Давид Виља - најбољи шпански стријелац у историји!

Та мајсторска пета из сусрета са Аустралијом можда и најбоље осликава како је играо Давид Виља... Без силовања лопте, увек просто, увек ефектно.

Фудбал 24.06.2014 | 20:12

Нема сумње да је његов зенит прошао и да Давид Виља више није онако неухватљив какав је био када је с почетком 21. века полако приморавао фудбалску јавност да га… Па, једноставно обожава. Није био мајстор са лоптом попут Тијерија Анрија, није имао снагу Дидијеа Дрогбе, ни шут Адријана. Али, није имао ни мана. Кад год би неко посумњао у ту тезу – Ел Гуахе, у преводу "дечко", одговарао је головима.

И можда на клупском нивоу није успео да засени Раула или сада Лионела Месија. Међутим, на репрезентативном су ретки они који могу да му изађу на црту. У Шпанији их нема.

На 97 утакмица у дресу Црвене фурије сјајних 59 голова што га чини најбољим стрелцом у историји шпанског националног тима који је први пут мрежу ривала затресао још давне 1920. Неотуђиви члан несумњиво најбоље генераце шпанског фудбала са којом је освојио Европско првенство 2008. (2012. је паузирао због повреде, иако је био најбољи шпански стрелац у квалификацијама) и Мундијал 2010.

Опростио се ремек делом против Аустралије на много другачијем турниру у Бразилу на којем су Шпанци, први пут од када су се дигли у висине, подбацили. Али, тај Виљин потез, та луцидна пета, најбоље осликава како је играо Ел Гуахе. Без много компликовања, без силовања лопте. Увек просто, увек ефектно.

Налик његовом понашању ван терена. Никакви скандали (мања вербална расправа са Месијем из периода у Барселони свакако не спаде у ту категорију), никакве свађе чак и када су новинари покушавали да створе рат између њега и претходне "седмице" Фурије, легендарног Раула. Веран девојци из детињства, чест гост на хуманитарним догађајима, довољно поштен да, чак и када је селектор Дел Боске био спреман да га чека, каже да једноставно није спреман за Еуро и место уступи другоме.

После 3.421 дана колико је трајала Виљина репрезентативна каријера (дебитовао је 9. фебруара 2005. против Сан Марина) дошао је крај, а Давид га је дочекао у сузама. Иако он и нема за чим да плаче. Добио је Златну копачку за најбољег стрелца Еура 2008, 2010. у Јужној Африци ту част му је одузео Томас Милер, али не зато што је био ефикаснији већ зато што је на терену провео мање (обојица су дали по пет голова), да не помињемо све силне трофеје које је као мрежом пецао на клупском нивоу.

Не, ако неко треба да плаче – то је европски фудбал, пошто ћемо Виљу од наредне сезоне моћи да гледамо како увесељава прво навијаче Мелбурна (позајмица док не почне МЛС лига), па Њујорк Ситија.
"Ако ме селектор и даље буде звао бићу срећан да се одазовем. Али, будимо реални...", недоречен је остао Виља после победе над Кенгурима, иако је било јасно да је и он сам дао миг будућем предводнику репрезентације да је време за млађе.

Сумњамо и гладније голова од Давида Виље.

За крај, само још пар података који потврђују о каквом се асу ради… Чак 26 голова које је постигао на репрезентативном нивоу били су први на утакмицама Фурије, а такви се сматрају најбитнијима. У сезони 2008/2009 постигао је 13 голова за Шпанију. Од активних играча само су Мирослав Клозе (70), Дидије Дрогба (65) и Роби Кин (62) били учинковитији од Виље.

А ако га питате који му је од 59 најдражи, рећи ће онај у четвртфиналу Светског првенства 2010. када је седам минута пре краја судара са Парагвајом Шпанцима донео минималац од 1:0. Разочарање због дебакла у Бразилу ће проћи. Име Давида Виље вечно ће се памтити. А рекорд?
"Највише бих волео када он не би дуго опстао. Не би то било добро за Шпанију", скромно ће, као и увек, Давид Виља.