Данас је Видовдан

Обиљежавање Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске, и 100 година од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата почело је у Андрићграду Светом архијерејском литургијом у храму Светог цара Лазара и косовских мученика, коју служи Његова светост патријарх српски Иринеј.

Република Српска 28.06.2014 | 18:04

Патријарх је, прошетавши Улицом Младе Босне кроз шпалир грађана, припадника Трећег пјешадијског пука Република Српска Оружаних снага БиХ, чланова културно-умјетничких друштава, свештенства и монаштва, дошао до храма Светог цара Лазара и косовских мученика. Након Свете литургије, планирано је да патријарх Иринеј освешта храм Светог цара Лазара и косовских мученика, те да служи парастос свим изгинулим Србима од Косовског боја до данас.

Низу свечаности у Вишеграду присуствују званичници Републике Српске и Србије и предјсдник Владе Србије Александар Вучић најавио је да ће данас присуствовати обиљежавању Видовдана.

Након свечане церемоније отварања Андрићграда, следи програм обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата.

Видовдан је вјерски и државни празник у Србији као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.

Обиљежава се у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља присјећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свијести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Симболизује слободу, отпор туђину, његовање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу послије периода успона под владарима из династије Немањића.

Посебан значај Видовдан је добио у вријеме стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500-ту годишњицу од Косовског боја.

Послије Косовске битке тијело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989. на 600-ту годишњицу Косовске битке.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, а на мјесту битке на Газиместану као ендемска врста цвета црвени косовски божур.

На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.