Хусреф Мусемић - какав је то шпиц био!

Село Јања, које се налази у непосредној близини Бијељине, прославили су својим голгетерским радовима Саво Милошевић и Драган Мићић Ћићми, али је млађим љубитељима фудбала мање познато да је рођени Јањанин и Хусреф Мусемић, легендарни центарфор Црвене звезде. Мајстор за постизање голова главом, после шест година проведених у дресу Сарајева и освајања шампионске титуле у сезони 1984/85, уз велику медијску помпу прешао је на Маракану...

Фудбал 22.06.2014 | 15:08

Недуго по качењу копачки о клин некадашњи миљеник Звездиног Севера Хусреф Мусемић ускочио је у усијани тренерски ров и у три наврата био шеф струке ФК Сарајево. У једном мандату му је пошло за руком да понови играчки подвиг и првенство заврши на првом месту (сезона 2006/2007) и као шеф стручног штаба.

Сви који су се у уторак 10.јуна нашли на конференцији за медије у етно селу Станишић код Бијељине, поводом најаве почетка „Турнира пријатељства 2014“, нису крили одушевљење што су после много година дошли у прилику да виде Хусрефа Мусемића, једног од главних промотера турнира на којем снагу одмеравају дечаци рођени 2000. године из свих клубова са простора старе Југославије.

"До јануара сам био тренер ФК Сарајево и онда сам отишао. У ствари, нисам отишао него су ме сменили, јел! У више наврата сам седео на клупи Сарајева и обично био први, други или трећи, док сам овога пута био на четвртој позицији. То је ваљда судбина нас тренера, да могу да нас смене када хоће. Али добро и то је поштено и коректно, није проблем".

Недавно је Милован Ђорић за наш магазин изјавио да су српски тренери недовољно заштићени. Да ли је то и код вас слична ситуација по том питању?

"Код нас у Босни су заштићени још мање, а-ха-ха... Добро, мало је боље откако учествујемо у европским такмичењима и онда клубови морају више да поштују правила УЕФА. Међутим, далеко је то од онога како би требало да изгледа".

Шта заправо тренери очекују, када пре доласка у неку средину знају и да је танак играчки фонд и да је танка клупска каса?

"Тешко је, заиста, рећи шта очекују. Генерално, кључни проблем је што управе углавном имају нереалне амбиције и тешко је уклопити се у такав амбијент. Поготово мени, јер сам човек који није баш рођен за ово време".

Је л’ у смислу да сте човек с виљушком у ери супе?

"А-ха-ха... Управо тако, то још нисам чуо, одлична је та"!

Легендо, недавно сте много забринули бројне навијаче Црвене звезде када сте се обрели у болници. Шта је то било?

"Ево има 13 месеци како сам оперисао срце и урађена су ми три бај-паса. У проблему сам се нашао мало због генетике, а мало више због стреса, односно углавном због стреса. Одувек сам живео спортски, без пића и цигарета, али данас нема правила. Хтео бих да искористим ову прилику и захвалим делегацији навијача Црвене звезде који су ми били у посети и тако улили додатну снагу да што пре оздравим".

Да ли је тачно да се погодило да у исто време у болници буде и Ивица Осим?

"Јесте, Шваба је био у соби поред моје и пошто је ноћу било хладно однео сам му једну грејалицу. Наиме, иако је та клиника на завидном нивоу, морали смо мало да се догревамо. Он рече да не треба, на шта сам му узвратио да ће видети како ће му требати".

Шта радите док чекате на следећи посао?

"Срећом те постоје ови кабловски оператери, тако да гледам велики број утакмица широм земаљске кугле. Понекад и претерам у томе, тако да фудбал уме и помало да ми досади. У тим тренуцима се опуштам у гледању кошарке коју обожавам. Испратио сам пажљиво овосезонско учешће Звезде и Партизана у Евролиги, а када видим 20.000 људи у „Арени“ буде ми још теже када се сетим где је данас наша КК Босна".

Докле могу да догурају Сафет Сушић и његови изабраници, упркос поразу у премијерном наступу на Мундијалу?

"Они су направили велику ствар и самим пласманом на Мундијал, пошто нас пре није било на великим такмичењима. Добро би било када бисмо прошли у други круг, мада у спорту нема минулог рада, него је девиза да стално може више и боље. Победили смо на две пријатељске утакмице и тако се створила позитивна атмосфера".

Ви нисте присталица тезе да није препоручљиво побеђивати на контролним мечевима?

