Влада одобрила превару од пет милиона КМ

Влада РС одобрила је превару којом ће РС, односно буџет Министарства здравља бити оштећен за најмење пет милиона марака. Овој незаконитој и ван памети одлуци власти успротивио се Душко Рачић, директор КБЦ-а, јер не жели да учествује у превари, нити да буде жртвено јагње тајкуна које Влада РС протежира. Због тога се нашао на удару власти, а глава му је „на пању“.

Република Српска 23.06.2014 | 12:05

Биће више него интересантно видјети како ће овај случај преваре завршити и да ли ће Рачић, чија је комплетна породица у СНСД-у од оснивања те странке (чак су њени оснивачи), постати жртва те организације, јер је одбио да учествује у прљавим работама. Кренимо редом.

Министар здравља Драган Богданић ушао је у отворени обрачун са Душком Рачићем, директором КБЦ Бањалука, јер одбија да потпише Уговор о  изградњи централног хола и завршетка Јужног крила Клиничког центра Бањалука.

Богданић захтијева његову смјену, јер Рачић не пристаје да потпише Уговор којим би РС била оштећена за пет милиона марака. И то не би била коначна штета, јер је намјера режисера овог преварантског посла да на њему, на крају баладе, инкасирају свих осам и по милиона.

Рачић је прије неколико дана „за длаку“ избјегао „одсијецање главе“ на сједници Владе РС, а једини разлог што је „преживио“ је свијест одређених министара да би његово детронисање из КБЦ-а изазвало нову велику аферу.

Рачића одбија да потпише Уговор са фирмом „Линднер Београд и Линднер Арнсторф“ (Њемачка), јер је пренадуван и изузетно штетан.

Вриједност уговора је у периоду од новембра 2013. до маја 2014. порасла за равно пет милиона марака (са 9 на 14) и то без икаквог валидног објашњења, што најбоље свједочи о „квалитету“ уговора. Посебна прича је податак да би Уговор требао да се потпише са фирмом „Линднер Београд и Линднер Арнсторф (Њемачка)“, (која је под веома чудним околностима побиједила на тендеру), а реализовала би га сасвим друга фирма, која би након стављања потписа и печата, била основана у РС.

Разлог енормног повећања цијене грађења Јужног крила, креатори овог „посла“ налазе у одредбама које говоре о одгођеном начину плаћања (грејс период док трају радови), али је посве нереално да грејс период од годину или двије за собом повлачи повећање вриједности радова за цијелих пет милиона, односно за готово 60 посто.

Ако се има у виду да је Влада РС својим Закључком гарантовала обезбјеђење средстава за плаћање, онда нема дилеме да је повећање вриједности посла са новембраских девет милиона на мајских 14 милиона марака, надувавање и припрема за отимачину. Нажалост, у томе учествује и Влада РС, која је прихватила све услове фирме „Линднер Београд и Линднер Арнсторф“ (Њемачка), умјесто да наложи расписивање новог тендера и тако стави тачку на ову прљаву причу.

Слијед догађаја, који је довео до ситуације у којој ће РС бити оштећена за најмање пет милиона марака, свједочи да цијели овај посао има везе са свим, али једино нема са позитивним законским прописима.

-20. новембра 2013. године Душко Рачић шаље Влади Захтјев за обезбјеђење (гаранцију) плаћања изградње централног хола и завршетка Јужног крила Клиничког центра Бањалука. У допису наводи да је КЦ задужен да распише отворени међународни тендер за изградњу и опремање Централног дијела Јужног крила; „Предрачунска вриједност овог посла износи цца 9. 009. 000 КМ са урачунатим ПДВ-ом“, наводи се у Рачићевом допису Министарству здравља РС.
-3. јануара 2014. – Министарство здравља шаље Сагласност за објављивање отвореног међународног јавног позива за финансирање и реализовање завршетка изградње и опремање Централног дијела Јужног крила Централног медицинског блока Клиничког центра Бањалука.

Након овог дописа министарства здравља крећу игре и притисци. Управни одбор КБЦ-а Бањалука у тој ситуацији је најизложенији, јер се без његове сагласноти цијели посао не може реализовати.

