Математичари и физичари најлакше до посла

Подаци Завода за запошљавање РС указују на то да при одабиру занимања и те како треба водити рачуна о ситуацији на тржишту рада, будући да неки кадрови до радног мјеста дођу чим се мало одморе од учења, док други посао чекају годинама.

Република Српска 23.06.2014 | 11:00

Из бироа кажу да, примјера ради, професори математике и физике најмање чекају на запослење, док нека занимања на евиденцији чекају и годинама, што се, између осталих, односи на новинаре и библиотекаре.

Према ријечима Ведране Милинковић, вишег стручног сарадника за информисање и односе са јавношћу у Заводу, у оквиру седмог степена стручне спреме, на основу тренутних показатеља, просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених за професоре математике и физике је тек око три мјесеца.

Када је ријеч о овом степену стручне спреме, не чекају дуго до запослења ни љекари, инжењери грађевине и дипломирани ветеринари - у просјеку шест мјесеци.

"На посао најдуже чекају професори филозофије и социологије, те географије, као и дипломирани новинари, библиотекари и инжењери менаџмента, са просјечном дужином чекања на евиденцији незапослених око двије године", истиче Милинковићева.

Што се тиче четвртог степена стручне спреме, најбрже до посла долазе фармацеути, са просјечном дужином чекања од осам мјесеци.

"Најдуже на посао, када је ријеч о четвртом степену стручне спреме, чекају металурзи и минералози, затим хемијски техничари, финансијски радници и економски техничари", навела је Милинковићева.

Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, наглашава да на евиденцији бироа нема ниједног "правог професора математике".

Будућим професорима математике обезбиједити бесплатно школовање, кажу синдикалци
"И неће их бити ни убудуће. Али, друштво би требало да се побрине да они имају бесплатно школовање, уџбенике, те да им се помогне путем стипендија и слично", истиче Гњатић и додаје да је то начин да се најбољи ученици средњих школа доведу на факултете да студирају овај тешки студијски програм.

Осврћући се на оне кадрове из просвјете који јако тешко долазе до посла, он каже да је ресорно министарство, приликом креирања уписне политике, а у сарадњи са Синдикатом, смањило поједине уписне квоте за 20 одсто.

"То је више порука родитељима и ученицима да су то занимања којих на бироу има заиста много и неће нам у догледно вријеме требати таквих кадрова", наглашава Гњатић.
О ситуацији на тржишту рада рачуна није водила Јелена С., професор филозофије, која каже да јој се то сада обија о главу.

"Посао тражим већ неколико година. Дошла сам у ситуацију да након завршеног факултета више не могу да бирам, и то својом грешком, јер нисам водила рачуна о томе који су кадрови потребни послодавцима. С ове тачке гледишта данас бих радила било какав частан посао", тврди она.

На било какав посао пристали би бројни незапослени у РС, којих је посљедњег дана априла, према званичним подацима, било 146.172.