да би се разумјела тијесна веза Владе РС (читај Милорада Додика) и Балкан инвестмент банке (читај Владимира Романова), потребно је одговорити на неколико суштинских питања:

Како то да је остварени губитак Банке у 2012. години идентичан капиталу Банке?

Да подсјетим, губитак Банке остварен у 2012. години је износио тачно 33.634.083 КМ, и читав је покривен на терет капитала њених власника (Романова). Случајно или не, тај се губитак поклопио са висином капитала, односно капитал Банке је био већи за само симболичних 18.881 КМ од оствареног губитка.

Из овога се може извући закључак да је Управа Банке доносила погрешне пословне одлуке због чега је остварила губитак у пословању, а цијели губитак је на крају покривен на терет капитала власника Банке, односно Романова.

Из претходне чињенице може се закључити да је, у овом случају, једино Романов оштећена страна. Чак је и министар Тегелтија тада јавно говорио да је куповина акција Балкан Инвестмент Банке за 30.000.000 КМ добар посао, јер је Држава постала власник Банке која има преко 200 милиона КМ имовине.

Оно што је прешућено је чињеница је права истина да поред имовине уз Банку иду и обавезе, односно депозити и штедња грађана и привреде, које ће Банка морати исплатити, а имовина Банке, која се у највећем дијелу састоји од пласираних спорних кредита, неће се моћи наплатити .

Ова прешућена чињеница открива стварну и страшну истину која каже да Романов није изгубио ни пфенига, а да Република Српска није добила ништа осим огромног банковног губитка, о чему слиједи објашњење у наставку текста.

Оно што се намеће као питање у ствари је дилема наивних који вјерују у случајности: како то да је остварени губитак Банке идентичан капиталу Банке (који је тад био у 100% власништву Литванаца, односно Романова)?
Да ли је ово направљено сасвим случајно, или је циљ да се сакрије направљена штета, како одговорни не би кривично одговарали?

Јер ако нема штете, нема ни кривичне одговорности!

Да ли су и челни људи Агенције за банкарство Републике Српске саучесници у овом криминалном послу, тако што су кршећи своја правила допустили да се стварни губитак Банке заташка, односно остане у оквирима висине капитала Романова, тако да испада да је само он оштећена страна ?

Финансијске извјештаје Банке сачињавају рачуновође запослене у самој Банци, по налогу Директора који је одговоран за истинитост истих. Они су обавезни да их сачине у складу са законским прописима, међународним рачуноводственим стандардима, као и одредбама и прописима Агенције за банкарство Републике Српске, као надзорног органа банкарског сектора Републике Српске.

Финансијски извјештаји Банке се достављају Агенцији за банкарство РС, која их потврђује, односно налаже Банци да исправи уочене недостаке. Поред тога, Агенција врши редовну контролу и контролише да ли је пословање Банке у складу са законским прописима. То заправо значи да је Банка сачинила финансијске извјештаје, у којима је утврђен губитак Банке од 33,6 милона КМ, доставила Агенцији која их је прихватила, иако су они били лажирани, јер је губитак тад требао бити много већи.

То потврђује и ревизорски Извјештај који је сачинила свјетски реномирана ревизорска кућа Деллоите, која има своје представништво у РС, односно уздржала се од давања мишљења по финансијским извјештајима Банке за 2012. годину, то јест дала најтежу квалификацију по истинитост и објективност финансијских извјештаја Банке, односно тежу квалификацију од “негативног мишљења” (квалификације ревизора су: позитивно мишљење, мишљење с резервом, негативно мишљење и уздржан од давања мишљења).

У свом извјештају ревизор је навео бројне пропусте у сачињавању финансијских извјештаја, односно навео да Банка крши значајан број прописа Агенције за банкарство Републике Српске и, оно што је најважније, да није био у могућности да се увјери у адекватност износа резервисања за потенцијалне губитке по основу кредита пласираних комитентима у складу са прописима Агенције за банкарство Републике Српске.

