Највише страдали сектори ратарства и сточарства

Највећа штета током поплава у Српској настала је у сектору пољопривреде и прехрамбене индустрије на подручјима на којима се производи око 70 одсто хране, пића и дувана.

Република Српска 22.06.2014 | 12:41

Секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије у Привредној комори Српске Славко Стевановић напомиње да су штете највеће у Бијељини, Шамцу, Модричи, Добоју, Дервенти, Српцу, Милићима, Пелагићеву и Доњем Жабару.

Поплаве су захватиле 30 општина/градова које се у највећем броју налазе у подручјима Семберије, Посавине и Лијевче поља.

"Највећа директна штета настала је на пољопривредном земљишту /усјеви, физичко-хемијска и микробиолошка својства земљишта/ и то на око 70.000 хектара засијаних површина од којих се око 35 одсто треба поново засијати.

Затим, на сточном фонду и рибарству, готовим производима и репроматеријалима, објектима, механизацији и машинама, док се све врсте и висина индиректне штете неће никада моћи утврдити", прецизира Стевановић.

Ако се посматрају гране привређивања, највећа штета настала је у ратарству, затим у сточарству, те у производњи сточне хране и рибарству.

У прехрамбеној индустрији највећа штета настала је у преради воћа и поврћа, месној индустрији,производњи сточне хране, пекарству, производњи пива и другим гранама.

Стевановић напомиње да су у Привредну комору Српске до средине овог мјесеца достављене информације о штети из 33 привредна друштва и пољопривредне задруге, од којих је у 24 исказана штета у висини од 15,5 милиона КМ.

За девет привредних друштава може се процијенити да ће штета бити у висини око шест милиона КМ.

"Из одређеног броја привредних субјеката, прије свега са подручја Шамца и Добоја, немамо процијењену штету, али, према броју и величини привредних друштава која се налазе у тим подручјима, могуће је процијенити да ће штета шездесетак привредних друштава износити око 40 милиона КМ", наводи Стевановић.

Он упозорава да ће у току ове године, уз смањење производње, доћи до повећања кредитне задужености произвођача, ненаплаћених потраживања, неликвидности и губитака у пословању, те погоршања резултата у спољнотрговинској размјени.

Стевановић сматра да у наредном периоду не би требало доћи до повећања цијена највећег броја животних намирница, без обзира што ће бити дизања произвођачких цијена.

"Те цијене се неће моћи у пропорционалном односу пренијети на тржиште, и то не због пада куповне моћи становништва, већ због повећања увоза, с тим што ће се структура потрошње промијенити у корист
јефтинијег асортимана“, закључује Стевановић.