Криза фарми у БиХ

Поплаве и град, који су опустошили усјеве, засигурно ће утицати и на сточни фонд, јер ће због недостатка сточне хране фармери бити принуђени да смањују број грла, а неки од њих ће и престати да се баве сточарством.

Босна и Херцеговина 28.06.2014 | 09:29

Ове песимистичне прогнозе износе бх. пољопривредници, који подсјећају да се већ годинама ионако у оборима и шталама сманује број грла, а ово ће их, тврде, докусурити.

"Сточни фонд је и током самих поплава добро десеткован, а потом је услиједио град. Када се на то дода чињеница да се нико не брине да опстане ово стоке што је сачувано, све је јасно. Наравно да ће се то све одразити на сточни фонд и кључни проблем је у томе што нема заштите пољопривредне производње", појашњава Неџад Бићо, координатор Удружења пољопривредника у БиХ.

Забринут је и Остоја Николић, предсједник Удружења пољопривредника "Сточар" из Бијељине, који наглашава да је, када је у питању сточни фонд на подручју Семберије, ситуација доста тешка након поплава.
"Потом је наишао град и дотукао и оно што је остало када је ријеч о сточној храни. Мислим да ће на подручју Семберије бити доста смањен број сточних грла, због чега се може очекивати и поскупљење меса и млијека, јер ће доћи до несташице", најављује Николић.

У наредне двије године, прогнозира он, неће доћи до опоравка сточног фонда.
"Не би било добро да се догоди оно што и у Србији, гдје је дошло до смањења броја музних крава. Најнеопходније је да нам се обезбиједи храна за животиње. Мора се одреаговати, и то брзо", упозорава Николић.

Подсјећа овај пољопривредник из мјеста Батковић, код Бијељине, да пољопривредне произвођаче криза прати већ годинама.

"Сваке године сточни фонд се смањивао. Ево, сада се пољопривредници плаше несташице хране и стоку продају у бесцијење", тврди Николић.

И Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња Републике Српске, потврдио је да је реално да ће домаћинства на селу да смање број сточних грла.

"Коме су год страдали кукуруз и пшеница, логично је да је у мањој могућности да одржи и сточарску производњу", појашњава Маљчић.

Он додаје да уз манипулације на царинама, на које су пољопривредници упозоравали, а које су се као тачне испоставиле недавно током хапшења цариника, те уз раније суше, а сада поплаве и град, немогуће је бавити се пољопривредном производњом.

"Једноставно, пољопривреда је девастирана са свих страна и сада на тржиште утиче било какав поремећај. Чак већ сада има фамилија за које се зна да се више никад неће бавити сточарством", казао је Маљчић.
Он истиче да је већ смањена заинтересованост за тов свиња, јер су пољопривредници остали без житарица, али и новца.
"Да је година била боља, без поплава и леда, становништво би више улагало. Ове непогоде, поред директне, имају и индиректну штету, које ће се одразити у дужем периоду", тврди Маљчић.

Подсјетимо, из ресорних ентитетских министарстава раније су потврдили да је у поплавама угинуло више стотина хиљада домаћих животиња и најавили су да слиједе бројне мјере како би се помогло аграру.