Да су трошкови резервисања обрачунати у складу са прописима Агенције за банкарство Републике Српске губитак Банке био био много већи, из чега се може стећи закључак да је Агенција по нечијем налогу прикривала криминалне радње унутар ове Банке, односно да је и она саучесник ових криминалаца.

Агенције за банкарство је спроводила континуирану контролу над Банком, о чему су сачињавани записници у којима су навођене бројне незаконитости, али по истим није било реакције, вјероватно због притиска власти.

Истина, дешавало се понекад да Агенција уведе Банци, у краћем временском раздобљу, привремене мјере; рецимо обавежу Банку да обавјештава Агенцију о сваком пласираном кредиту или уведе мјеру привремене забране пласирања кредита страним фирмама од мјесец или два, али те забране су брзо биле укидане, иако недостаци уочени контролом Банке нису отклоњени.

Замислите кад једна независна ревизорска кућа, коју је платила сама Банка, и то не јефтино (ревизорски извјештај за банке се крећу око 20.000 КМ), изврши ревизију њених финансијских извјештаја, изрекне најтежу квалификацију по њихову истинитост, а, упркос томе, финансијски извјештаји буду прихваћени од стране Агенције за банкарство РС, иако је и ревизор уочио значајно кршење прописа саме Агенције за банкарство.

Ревизију финансијских извјештаја у претходним годинама је радила ревизорска кућа Деллоите и константно упозоравала на непоштовање прописа Агенције за банкарство.

Напомињем да је Банка одобравала кредите у милионским износима предузећима регистриваним у пореским рајевима, или регистрованим у Каунасу на адреси К. Доленчио 60 (на тој адреси било је регистровано на десетине предузећа са само једним запосленим), без икаквог колатерала, односно обезбјеђења.

Незванично, нека од тих предузећа у стварности нису ни постојала, а постоје, тврди се, и подаци да је директор Едвинас Навицкас, преко кога је долазила документација по захтјеву за кредите литванских фирми, исту фалсификовао, односно у ладици његовог радног стола налазило се на десетине лажних печата (углавном литванских, тако да се њихова вјеродостојност могла тешко провјерити). Печате је, он према потреби, употребљавао и фалсификовао кредитну документацију.

За изречено постоје свједоци који и сада раде у тој банци.

Доказ да су финансијски извјештаји Банке у 2012. години лажирани, јесте и губитак „Банке Српске“ остварен у 2013. години у износу од 13.642.609 КМ.

Министар Тегелтија је јавно изјавио да је губитак, углавном, настао по основу резервисања за раније одобрене спорне кредите, чиме је само потврдио да Агенција није радила свој посао у претходном периоду, а да је независни ревизор оправдано указивао на пропусте у дијелу формирања резервисања за одобрене кредите.

Банка Српске је нови назив Балкан инвестмент банке, након што је Влада РС извршила њену акцију спашавања докапитализацијом.

У ствари десило се да је Литванска банка обукла Српско одјело а наставила по старом.

Да би цијела прича била разумљива, прије свега, треба разјаснити шта то значи класификација активе и трошак резервисања за одобрене кредите.

Одобрени кредити су најзначајнији и најризичнији дио активе (имовине) банке, те њихов квалитет представља један од најбитнијих показатеља успјешности пословања банке.

Према Одлуци Агенције за банкарство РС о минималним стандардима за управљање капиталом банака, кредитни пласмани се класификују у пет категорија (А – добра актива, Б – актива са посебном напоменом, док под неквалитеним кредитима подразумијевамо све кредите класификоваме у Ц, Д и Е).

Процјена ризика сваког кредитног пласмана и његова класификација зависи од броја дана кашњења и квалитета колатерала (обезбјеђења). Рецимо, кад банка одобри 1.000.000 КМ кредита, уколико нема кашњења и кредит има добар колатерал (хипотека, залог и сл.), сврстава се у категорију А – добра актива, гдје је трошак резервисања само 2%, односно Банка ће морати да резервише 20.000 КМ трошка по основу овог кредита.

Ако је кредит сврстан у категорију Б, трошак резервисања би износио 15% или 150.000 КМ.