-      28.01.2014. Управни одбор КБЦ Бањалука доноси Одлуку о давању условне сагласности на објављивање тендера
-      3. фебруара 2014. у Службеном гласнику БиХ објављен је отворени међународни тендер за финансирање и реализовање завршетка изградње Централног дијела Јужног крила Централног медицинског блока КЦ БЛ. У условима је постављено и тендерско ограничење на максималних 10 милиона КМ (са ПДВ-ом), колико се може издвојити за пројекат.

Цијели овај посао требало је да прате и одговарајуће одлуке власти.
Стога Управи одбор доноси Одлуку о повлачењу сагласности на расписивање тендера, јер тих одлука није до тада било.
-      28.02.2014. УО доноси Одлуку о повлачењу Одлуке о давању условне сагласности број 02-213-3/14 од 28.01. 2014. године за покретање процедуре о објављивању отвореног међународног јавног позива за финансирање и реализовање завршетка изградње Централног дијела Јужног крила Централног медицинског блока КЦ.
УО обавезује менаџмент КЦ да повуче тендер „док се не обезбиједи Одлука Владе РС о задуживању КЦ Бањалука“.
-      10.03.2014. УО поново засједа, али сада је на њему присутан и министар здравља Драган Богданић, који „појашњењима“ успијева да приволи УО да повуче своју Одлуку о повлачењу Одлуке о расписивању тендера.

Након овог акта, могло се кренути са реализацијом друге фазе пројекта отимања најмање пет милиона из буџета РС. У тој „фази“ планирано је да жртвено јагње буде Рачић, који би испотписивао документе, омогућио превару, преузео одговорност за криминални посао, а режисери би зарадили милионе и били потпуно чисти.

Сви догађаји теку филмском брзином, потицани из министарства здравља.
Тендерску документацију откупљује 12 фирми, од којих двије шаљу своје понуде:
1.       Линднер Београд и Линднер Арнсторф (Њемачка)
2.       Арагоста Инвест

Након тога услиједио је уобичајени „пословни“ крешендо у ситуацијама у којима је све унапријед договорено, као што је то и овдје случај.

-      25. марта 2014. Арагоста шаље допис да одустаје уз објашњење да би их пројекат кредитно оптеретио и угрозио им кредитни рејтинг!
Потпуно небулозно објашњење, јер није ријеч о толико неозбиљној фирми да нису могли израчунати да ли им се посао исплати или не и прије предаје докумената на тендер. У ствари, Арагоста је присиљена да напусти цијелу причу како би „Линднер Београд и Линднер Арнсторф (Њемачка)“ добили посао.

-      27. марта 2014. Комисија за провођење поступка набавке КЦ у извјештају наводи да је отворила понуду (која је преостала) која је 12 030 464,97 КМ без ПДВ-а. Лако је уочљиво да је за више од два милиона већа од тендерског ограничења

-      3.    априла 2014. – Рачић шаље Министарству здравља Извјештај у којем наводи да су стигле двије понуде, да је једна фирма одустала, да је Линднер доставио понуду од 12 030 464,97 КМ без ПДВ-а, односно 14 075 644, 02 КМ с ПДВ-ом (4 милиона више од максималног тендерског ограничења, а пет од процијењене вриједности посла у новембру прошле године).

Рачић наводи препоруке Комисије, у складу с оним што прописује Закон о јавним набавкама у овим ситуацијама, да се тендер или поништи или да се обезбиједе додатна средства. Позива се на одлуку УО КЦ да менаџмент не потписује уговор док се не прибави одлука Владе која гарантује плаћање.

Након тога у Влади РС настаје велико комешање, јер Рачићево одбијање да потпише Уговор представља непремостиву препреку за режисере преваре. Из Министарства су услиједили опетовани захтјеви да се потпише уговор с Линднером, гарнирани притисцима и пријетњама о смјени.

