Титов бункер проглашен националним добром

Комисија за очување националних споменика БиХ уврстила је објекат Армијске ратне команде у Коњицу, познатији као Титов бункер, на листу националних споменика БиХ.

 

Република Српска 20.06.2014 | 13:04

Према ријечима предсједавајуће Комисије Љиљане Шево, ријеч је о јединственом и изузетно добро очуваном примјеру војне архитектуре из периода СФРЈ.

"Комплекс је изграђен дубоко у унутрашњости планине Златар, а свједочи о изузетној вјештини и умијећу његових градитеља", рекла је Шево на конференцији за новинаре у Сарајеву. Она је додала да су опрема и инфраструктура Команде савршено очуване и да су и данас у функцији.

"То говори о високим стандардима,односно изузетном квалитету уређаја и инфраструктуре који су били уграђени у тај објекат, а који су у највећем дијелу били производ домаће индустрије", констатовала је Шево. Она је навела податак да је објекат Армијске ратне команде у Коњицу грађен пуних 26 година - од 1953. до 1979. године, те да је за изградњу утрошено 4,6 милијарди долара.

"Намјена је била смјештај главнокомандујућег, врховне команде, скупштине и владе у случају ратних опасности, посебно у случају нуклеарног удара, а објекат је могао да прими 350 људи", додала је Шево.

Објекат, подсјетила је, није у функцији од 1992. године и у њему се од 2011. године одржава Бијенале савремене умјетности.

Комисија за очување националних споменика на сједници,одржаној од 16. до 20. јуна, на листу националних споменика уврстила је још пет добара, те два добра на листу угрожених споменика -историјску грађевину Рт кула или Кулина на ријеци Крупи у Габели код Чапљине, те Ферхат-пашину библиотеку у Бањалуци. Рт кула фортификацијски је објекат саграђен прије 17. вијека, када се први пут помиње, а претпоставља се да је посљедњи пут у употреби била у Херцеговачком устанку 1875. године, од када је напуштена и нагризана зубом времена.

Ферхат-пашина библиотека у Бањалуци представља збирку манускрипта и старих штампаних књига.

"Ријеч је о изузетно вриједној збирци, прије свега рукописа, њих више од 70, од којих неки датирају и из 14. вијека, а неки можда и раније", истакла је Шево. Према њеним ријечима, у збирци се налазе изузетна калиграфска остварења, многа од њих и са илуминираним украсима.

"Нажалост, књиге су у лошем стању, оштећене влагом, смјештене у неодговарајуће просторије, без конзерваторског третмана и у просторе који не задовољавају безбједносне стандарде", рекла је Шево и
закључила да збирка захтијева хитну конзервацију и одговарајући смјештај. Комисија за очување  националних споменика до сада је националним спомеником прогласила 772 добра, те 77 добара уврстила на листу угрожених споменика.