Да је кредит сврстан у категорију Ц, Банка би имала трошак резервисања од 40% или 400.000 КМ, а 60% или 600.000 КМ трошка резервисања обавезно је у категорији Д, док је 100% трошка резервисања или 1.000.000 КМ обавеза банке у категорији Е.

Наравно, ово је само књиговодствени трошак који утиче на резултат Банке, а онда и на њен капитал. Суштина је да Банка по основу сваког кредита формира одређене резерве у случају да се кредит не буде могао наплатити.
Што је кредит ризичнији, резерве су веће и обрнуто.

Посао Агенције за банкарство је да конролише да ли је Банка правилно процијенила ризичност сваког кредита и, сходно томе, формирала резерве у складу са Одлуком о минималним стандардима за управљање капиталом банака.

Углавном је већина спорних кредита у Банци била сврстана у категорију А, иако за то није било никаквих услова, него су категорисани на основу субјективне процјене Управе и Надзорног одора Банке, преко чега је Агенција шутке прелазила, иако је у својим записницима са редовних контрола констатовала огромне пропусте у раду Банке, а посебно у дијелу који се односи на трошкове резервисања (иначе, Банка је често контролисана од стране Агенције).

Да се поштовала Одлука Агенције за банкарство РС о минималним стандардима за управљање капиталом банака, Банка би исказала губитак који би утицао на смањење капитала, те би власници (Романов) били обавезни да изврше докапитализацију Банке (повећају капитал новим уплатама у новцу) или би Банци била одузета дозвола за рад и не би могла да тако очигледно извлачи новац грађана РС.

Наравно, да је то урађено на вријеме, односно да је Агенција радила свој посао у складу са Законом о банкама, губитак ове Банке би био много мањи него што је сад, јер се, према ријечима радника те Банке, врло мало пласираних кредита може наплатити; губитак је, реално, изнад 100 милона КМ (ако уврстимо и исказане губитке у ове двије задње године, онда је та цифра близу 150 милона КМ и нажалост није коначна).

Посебно је поражавајуће да је Агенција уочавала ове огромне пропусте које је констатовала у својим записницима, а да није на вријеме предузимала ништа у складу са својим законским овлаштењима. Или је можда хтјела, али није смијела???

Зашто су Литванци донијели Одлуку о докапитализацији Банке?

Прошле године, Одлуку о докапитализацији Банке у износу од 30 милона КМ донијела је Скупштина акционара Банке, коју су чинили искључиво Литванци, а након тога све акције купује Држава (ИРБ РС и Гарантни фонд).
Зашто су Литванци донијели Одлуку о докапитализацији Банке, ако нису планирали да докапиталузују Банку?
Да Скупштина акционара Банке, коју су чинили Литванци, није донијела Одлуку о докапитализацији (једино Скупштина Банке може донијети Одлуку о докапитализацији), Банка би, по сили закона, отишла у ликвидацију или стечај.

Зашто су државни фондови одлучили да купе овако пропалу Банку, ако се из Извјештаја независног ревизора могло видјети да су финансијски извјештаји Банке лажирани?

На основу чега је донијета Одлука да се купе акције овако ризичне Банке, односно да ли је рађена процјена вриједности капитала, јер се ради о значајној инвестицији? Посебно имајући у виду да је и у 2013. години Банка остварила огроман губитак!
Зашто је Влада РС одлучила да спасава пропалу банку и у њу директно и индиректно, почев од 2010. па до 2013., уложи 42 милиона КМ државних пара?

Зато што су режимске власти морале да бирају мање од два зла; или ликвидација банке и пропаст око 150 милиона депозита грађана и фирми, или бацање 30 милиона државних пара кроз докапитализацију у рупу, како би се кроз вријеме покушало спасити што се спасити може.

Пад Балкан инвестмент банке значио је истовремен пад власти СНСД-а.

Да је Балкан инвестмент банка пропала, онда би свима постало јасно зашто је, између много тога осталог, баш Балкан инвестмент банка била посредник у давању кредита из ИРБ РС, у висини 3 милиона КМ, фирми „Фруит ецо“, чији су сувласници извјесни Добрић и Додиков син.

