Све мање школараца у БиХ

Основне и средње школе у БиХ сиромашније су за чак 13.525 ученика ове школске године у односу на претходну.

То показују подаци Агенције за статистику БиХ, према којима је на почетку школске 2013/2014. године уписано 301.706 основаца те 156.312 средњошколаца.

"Број ученика у основним школама мањи је за 3.175, а у средњим школама уписано је 10.350 ђака мање него у прошлој школској години", наводе из Агенције за статистику БиХ.

Стручњаци наводе да посебно брине смањење броја основаца, док средња школа није обавезна, па је и то, заједно са демографским факторима, један од разлога због чега је број средњошколаца смањен.

Међутим, готово је немогуће пронаћи дио државе у којем је демографска слика повољна.

Школска звона на часове позивају све мање ђака, због чега и учитељи, наставници и професори страхују за своју будућност.

Тако, на примјер, у Херцеговини константно опада број ђака, што се посебно примијети при упису првачића.

"Смањује се стално број ученика, а поготово када је ријеч о подручним школама, од којих неке буду и укинуте. Разлози су вишеструки. Имате демографска кретања, а осим тога, све је мање склопљених бракова, а самим тим и мање дјеце", подвлачи Драган Мрдић, предсједник Актива директора основних школа херцеговачке регије.

По његовим ријечима, овакав развој ситуације плаши и просвјетне раднике, јер страхују за своју будућност. Угрожена је, истиче, норма, а самим тим и плата запослених у просвети.

"Озбиљно је угрожен посао, односно егзистенција просвјетних радника. Код нас је стрикнто повезана норма са бројем одјељења, односно бројем дјеце. Када некоме фали 20 одсто норме, мањи су и радни стаж и плата", појашњава Мрдић.

У Зеничко-добојском кантону ове школске године редовну основну школу похађа 32.346 ученика, а 2009/2010. их је било чак 38.427.

"Тешко је казати који су разлози за овакво стање. Вјероватно има низ фактора. Мислим да је и незапосленост један од разлога, због чега се млади за брак јако касно одлучују, а то се одражава и на смањен број ученика", наглашава Расим Бајрић, помоћник министра за образовање у Зеничко-добојском кантону.

Демограф Стево Пашалић истиче да се број основаца у РС у просјеку смањује за 2.500 до 3.000 годишње.

"И будућа демографска кретања и даље указују да ћемо имати смањено рађање, а потом и друштвено-економске посљедице, попут смањења школске популације и смањења контингента радне снаге у млађој доби", упозорава Пашалић.

Овај демограф истиче да ће то све утицати на развој у цјелини и самим тим се поставља питање - гдје је излаз.

"Када је РС у питању, ми морамо све институције ангажовати и коначно дефинисати како гледамо на ревитализацију стања", наглашава Пашалић.