"Не мора то ништа да значи, јер када погледате реално, боље је имати позитивну атмосферу тако формирану, него да изгубиш са 2:0 и сигурно у свлачионици не би штимало како треба. Најбољи пример колико је битна свлачионица је случај репрезентације Француске која је на прошлом светском првенству имала сјајан тим, са великим звездама. Међутим, имали су катастрофално лоше односе између играча и испали су у првом кругу. Баш је важна та добра атмосфера у свлачионици".

Хајде да се мало вратимо у време када си тресао мреже Звездиних ривала. Наведи нека имена твојих „исписника“?

"Био сам у генерацији са Мркелом, Пиксијем, Бором Цветковићем, Јанковићем, Бошком и Милком Ђуровским, Елзнером, Маровићем, а онда су стигли Бинић и млади Просинечки".

Како бисте окарактерисали ту лошу процену Ћире Блажевића када је Звезди послао такву играчину?

"Ма догађају се такви примери широм света и бројним тренерима. Једноставно, не одговара сваком играчу свака средина, да би показао све што зна".

Да ли је могло на прву лопту да се види како ће Роби бити велики ас?

"Он је стигао пред крај првенства, када је нас остале већ сустизао умор и буквално смо једва чекали крај лиге. У тој ситуацији створио се простор за њега и одмах се видело да зна да игра. Наравно, ко зна шта би било да сада покојни Васовић није веровао у Просинечког и дао му праву шансу. Ипак, мислим да је пресудно било што су му челници клуба одобрили одлазак на омладинско СП у Чиле".

Зар је постојала могућност да му не одобре?

"Наравно! Сећам се да су Џајић и Васовић водили полемику да ли је у интересу Звезде и Роберта Просинечког да он оде у Чиле. Наиме, Васке је заступао тезу да је то некакав обичан „кока-кола“ или „пепси куп“ и да нема потребе тамо да иде. С друге стране, Џаја је сматрао да је њему тамо место и тако је Роби проглашен за најбољег играча тог сада легендарног шампионата".

По чему највише памтите време проведено у Звезди и Београду?

"Углавном по добрим догађајима, јер као и у сваком другом послу буде и неких ружних ствари. Сви смо били млади, пуни енергије и снаге, путовало се, давали су се голови, било је новца, свега је било! Што би се рекло, нисмо ни у чему оскудевали".

Подсетимо наше читаоце, где си наставио каријеру?

"У шкотском Хартсу, тада је баш било тешко пронаћи адекватан ангажман. Имаш 28 година, а треба да будеш здрав и да играш добро и да те неко хоће".

Сигурно вам је лежао тај њихов стил игре с лоптом у ваздуху?

"Ех, знали су богами Шкоти с њом и кад је на трави! Занимљиво је моје искуство са прве шкотске утакмице коју смо играли против Селтика и изгубили са 3:1. Наиме, чим би лопта оделетела на трибине, публика је близу и истог секунда је враћала назад. Нити се ко ваља по терену да би ушао физиотерапеут, нити кога носе ван терена, нити кога заливају водом да би могао да предахнеш. Ма какви, било је као у кошарци, нон-стоп се играло. Шта је ово, где сам ја дошао, помислио сам у једном тренутку, а-ха-ха"..

На који начин обично искористиш слободно време?

"Посвећен сам породици, имам двојицу синова – Амара од 14 и Емира од 15 година. Обојица тренирају фудбал, старији је голман, а млађи игра и добро се служи левом ногом. Уопште нисам оптерећен у вези с њиховом евентуалном каријером, важно да заволе спорт и уживају у њему и увек буду у добром друштву".

С ким се дружиш од бивших саиграча?

"Имамо један леп обичај да се окупимо и то у организацији нашег капитена за дружење у лику Фарука Хаџибегића. Он само најави долазак из Париза и не пита никога од нас имамо ли времена или не, него само каже да ћемо се сутра видети ту и ту. Том приликом евоцирамо успомене на наше лепе играчке дане".

Ко се све нађе за столом?

"Стандардна екипа – Јањуш, Пашић, Капетановић, Ферхатовић, Вукићевић, Мердановићи... Такође, стално сам у контакту са Бошком Ђуровским, македонским селектором, док сам Милка пре неколико година видео у Словенији, када сам био са Сарајевом на припремама".

Какав је Милко?

"Исти! То је такав тип човека кога мораш мало боље да упознаш да би знао какав је тачно. Милко је прави"!