Тај исти извјесни Добрић, поред претходног кредита, добио је још један милион КМ кредита од БИБ, мимо наведене фирме чији је сувласник.

Свима би тек тада постало потпуно јасно да су многи кредити додјељени клијентима банке под политичким и личним утицајем режимских првака и тек тада би неминовно у јавност испливало ко је и како наређивао да се кредити дају по родбинским и политичким везама.

Зашто нова Управа Банке заташкава криминалне радње претходних власника ?

Након што је прошле године Држава постала власник Балкан Инвестмент Банке уплатом 30 милиона КМ на име докапитализације (покривање губитка) и промјенила јој име у ново српско име „Банка Српске“, опет у 2013. години, иста банка остварила је нови губитак у износу од 13.642.609 КМ.

Независни ревизор се опет уздржао од давања мишљења по финансијским извјештајима Банке за 2013. годину, а, наравно, Агенција за банкарство је још једном прогледала кроз прсте, допуштајући новој Управи да лажира финансијске извјештаје и да покушају сакрити криминал огромних размјера (у чему имају и несебичну помоћ Агенције).

Ревизију финансисјких извјештаја Банке за 2013. годину није више радио Деллоите, а и зашто би кад су прошле године добро наплатили свој посао, и поред тога се усудили да изразе најтежу квалификацију по истинитост и објективност финансијских извјештаја Банке.

Наравно, Банка плаћа ревизора (ревизија финансијских извјештаја Банке је обавезна по закону о банкама РС) и за своје новце може да изабере кога хоће.

За ревизију финансијских извјештаја Банке за 2013. години изабрана је ревизорска кућа ЕФ Ревизор д.о.о. Бања Лука, односно независни ревизор Новак Кондић (декан Бањалучког Економског факултета) и, гле чуда, и он је изразио најтежу квалификацију по истинитост и објективност финансијских извјештаја Банке, односно уздржао се од давања мишљења.

Независни ревизор је у свом извјештају навео да Банка није, или је дјелимично, реализовала препоруке из ревизорског извјештаја из 2012. године (које је радио Деллоите), а које се односе на исправку (смањење) вриједности хартија од вриједности емитената из иностранства, исправку (смањење) вриједности за процјењену ненаплативост кредита, обрачун и евидентирање резерви за кредитне губитке, провјера обезврјеђења ХоВ расположивих за продају (процјена њихове стварне вриједности), неусклађеност са појединим показатељима прописаним од стране Агенције за банкарство РС и резервисањима за судске спорове.

Значи, ова Управа Банке није хтјела да испоштује препоруке независног ревизора, а све у циљу прикривања стварног губитка.

Поред наведеног, независни ревизор је у свом извјештају навео бројне пропусте у сачињавању финансијских извјештаја за 2013. годину, између осталог, и да није био у могућности да се увјери у адекватност износа резервисања за потенцијалне губитке, у складу са Одлуком Агенције за банкарство РС о минималним стандардима за управљање капиталом банака; затим да је Банка извршила репрограм појединих пласмана у значајном износу, али исти нису класификовани у складу са важећом регулативом Агенције за банкарство; потом да се није могао увјерити у објективан обрачун исправке (отписа) за процјењену наплативост кредита (укупно пласираних кредита око 150 милиона са обрачунатим каматама)...

Независни ревизор је уочио већи број кредитних пласмана који требају да се класификују у нижу категорију, али их Банка, на основу субјективних чињеница, класификује у вишу категорију (категорије пласмана банке са ознакама А, Б, Ц, Д и Е објашњене су раније), односно опет се фингирају трошкови резервисања да би губитак био мањи.

Ово је још један велики шамар Агенцији, која и даље не ради свој посао и гледа кроз прсте овој давно пропалој банци.

Углавном, опет се дешавју исте ствари као и кад су били Литванци; лажирају се пословни резултати како би криминал огромних размјера остао скривен од очију јавности.