-      29. април 2014. – КЦ шаље допис (подсјећање) Министарству да се обезбиједе гаранције  
-      8. маја 2014. – Влада доноси Закључак у којем задужује КЦ да закључи уговор с најповољнијим финансијером и извођачем радова за реализацију пројекта завршетка изградње и опремања Централног дијела Јужног крила Централног медицинског блока, у  којој се такође наводи да ће средства за то у износу 12 030 464,97 КМ без ПДВ-а, у 48 рата, обезбиједити у Бужету за 2015. у оквиру Министарства здравља и социјалне заштите

Овим Закључком Влада РС прихватила је штетни Уговор и покушала да плаћање ПДВ-а пребаци на Клинички центар. Рачићу није преостало ништа друго, већ да србијанско-њемачку фирму обавијести да је Влада РС одлучила да им да посао.
-      12. маја 2014. – Рачић шаље обавјештење Линднеру о избору за најповољнијег понуђача

Настављају се притисци да се потпише уговор под условима „Линднера“ који су крајње неповољни за КЦ, али и противзаконити, што Рачић одбија.

У њиговом приједлогу уговора, захтијева се да се тај документ потпише са фирмом коју они планирају тек основати у РС, што менаџмент КБЦ-а није прихватио.

Међутим, најспорније у документу који је понудио Линднер јесте цифра од 15 милиона, на колико су „преко ноћи“ процијењени радови, што је нови моменат у цијелој причи, јер цијена и прије почетка радова и прије него је било шта потписано, расте за додатна три милиона. То би са ПДВ-ом изнолило 17,5 милиона КМ.
Значи, од новембра 2013. до јуна 2014. цијена радова се увећала за фантастичних 8,5 (осам и по) милиона марака!!! Треба ли икакав коментар.  

Након што је Рачић одбио да потпише такав криминални документ, па и по цијену да буде смијењен, „Линднер“ изненада пристаје на цијену од 12 милиона марака, а Влада у петак 20. јуна доноси Одлуку да ће сносити и трошкове ПДВ-а, што значи да пројекат сад засад кошта „само“ 14 милиона, пет милиона више него што је планирано.

Министар Богданић све вријеме вршио је снажан притисак и лобирао да се Рачић смијени. Покушао је то да учини 20. јуна, али му није пошло за руком.
Рачић и даље одбија да потпише уговор, очито свјестан да је ријеч о тешкој превари.

Оно што је заиста бизарно, али свједочи о каквом преварантском послу се ради, јесте појављивање власника фирме „Марковић Инвест“ из Лакташа, на састанцима на којима су КЦ и „Линднер“ преговарали о условима уговора. Марковић, ни суштински ни формално, нема никакве везе ни са „Линднером“, ни са КБЦ-ом. Али има са министром Богданићем, јер његова фирма реконструише базен у Бањи Врућици (Теслић), чији је Богданић већински власнк.
 
Нема дилеме да је Марковић тај који би требао градити Јужно крило, а не Линднер.

Сценарио је следећи: Марковић и Линднер ће основати заједничку фирму у РС, са којом би КБЦ требало да потпише Уговор о изградњи Јужног крила. То би све требало да потпише Рачић.
Растаљивање ће ићи у сладу са процентима власништва у новооснованој фирми. Рачић ће ићи у затвор. И Вук сит и Рачић поједен.

Рачић је свјестан свега овога и зато и одбија да потпише сопствени одлазак на робију. На тај начин ставио је главу на пањ, јер тестира одлучност Режима да на овом послићу отме (за почетак) пет милиона марака.
До сада нису имали милости када су њихови интереси (паре) у питању и Рачићу би, по уходаној процедури у протеклих осам година, глава требала бити одрубљена у наредних десетак дана. Прије тога биће жестоко нападнут у режимским медијима, што је припрема свјетине за гиљотину.

Деси ли се то, доћи ће до страшне буре и унутар СНСД-а и у јавности РС. Једино страх од нових великих унутарстраначких сукоба, ионако већ добро руиниран Режим може спријечити да Рачићу скину главу.

Комплетну документацију можете погледати на сљедећем линку:

СлободанВасковицБлогспот