Ове примједбе ревизор није квантификовао и навео тачну цифру за коју би се требао кориговати резултат пословања, мада је губитак по овим примједбама, нема сумње, веома значајан.

Поред наведеног, ревизор је у неколико ставова изнио и конкретне цифре за које је прецијењен приход, односно потцијењен расход, па би само на основу тих неколико конкретних примједби губитак Банке требао бити значајно већи.

Ревизор је навео да су приходи Банке прецијењени за износ од 5.574.000 КМ, а расходи потцијењени за 1.087.000 КМ, па кад би само ове примједбе ревизора уврстили у финансијске извјештаје Банке, губитак је већи за 6.661.000 КМ, односно укупан губитак банке у 2013. години је 20.303.609 КМ (што значи да је Држава већ изгубила 2/3 свог улога у докапитализацији, јер је прошле године уложила 30 милона КМ у ову пропалу Банку).

Из Извјештаја независног ревизора се може видјети да се износ од 19,5 милиона КМ, који је Агенција за банкарство блокирала Укио банци, води на ставци депозита, те да Банка несметано са њима располаже, иако то не би смјела.

Можда Управа Банке свјесно фингира овај резултат у циљу смањења износа потребне докапитализације, јер, да нагласимо, Банка ће ове године морати да изврши докапитализацију у износу колики је и губитак.

Значи и ове године ће Држава морати да упумпа у ову Банку 10-15 милона КМ, па ће, вјероватно, тако и наредне; и све тако док се не испегла овај огроман губитак.

Можемо рачунати да ће у наредних неколико година Држава морати упумпавати на десетине милона КМ, како би покрила огромне губитке банке настале пљачком у режији Литванаца и Срба.

Иако се наводно води истрага о криминалу, који је тамо неоспорно почињен, до данас нико нити је ухапшен нити је приведен, да одговара за све лоповлуке.

Све је стало, јер је Држава постала власник Банке, а Држава не може бити крива.

Садашња државна Управа Банке одбија да исплати депозит или пребаци на другу банку новчана средства предузећа у државном власништву која достављају налоге за трансфер новца, јер када би се депозити повукли Агенција би Банку морала затворити. Зато државни чиновници, постављени да управљају овом банком, преко министра Тегелтије врше притисак на депоненте да се не повлачи новац из Банке.

Сада већ бивши Надзорни одбор Банке (на челу са Сњежаном Вујинић, директорицом ИРБ РС, и Браниславом Милекић, директорицом Елетропривреде РС) одбио је да усвоји овако лажиран финансијски извјештај и, наводно су, због тога морале да поднесу оставке на чланство у Надзорном одбору Банке.

Међутим, ту су доведени нови људи којима је задатак да покрију овај криминал који се наставља, а то су Саша Грабеж и Младен Ковачевић.

Саша Грабеж, бивши секретар Банке, десна рука Едвинаса Навицкаса бившег директора банке, био је ( у најмањем) свједок у свим махинацијама које су рађене.

Младен Ковачевић (бивши директор Геодетске управе РС и Гарантног фонда) требао је бити именован за члана Надзорног одбора Банке прије неколико мјесеци, али није добио дозволу Агенције за банкарство, па је умјесто њега именован Војислав Благојевић.

Како би се цијела пропаст банке ставила у контролисане токове и спријечила њена хаварија прије октобарских избора, лично је Додик наредио да се ова двојица именују у Надзорни одбор банке.

Видјећемо и како ће Влада РС и Тегелтија покрити нови губитак банке и кога ће натјерати да додатно докапитализује банку. Можда Електропривреду, или ИРБ?
Не треба погађати, тек ће се видјети.

А све ће се сазнати и видјети у правој и стравичној димензији криминала и спреге режимске врхушке и Литванских лопова, тек када падне режим.

Као што се десило у Србији.

Афера Агробанка није отворена и санкционисана све док није пала власт Бориса Тадића. А то што се дешавало са Агробанком у Србији је ништа у односу на оно што се дешавало са Балкан инвестмент банком, која се данас зове Банка Српске.

СлободанВасковиц.Блог